Add parallel Print Page Options

Господ рече Мојсију: 10 „Говори Израиљцима и реци им: ’Кад преко Јордана пређете у хананску земљу, 11 одвојте себи градове за градове-уточишта, где ће побећи неко ко нехотице убије човека. 12 Нека вам ти градови буду уточишта од осветника, да убица не би умро пре него што стане на суд пред заједницу. 13 Од градова које ћете дати, шест ће вам бити градови-уточишта. 14 За градове-уточишта дајте три града с друге стране Јордана, а три града у хананској земљи. 15 Нека ових шест градова служе као уточишта Израиљцима, странцу и дошљаку, где ће побећи свако ко је нехотице убио некога.

16 Али ако неко удари кога гвозденом алатком, те он умре, он је убица; нека се убица свакако погуби. 17 Ако неко удари кога каменом из руке од кога се може погинути, и тај умре, он је убица; нека се убица свакако погуби. 18 Ако неко удари кога дрвеним предметом из руке од кога се може погинути, и тај умре, он је убица; нека се убица свакако погуби. 19 Крвни осветник мора лично да убије убицу. Када га сретне нека га убије. 20 Ако неко из мржње, намерно, баци нешто на кога, па га убије, 21 или из непријатељства руком удари кога, па он умре, нека тај што га је ударио буде свакако погубљен; убица је. Нека крвни осветник погуби убицу када га сретне.

22 Али ако га случајно гурне без непријатељства, или ако нехотице баци нешто на њега, 23 или, не видећи га, случајно испусти на њега какав камен који може да усмрти, па он умре, а притом му није био непријатељ, нити је намеравао да му науди, 24 тада нека заједница, према овим прописима, просуди између онога који је усмртио и осветника. 25 Нека заједница избави убицу из руку крвног осветника, и нека га врати у град-уточиште у који је побегао. Нека остане у њему до смрти Првосвештеника, који је био помазан светим уљем.

26 Ако убица ступи изван границе града-уточишта у који је побегао, 27 а крвни осветник наиђе на њега изван границе његовог града-уточишта, па крвни осветник убије убицу, неће бити крив за проливену крв. 28 Наиме, убица мора да остане у граду-уточишту до смрти Првосвештеника. После смрти Првосвештеника убица може да се врати у земљу где има посед.

29 Ово су уредбе и прописи за вас и ваше нараштаје у свим вашим местима.

30 Ко год убије човека нека се погуби на сведочанство сведока. Нико не може да буде осуђен на смрт на основу сведочанства једног сведока.

31 Не примајте откупнину за живот убице који је крив за смрт; он мора свакако да се погуби.

32 Не примајте откупнину ни за онога који је побегао у свој град-уточиште, да би се вратио и живео у земљи пре смрти Првосвештеника.

33 Не оскрнављујте земљу у којој живите, јер крв оскрнављује земљу. Никакво откупљење се не може извршити за земљу на којој је проливена крв, осим крвљу онога који ју је пролио. 34 Не оскрнављујте земљу у којој живите, и где ја пребивам; јер ја, Господ, пребивам међу Израиљцима.’“

Read full chapter