Add parallel Print Page Options

Прописи о откупу људи, животиња и имања дарованих Богу

27 ГОСПОД рече Мојсију: »Кажи Израелцима: ‚Ако се неко заветује да некога дâ ГОСПОДУ тако што ће платити одговарајућу противвредност, одреди да вредност мушкарца између двадесет и шездесет година старости буде педесет шекела[a] сребра, према тежини светилишног шекела, а вредност жене тридесет шекела[b]. Вредност оних између пет и двадесет година старости нека буде двадесет шекела[c] за мушко, а десет шекела[d] за женско. Вредност оних између једног месеца и пет година старости нека буде пет шекела[e] сребра за мушко, а три шекела[f] за женско. Вредност оних преко шездесет година нека буде петнаест шекела[g] за мушкарца, а десет шекела за жену. Ако је онај ко се заветује сувише сиромашан да плати наведену вредност, нека стане пред свештеника, па ће свештеник одредити вредност према томе колико овај може да плати.

»‚Ако је заветована животиња од оних које се приносе на жртву ГОСПОДУ, таква животиња дата ГОСПОДУ постаје света. 10 Нека се не надомештава или замењује, ни добра за лошу, ни лоша за добру. Ако ипак једна животиња буде замењена другом, онда и она и њена замена постају свете. 11 Ако је заветована нечиста животиња – она која се не приноси на жртву ГОСПОДУ – нека се животиња доведе пред свештеника, 12 а свештеник ће одредити да ли је добра или лоша. Коју год цену свештеник одреди, та нека и буде. 13 Ако власник хоће да откупи животињу, нека на њену вредност дода још једну петину.

14 »‚Ако неко дâ ГОСПОДУ своју кућу као свети дар, нека свештеник процени да ли је кућа добра или лоша. Коју год вредност свештеник одреди, та нека и остане. 15 Ако онај ко је дао своју кућу хоће да је откупи, нека на њену вредност дода једну петину, и кућа ће опет бити његова.

16 »‚Ако неко дâ ГОСПОДУ део земље од своје очевине као свети дар, нека се њена вредност одреди према количини семена потребној да се она засеје – педесет шекела сребра за сваки хомер[h] семена јечма. 17 Ако своју њиву дâ у години јубилеја, нека остане раније одређена вредност. 18 Али, ако своју њиву дâ после године јубилеја, нека свештеник израчуна њену вредност у сребру према броју година које су преостале до наредне године јубилеја, па ће њена раније одређена вредност бити умањена. 19 Ако онај ко је дао њиву хоће да је откупи, нека на њену вредност дода још једну петину, и она ће опет бити његова. 20 Али, ако не откупи њиву или је прода другом, она више не може да се откупи. 21 Када та њива буде враћена у години јубилеја, постаће света ГОСПОДУ као њива која је неповратно предата. Постаће свештеничко власништво. 22 Ако неко, као свети дар, дâ ГОСПОДУ њиву коју је купио, која није део његове очевине, 23 нека свештеник израчуна њену вредност до године јубилеја, а човек нека истог дана исплати њену вредност као нешто што је свето ГОСПОДУ. 24 У години јубилеја, нека њива буде враћена оном човеку од кога је купљена – првобитном власнику земље. 25 Свака вредност нека се одређује према тежини светилишног шекела, који има двадесет гера[i].

26 »‚Нека нико не даје првину животиње као свети дар, јер првина већ припада ГОСПОДУ. Био то во или овца, ГОСПОДУ припада. 27 Ако је првина нечисте животиње, може да се откупи по њеној раније утврђеној вредности, додајући на њу једну петину. А ако не буде откупљена, нека се животиња прода по њеној раније утврђеној вредности.

28 »‚Ништа што човек неповратно преда ГОСПОДУ од онога што поседује – био то човек, животиња или очевина – не сме да се прода или откупи. Све што је неповратно предато, ГОСПОДУ је пресвето. 29 Ниједан човек који је неповратно предат не сме да се откупи, него мора да се погуби.

30 »‚Десетак свега са земље припада ГОСПОДУ, било то жито са поља или плодови са дрвећа. То је ГОСПОДУ свето. 31 Ако неко хоће да откупи део од свога десетка, нека на то дода једну петину. 32 Сав десетак од крупне и ситне стоке – свака десета животиња која прође испод пастировог штапа – свет је ГОСПОДУ. 33 Нека пастир не гледа да ли је животиња добра или лоша и нека је не замењује. Ако је ипак замени, онда и та животиња и њена замена постају свете и не могу се откупити.‘«

34 То су заповести које је на Синајској гори ГОСПОД дао Мојсију за Израелце.

Footnotes

  1. 27,3 педесет шекела 570 грама; исто и у 16. стиху.
  2. 27,4 тридесет шекела 342 грама.
  3. 27,5 двадесет шекела 228 грама.
  4. 27,5 десет шекела 114 грама; исто и у 7. стиху.
  5. 27,6 пет шекела 57 грама.
  6. 27,6 три шекела 34,2 грама.
  7. 27,7 петнаест шекела 171 грам.
  8. 27,16 хомер 220 литара.
  9. 27,25 двадесет гера једна гера износила је 0,57 грама.

