Add parallel Print Page Options

Прича о виноградарима

(Мк 12,1-12; Лк 20,9-19)

33 »Чујте другу причу: Био један домаћин који је засадио виноград, оградио га плотом, ископао у њему муљачу и сазидао стражарску кулу, па га изнајмио неким виноградарима и отпутовао. 34 Кад се приближило време бербе, посла он виноградарима своје слуге да узму његове плодове. 35 Али виноградари ухватише његове слуге, па једнога претукоше, другога убише, а трећега каменоваше.

36 »Онда им он посла друге слуге, више њих него први пут, али и с њима поступише на исти начин.

37 »На крају им посла свога сина, говорећи: ‚Мога сина ће поштовати.‘

38 »Али, кад су виноградари угледали сина, рекоше један другом: ‚Ово је наследник. Хајде да га убијемо и узмемо његово наследство.‘ 39 И ухватише га, избацише из винограда и убише.

40 »Шта ће, дакле, власник винограда урадити овим виноградарима када дође?«

41 »Погубиће злочинце без милости«, одговорише му, »а виноград ће изнајмити другим виноградарима, који ће му дати плодове у време бербе.«

42 Исус их упита: »Зар никад нисте читали у Писмима:

‚Камен који градитељи одбацише
    постаде камен угаони.
Господ то учини
    и то је дивно у нашим очима‘?(A)

43 »Зато вам кажем: биће вам одузето Божије царство и дато народу који доноси његове плодове. 44 И ко год падне на тај камен, смрскаће се, а на кога он падне, здробиће га.[a]«

45 Када су првосвештеници и фарисеји чули Исусове приче, увидеше да говори о њима, 46 па хтедоше да га ухвате. Али бојали су се народа, јер је народ Исуса сматрао пророком.

Read full chapter

Footnotes

  1. 21,44 У неким рукописима нема 44. стиха.