Исус пред Пилатом

23 Затим су сви устали и одвели Исуса пред Пилата. ² Тада су почели да га оптужују, говорећи: „Ухватили смо овога да заводи наш народ. Он нам забрањује да дајемо порез цару, и тврди за себе да је Христос, Цар.“

³ Пилат га упита: „Јеси ли ти Цар јудејски?“

Исус му одговори: „Ти то кажеш.“

⁴ Пилат рече водећим свештеницима и мноштву: „Не налазим никакву кривицу на овом човеку.“ ⁵ Али они су наваљивали говорећи: „Он својим учењем диже на буну наш народ по свој Јудеји. Почео је у Галилеји, а сада је дошао и овде!“

Исус пред Иродом

⁶ Када је Пилат то чуо, упитао је: „Да ли је овај човек Галилејац?“ ⁷ Када је сазнао да је Исус из подручја Иродове управе, послао га је к њему, јер је Ирод у то време био у Јерусалиму.

⁸ Ирод се веома обрадовао кад је видео Исуса, јер је слушао о њему. Већ дуже време је желео да га види, надајући се да ће Исус начинити неки знак. ⁹ Постављао му је многа питања, али Исус није одговарао. ¹⁰ Водећи свештеници и зналци Светог писма су стајали тамо и жестоко га оптуживали. ¹¹ Ирод и његови војници су се ругали Исусу и понашали се према њему с презиром. Затим су му обукли свечану одећу и послали га натраг Пилату. ¹² Тог дана су се Пилат и Ирод спријатељили; пре тога су били непријатељи.

Исуса осуђују на смрт

¹³ Пилат је онда сазвао водеће свештенике, главаре и народ, ¹⁴ па рекао: „Довели сте ми овог човека и рекли да заводи народ. А ево, ја сам га у вашем присуству испитао и нисам нашао ниједну кривицу за коју га ви оптужујете. ¹⁵ Па ни Ирод није ништа нашао, него га је послао натраг к нама. Он није учинио ништа што заслужује смрт. ¹⁶ Даћу га на шибање, а онда ћу га ослободити.“ ¹⁷ Наиме, сваког празника је требало да им Пилат ослободи једног заробљеника.

¹⁸ Они сви сложно повикаше: „Узми овог, а ослободи нам Вараву!“ ¹⁹ Варава је био утамничен због некакве буне у граду и због убиства.

²⁰ Пилат се поново обрати народу, желећи да ослободи Исуса. ²¹ Али народ је викао: „Разапни га, разапни га!“

²² Он им по трећи пут рече: „Какво је зло учинио? Нисам нашао ништа што заслужује смрт. Даћу га на шибање, а затим ћу га ослободити.“

²³ Међутим, светина је галамила и наваљивала, тражећи да се Исус разапне. Њихова вика је постајала све јача. ²⁴ Тако Пилат одлучи да удовољи њиховом захтеву. ²⁵ Ослободио је човека којег су тражили, онога што је био утамничен због буне и убиства, а Исуса је предао њима да чине с њим што им је по вољи.

Исуса спроводе до места погубљења

²⁶ Тако су Исуса одвели. Успут су ухватили неког Симона из Кирине који се враћао са поља и натоварили му крст да га носи за Исусом. ²⁷ За њим је ишло много народа и жене које су га жалиле и оплакивале. ²⁸ Исус се окренуо према њима и рекао: „Ћерке јерусалимске, не плачите нада мном, већ плачите над собом и над својом децом. ²⁹ Јер, ево, долазе дани када ће се говорити: ’Благо нероткињама, које никад нису рађале, и које никад нису дојиле.’ ³⁰ Тада

³¹ Јер кад овако раде са зеленим дрветом, шта ће тек радити када дрво постане суво?“

³² Уз њега су водили и два злочинца да их погубе са њим. ³³ Када су дошли на место које се зове „Лобања“, разапели су њега и злочинце, једног с његове десне, другог с леве стране. ³⁴ Исус је говорио: „Оче, опрости им, јер не знају шта чине.“ Затим су војници бацали коцку за његову одећу да би је поделили међу собом.

³⁵ А народ је стајао и посматрао. Главари су му се ругали и говорили: „Ако је он Христос Божији, Изабраник, нека спасе себе као што је спасао друге!“

³⁶ Подсмевали су му се и војници, који су му прилазили и нудили му кисело вино. ³⁷ Говорили су: „Ако си ти Цар јудејски, спаси самога себе!“

³⁸ Изнад његове главе било је написано: „Ово је Цар јудејски.“

³⁹ Један од злочинаца који су висили на крсту, вређао га је и говорио: „Ниси ли ти Христос? Спаси себе и нас!“

⁴⁰ Други му одговори корећи га: „Зар се не бојиш Бога, будући да си примио исту казну као и он? ⁴¹ Ми смо праведно осуђени и добијамо што смо заслужили, али он није учинио ништа недолично.“

⁴² Онда рече Исусу: „Исусе, сети ме се кад дођеш у своје царство!“

⁴³ Исус му рече: „Заиста ти кажем, још данас ћеш бити са мном у рају.“

Исусова смрт

⁴⁴ Око подне наста тама по свој земљи све до три сата. ⁴⁵ Сунце је престало да сија, а завеса у храму расцепала се напола. ⁴⁶ Исус веома гласно повика и рече: „Оче, у твоје руке предајем свој дух!“ – те издахну.

⁴⁷ Када је римски капетан видео шта се догодило, славио је Бога, говорећи: „Овај човек је заиста био праведник!“ ⁴⁸ Када је сав окупљени народ видео шта се догодило, почео је да одлази одатле, ударајући се у прса. ⁴⁹ Сви они који су га познавали, као и жене из Галилеје које су га следиле, стајали су издалека и гледали.

Исусова сахрана

⁵⁰ А један човек по имену Јосиф, члан Великог већа, добар и праведан човек, ⁵¹ није се слагао са одлуком Великог већа и са оним што су учинили. Он је био из Ариматеје, Јудиног града, и очекивао је Царство Божије. ⁵² Он дође к Пилату и затражи Исусово тело. ⁵³ Скинувши га с крста, повио га је у платно и положио у гробницу усечену у стену, у коју још нико није био сахрањен. ⁵⁴ Било је то дан Припреме^[a], баш уочи суботе.

⁵⁵ Жене које су пратиле Исуса од Галилеје, отишле су са Јосифом и виделе где је гроб у који је било положено његово тело. ⁵⁶ Затим су се вратиле и припремиле мирисно биље и уље да помажу његово тело. У суботу су мировале по заповести.