Заветовани дарови

27 Господ рече Мојсију: „Говори Израиљцима и реци им: ’Ако неко заветује Господу особу, али хоће да се откупи, овако ћеш вршити процену: мушкарца између двадесет и шездесет година старости процени на педесет сребрних шекела[a] према храмском шекелу[b]. Ако се ради о жени процени је на тридесет шекела[c]. Мушко између пет и двадесет година старости процени на двадесет сребрних шекела[d], а женско на десет шекела[e]. Мушко између месец дана и пет година старости процени на пет сребрних шекела[f], а женско на три сребрна шекела[g]. Мушко од шездесет година и старије процени на петнаест шекела[h], а женско на десет шекела. Уколико особа не може да плати процењену вредност, нека дође к свештенику, који ће га проценити; свештеник ће проценити онога који чини завет према његовим могућностима.

Ако неко доноси живинче као принос Господу, што год се даје Господу, свето је. 10 Добро живинче се не сме надоместити, нити заменити за лоше, или лоше живинче за добро. Ако се једно живинче замени другим, тада ће и заветовано и замењено бити свето. 11 Ако је живинче нечисто, те није од оних које се могу принети Господу, нека га донесе пред свештеника. 12 Нека га свештеник процени према томе да ли је добро или лоше. Какву му вредност свештеник одреди, тако ће бити. 13 Ако власник хоће да га откупи, нека дода једну петину на процењену вредност.

14 Ако неко заветује своју кућу Господу, нека свештеник процени кућу према томе да ли је добра или лоша. Какву му вредност свештеник одреди, тако ће бити. 15 Уколико онај који заветује своју кућу хоће да је откупи, нека дода једну петину на процењени износ, и биће његова.

16 Ако неко заветује Господу једну њиву од свог породичног имања, процени је према количини семена које иде у сетву: за један хомер[i] јечменог семена педесет сребрних шекела[j]. 17 Ако заветује своју њиву у опросној години, процењена вредност остаје иста. 18 Ако своју њиву заветује након опросне године, свештеник ће прорачунати цену према броју година које преостају до наредне опросне године, па ће се њена процењена вредност сразмерно умањити. 19 Ако онај који заветује њиву пожели да је откупи, нека дода једну петину на процењену вредност, и биће његова. 20 У случају да не откупи њиву, него је прода другоме, више је не може откупити. 21 Кад њива буде ослобођена у опросној години, нека буде посвећена као њива заветована Господу и постане свештеникова имовина.

22 Ако неко заветује Господу њиву коју је купио, али није део његовог породичног имања, 23 нека свештеник прорачуна њену вредност према процени до опросне године, и нека истога дана исплати процењени износ као ствар посвећену Господу. 24 У опросној години њива ће се вратити ономе од кога ју је купио; ономе који држи њиву у поседу. 25 Свака процена ће се вршити према храмском шекелу: у једном шекелу има двадесет гера[k].

26 Првина стоке, пошто је првина, припада Господу, и зато се не може заветовати. Било во или овца, оно припада Господу. 27 Ако је то једна од нечистих животиња, она се може откупити по процењеној вредности додавши петину цене. Ако се не откупи, нека се прода по процењеној вредности.

28 Шта год неко има, па заветом посвети Господу, било то особа, живинче, или њива на породичном имању, не сме се продати, нити откупити. Све што је заветом посвећено, најсветије је Господу.

29 Ниједна особа, која је одређена за клето уништење, не сме се откупити: мора свакако да се погуби.

30 Десетак од сваког земаљског семена и од плодова са стабала припада Господу: то је свето Господу. 31 Ако неко хоће да откупи део свог десетка, нека дода на то петину цене. 32 Десетак од све крупне и ситне стоке, свако десето од оног што пролази испод пастирског штапа, нека буде свето Господу. 33 Нека нико не испитује је ли добро или лоше, и нека се не замењује. А ако се замени, тада ће и прво и замењено бити свето; не сме се откупити.’“

34 Ово су заповести које је Господ дао Мојсију за Израиљце на Синајској гори.

Footnotes

  1. 27,3 Око 580 gr.
  2. 27,3 Око 12 gr.
  3. 27,4 Око 345 gr.
  4. 27,5 Око 230 gr.
  5. 27,5 Око 115 gr.
  6. 27,6 Око 58 gr.
  7. 27,6 Око 35 gr.
  8. 27,7 Око 175 gr.
  9. 27,16 Један хомер захвата око 220 l.
  10. 27,16 Око 580 gr.
  11. 27,25 Око 12 gr.

