Add parallel Print Page Options

Распеће

(Мт 27,32-44; Лк 23,26-43; Јн 19,17-27)

21 А једног човека, Симона Киринца, Александровог и Руфовог оца, који је онуда пролазио враћајући се са поља, натераше да понесе Исусов крст. 22 Тада Исуса доведоше на место Голготу – што значи »Лобањско место« – 23 па му дадоше вина помешаног са смирном, али га он не узе. 24 Онда га распеше, па разделише његову одећу, бацајући коцку за њу – ко ће шта да узме. 25 Када су га распели, било је девет сати ујутро[a]. 26 А на једном натпису била је написана његова кривица: Цар Јудеја. 27 С њим распеше и два разбојника – једног с његове десне, а другог с леве стране. 28 [b]

29 А пролазници су га вређали. Махали су главама и говорили: »Еј, ти који рушиш Храм и градиш га за три дана, 30 спаси самога себе! Сиђи са крста!«

31 Слично су му се ругали и првосвештеници и, заједно с учитељима закона, један другом говорили: »Друге је спасао, а себе не може да спасе! 32 Па нека сада Христос, цар Израела, сиђе са крста – да видимо, па да поверујемо.«

А вређали су га и они који су с њим били распети.

Read full chapter

Footnotes

  1. 15,25 било је … ујутро Дословно: био је трећи час.
  2. 15,28 У неким рукописима стоји: 28 Тако се испунило Писмо које каже: »Убројаше га међу безаконике.« (Ис 53,12).