Јован 19
New Serbian Translation
Исус осуђен на смрт
19 Тада је Пилат предао Исуса да га ишибају. 2 Војници, пак, оплетоше венац од трња и ставише му га на главу. Огрнули су му и кабаницу од порфире, 3 па су му прилазили и говорили: „Здраво, Царе јудејски!“ Уз то су га шамарали.
4 Пилат је поново изашао и рекао народу: „Ево, изводим вам га, али да знате: ја не налазим никакву кривицу на њему.“ 5 Исус изађе напоље са трновом круном на глави и скерлетном кабаницом на себи.
Онда им је Пилат рекао: „Ево човека!“
6 Када су га водећи свештеници и стражари видели, повикали су:
„Разапни га, разапни!“
Пилат им рече: „Узмите га ви, па га разапните. Ја не налазим никакву кривицу на њему.“
7 Јевреји му одговорише: „Ми имамо Закон и по том Закону он мора да умре, јер је тврдио да је Син Божији.“
8 Када је Пилат то чуо, још више се уплашио. 9 Ушао је у преторијум и поново упитао Исуса: „Одакле си ти?“ Исус му није ништа одговорио. 10 Пилат му онда рече: „Зар са мном нећеш да говориш? Зар не знаш да имам власт да те ослободим, као и власт да те разапнем?“ 11 Исус му одговори: „Не би ти имао никакву власт нада мном, да ти није дана од горе. Зато је већи грех на ономе који ме је теби предао.“
12 Од тог часа је Пилат још више настојао да ослободи Исуса. А Јевреји су и даље викали, говорећи: „Ако ослободиш овог, ниси пријатељ римском цару! Ко себе проглашава за цара, противи се римском цару!“
13 Када је Пилат чуо те речи, извео је Исуса и сео на судијску столицу, на месту које се зове Литостротос (јеврејски: Гавата). 14 То је био дан Припреме уочи празника Пасхе, негде око подне[a].
Пилат рече Јеврејима: „Ево вашег Цара!“
15 Јевреји повикаше: „Смакни га! Смакни! Разапни га!“
Пилат им рече: „Зар да вашег Цара разапнем?“
Водећи свештеници одговорише: „Ми немамо другог цара осим римског цара.“ 16 Тада им је Пилат предао Исуса да га разапну.
Распеће
Војници су тада преузели Исуса. 17 Носећи свој крст, дошао је на место које се зове „Место лобање“ (јеврејски: Голгота). 18 Ту су га разапели на крст, а са њим другу двојицу, њему с обе стране, тако да је Исус био у средини.
19 Пилат је написао натпис и дао да се постави на крст. На њему је било написано: „Исус Назарећанин, Цар јудејски“. 20 Овај натпис су многи Јевреји прочитали, јер је место где је Исус био разапет било близу града. Натпис је био написан на јеврејском, латинском и грчком. 21 Тада су јудејски водећи свештеници рекли Пилату: „Немој да напишеш: ’Цар јудејски’, него: ’Тај је за себе тврдио: „Ја сам Цар јудејски.“’“
22 Пилат одговори: „Написао сам што сам написао.“ 23 Када су војници разапели Исуса, узели су његову одећу и поделили је међу собом на четири дела, сваком по део. Узели су и доњу хаљину, која није била шивена, него сва изаткана.
24 Зато су рекли један другом: „Боље да је не цепамо, него да бацамо коцку за њу, па ко добије.“
То се догодило да би се испунило што је написано у Писму:
„Моје хаљине поделише међу собом,
коцку бацише за моју одећу.“
Војници тако и учине.
25 Код крста су стајале Исусова мајка, сестра његове мајке, Марија Клопина, и Марија Магдалена. 26 Када је Исус спазио мајку и крај ње ученика који му је био миљеник, рекао је мајци: „Жено, ево ти сина.“ 27 Затим је рекао ученику: „Ево ти мајке.“ Од тог часа ју је ученик узео у своју породицу.