Redeeming What Is the Lord’s

27 The Lord said to Moses, “Speak to the Israelites and say to them: ‘If anyone makes a special vow(A) to dedicate a person to the Lord by giving the equivalent value, set the value of a male between the ages of twenty and sixty at fifty shekels[a] of silver, according to the sanctuary shekel[b];(B) for a female, set her value at thirty shekels[c]; for a person between the ages of five and twenty, set the value of a male at twenty shekels[d](C) and of a female at ten shekels[e]; for a person between one month and five years, set the value of a male at five shekels[f](D) of silver and that of a female at three shekels[g] of silver; for a person sixty years old or more, set the value of a male at fifteen shekels[h] and of a female at ten shekels. If anyone making the vow is too poor to pay(E) the specified amount, the person being dedicated is to be presented to the priest, who will set the value(F) according to what the one making the vow can afford.

“‘If what they vowed is an animal that is acceptable as an offering to the Lord,(G) such an animal given to the Lord becomes holy.(H) 10 They must not exchange it or substitute a good one for a bad one, or a bad one for a good one;(I) if they should substitute one animal for another, both it and the substitute become holy. 11 If what they vowed is a ceremonially unclean animal(J)—one that is not acceptable as an offering to the Lord—the animal must be presented to the priest, 12 who will judge its quality as good or bad. Whatever value the priest then sets, that is what it will be. 13 If the owner wishes to redeem(K) the animal, a fifth must be added to its value.(L)

14 “‘If anyone dedicates their house as something holy to the Lord, the priest will judge its quality as good or bad. Whatever value the priest then sets, so it will remain. 15 If the one who dedicates their house wishes to redeem it,(M) they must add a fifth to its value, and the house will again become theirs.

16 “‘If anyone dedicates to the Lord part of their family land, its value is to be set according to the amount of seed required for it—fifty shekels of silver to a homer[i] of barley seed. 17 If they dedicate a field during the Year of Jubilee, the value that has been set remains. 18 But if they dedicate a field after the Jubilee,(N) the priest will determine the value according to the number of years that remain(O) until the next Year of Jubilee, and its set value will be reduced. 19 If the one who dedicates the field wishes to redeem it,(P) they must add a fifth to its value, and the field will again become theirs. 20 If, however, they do not redeem the field, or if they have sold it to someone else, it can never be redeemed. 21 When the field is released in the Jubilee,(Q) it will become holy,(R) like a field devoted to the Lord;(S) it will become priestly property.

22 “‘If anyone dedicates to the Lord a field they have bought, which is not part of their family land, 23 the priest will determine its value up to the Year of Jubilee,(T) and the owner must pay its value on that day as something holy to the Lord. 24 In the Year of Jubilee the field will revert to the person from whom it was bought,(U) the one whose land it was. 25 Every value is to be set according to the sanctuary shekel,(V) twenty gerahs(W) to the shekel.

26 “‘No one, however, may dedicate the firstborn of an animal, since the firstborn already belongs to the Lord;(X) whether an ox[j] or a sheep, it is the Lord’s. 27 If it is one of the unclean animals,(Y) it may be bought back at its set value, adding a fifth of the value to it. If it is not redeemed, it is to be sold at its set value.

28 “‘But nothing that a person owns and devotes[k](Z) to the Lord—whether a human being or an animal or family land—may be sold or redeemed; everything so devoted is most holy(AA) to the Lord.

29 “‘No person devoted to destruction[l] may be ransomed; they are to be put to death.(AB)

30 “‘A tithe(AC) of everything from the land, whether grain from the soil or fruit from the trees, belongs to the Lord; it is holy(AD) to the Lord. 31 Whoever would redeem(AE) any of their tithe must add a fifth of the value(AF) to it. 32 Every tithe of the herd and flock—every tenth animal that passes under the shepherd’s rod(AG)—will be holy to the Lord. 33 No one may pick out the good from the bad or make any substitution.(AH) If anyone does make a substitution, both the animal and its substitute become holy and cannot be redeemed.(AI)’”

34 These are the commands the Lord gave Moses at Mount Sinai(AJ) for the Israelites.(AK)

Footnotes

  1. Leviticus 27:3 That is, about 1 1/4 pounds or about 575 grams; also in verse 16
  2. Leviticus 27:3 That is, about 2/5 ounce or about 12 grams; also in verse 25
  3. Leviticus 27:4 That is, about 12 ounces or about 345 grams
  4. Leviticus 27:5 That is, about 8 ounces or about 230 grams
  5. Leviticus 27:5 That is, about 4 ounces or about 115 grams; also in verse 7
  6. Leviticus 27:6 That is, about 2 ounces or about 58 grams
  7. Leviticus 27:6 That is, about 1 1/4 ounces or about 35 grams
  8. Leviticus 27:7 That is, about 6 ounces or about 175 grams
  9. Leviticus 27:16 That is, probably about 300 pounds or about 135 kilograms
  10. Leviticus 27:26 The Hebrew word can refer to either male or female.
  11. Leviticus 27:28 The Hebrew term refers to the irrevocable giving over of things or persons to the Lord.
  12. Leviticus 27:29 The Hebrew term refers to the irrevocable giving over of things or persons to the Lord, often by totally destroying them.