Прича о свадбеној гозби

22 Исус им је поново говорио у причама. Рекао је: ² „Царство небеско је слично неком цару који је приредио свадбу за свога сина. ³ Онда је послао своје слуге да позову званице на свадбу, али нико није хтео да дође.

⁴ Цар је изнова послао своје слуге, рекавши: ’Реците званицама: „Ево, приправио сам трпезу. Заклао сам своје волове, товљене јунце и све је приправљено. Дођите на свадбу!“’

⁵ Али званице не марећи одоше: један на своју њиву, други за својом трговином. ⁶ Остали су ухватили цареве слуге, злостављали их и побили. ⁷ Цар се на то разбеснео, послао своју војску, те побио оне убице, а њихов град спалио.

⁸ Затим је цар рекао својим слугама: ’Свадба је, ево, приређена, али званице нису биле достојне. ⁹ Стога, идите на раскршћа, и кога год нађете, позовите на свадбу!’ ¹⁰ Слуге изађоше на путеве и сакупише све које су нашли, зле и добре, тако да је свадбена дворана била пуна гостију.