28 Након овога, Исус је знао да се све свршило. А да би се Писмо сасвим испунило, рекао је: „Жедан сам.“ 29 Ту, у близини, стајала је посуда пуна киселог вина. Тада су на штап исопа натакли сунђер натопљен киселим вином и принели га његовим устима.
Исус умире
30 Када је Исус окусио вино, рекао је: „Свршено је.“ Глава му тада клону и он издахну.
31 Пошто је тај дан био Припрема, јудејске вође замоле Пилата да се разапетима сломе ноге, да њихова тела не би остала на крсту преко суботе. Наиме, те суботе је био велики празник. 32 Војници су тада дошли до првог разапетог и сломили му ноге, а потом су и другом разапетом сломили ноге. 33 Када су дошли до Исуса и видели да је већ мртав, нису му сломили ноге. 34 Уместо тога, један војник му је копљем пробо ребра. Отуда је одмах потекла крв и вода. 35 То сведочи онај који је то видео и његово сведочење је истинито. Он зна да говори истину и сведочи да бисте ви поверовали. 36 Ово се догодило да би се испунило што је записано у Писму: „Кост се његова неће поломити.“ 37 Писмо опет каже: „Гледаће онога кога су проболи.“
Исусов погреб
38 После тога је Јосиф из Ариматеје затражио од Пилата да однесе Исусово тело. Јосиф је био Исусов ученик, али не јавно, јер се плашио јудејских власти. Тада је Јосиф дошао, и са Пилатовим одобрењем, однео Исусово тело. 39 Са њим је дошао и Никодим, онај који је једном по ноћи дошао Исусу. Са собом је понео око тридесет килограма мирисног биља, смесе измирне и алоје. 40 Тако они узму Исусово тело и обавију га платном са мирисним биљем, по јудејском обичају сахрањивања. 41 А близу места где је Исус био разапет, био је један врт. У том врту се налазио једна нова гробница у којој нико није био сахрањен. 42 Пошто је био јудејски дан Припреме, и пошто је оно место било близу, положили су Исусово тело у тај гроб.
Footnotes
- 19,14 У грчком око шестог часа.
Јован 19
Serbian New Testament: Easy-to-Read Version
19 Тада Пилат узе Исуса и даде да га избичују. 2 Војници исплетоше венац од трња и ставише му га на главу, па га огрнуше пурпурним огртачем. 3 Онда су му прилазили и говорили: »Здраво, царе Јудеја!« и шамарали га.
4 Пилат поново изађе напоље, па им рече: »Ево, изводим вам га напоље, да знате да му нисам нашао никакву кривицу.«
5 Тада Исус изађе напоље, с венцем од трња и у пурпурном огртачу, а Пилат рече: »Ево човека!«
6 Када су га првосвештеници и слуге угледали, повикаше: »Распни га! Распни га!«
»Ви га узмите, па га распните«, рече им Пилат, »јер ја му нисам нашао кривицу.«
7 А Јудеји му одговорише: »Ми имамо Закон, и по Закону он мора да умре, јер је тврдио да је Син Божији!«
8 Када је Пилат то чуо, још више се уплаши, 9 па опет уђе у преторијум и упита Исуса: »Одакле си?«
Али Исус му не одговори.
10 Тада му Пилат рече: »Зар мени не одговараш? Зар не знаш да имам власт да те ослободим и власт да те распнем?«
11 »Не би ти имао никакве власти нада мном«, одговори му Исус, »да ти није дата са неба[a]. Зато је већи грех онога који ме је теби предао.«
12 Отада је Пилат настојао да га ослободи.
Али Јудеји су викали: »Ако га ослободиш, ниси царев пријатељ! Ко год се издаје за цара, противи се цару!«
13 Када је то чуо, Пилат изведе Исуса напоље и седе на судијску столицу, на месту које се зове Камени плочник – хебрејски: Гавата. 14 А био је Дан припреме за Пасху, око поднева[b].
Пилат рече Јудејима: »Ево вашег цара!«
15 А они повикаше: »Води га! Води га! Распни га!«
»Зар да распнем вашег цара?« упита их Пилат.
А првосвештеници му одговорише: »Ми немамо цара осим цезара!«
16 Тада га Пилат предаде војницима да га распну, и они га преузеше.
Распеће
(Мт 27,32-44; Мк 15,21-32; Лк 23,26-43)
17 Носећи свој крст, Исус изађе на такозвано Лобањско место – које се на хебрејском зове Голгота – 18 где га распеше. А с њим распеше још двојицу – један је био с једне стране, други са друге, а Исус у средини.
19 Пилат написа натпис и стави га на крст. На њему је писало: Исус Назарећанин, цар Јудеја. 20 Тај натпис прочиташе многи Јудеји, јер је место где је Исус био распет било близу града. А био је написан на хебрејском, латинском и грчком језику.
21 Првосвештеници рекоше Пилату: »Немој да пишеш: ‚цар Јудеја‘, него да је он рекао да је цар Јудеја.«
22 А Пилат им одговори: »Што написах – написах.«
23 Када су распели Исуса, војници узеше његову одећу и разделише је на четири дела – за сваког војника по део. Узеше и његову кошуљу, али је она била без шавова, јер је одозго до доле била исткана у једном комаду.
24 Тада рекоше један другом: »Хајде да је не цепамо, него да бацимо коцку за њу, да видимо коме ће припасти« – да се испуни Писмо које каже:
»Моју одећу разделише међу собом
и бацише коцку за моје одело.«(A)
И војници тако и учинише.
25 А поред Исусовог крста стајале су његова мајка, њена сестра, Марија Клопина и Марија Магдалина.
26 Исус виде мајку и ученика кога је волео како стоји поред ње, па рече мајци: »Драга жено, ево ти сина.«
27 Затим рече ученику: »Ево ти мајке.«
И од тога часа ученик је узе к себи.
Исусова смрт
(Мт 27,45-56; Мк 15,33-41; Лк 23,44-49)
28 После тога, знајући да је све довршено, Исус рече, да би се испунило Писмо: »Жедан сам.«
29 А тамо је стајала посуда пуна сирћета, па сунђер натопљен сирћетом натакоше на исопову стабљику и принеше његовим устима.
30 Чим је узео сирће, Исус рече: »Довршено је«, па спусти главу и издахну.
31 Пошто је био Дан припреме[c], Јудеји замолише Пилата – да тела не би остала на крсту и у суботу, јер је те суботе био Велики дан[d] – да им се поломе ноге, а тела скину. 32 И војници дођоше и поломише ноге првом и другом човеку који су били распети с Исусом. 33 А када су дошли до Исуса, видеше да је већ умро, па му не поломише ноге, 34 него му један војник копљем прободе ребра. И одмах потекоше крв и вода.
35 За ово сведочи онај који је то видео и његово сведочанство је истинито, и он зна да говори истину, па сведочи да и ви поверујете – 36 то се догодило да се испуни Писмо: »Ниједна кост му неће бити поломљена.«(B)
37 А једно друго Писмо каже: »Гледаће онога кога су проболи.«(C)
Исусова сахрана
(Мт 27,57-61; Мк 15,42-47; Лк 23,50-56)
38 После тога Јосиф из Ариматеје, који је био Исусов ученик – али тајни, због страха од Јудеја – замоли Пилата да однесе Исусово тело. Пилат му допусти, па он дође и однесе тело. 39 А дође и Никодим, који је оно раније дошао к Исусу ноћу, и донесе око сто литри[e] мешавине смирне и алоја. 40 Тада узеше Исусово тело и увише га у платнене завоје с мирисима, као што Јудеји обично сахрањују. 41 А код места где је Исус био распет налазио се врт, и у врту нов гроб у коме још нико није био сахрањен. 42 Због тога што је био јудејски Дан припреме и што је гроб био близу, Исуса положише у њега.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.
Copyright © 2003 by Bible League International