2 Цареви 18-20
Serbian New Testament: Easy-to-Read Version
Езекија, цар Јуде
(2. Лет 29,1-2; 31,1)
18 Треће године владавине израелског цара Осије сина Елиног, Езекија син Ахазов поче да влада у Јуди. 2 Имао је двадесет пет година, а у Јерусалиму је владао двадесет девет година. Мајка му се звала Ави кћи Захаријина. 3 Чинио је оно што је исправно у ГОСПОДЊИМ очима, као што је чинио и његов праотац Давид. 4 Уклонио је узвишице, поразбијао свете стубове и посекао Ашерине мотке. А разбио је и бронзану змију, звану Нехуштан, коју је направио Мојсије, јер су јој све до тада Израелци палили кâд.
5 Езекија је веровао ГОСПОДУ, Богу Израеловом. Ни пре ни после њега није међу јудејским царевима било ниједнога као он. 6 Чврсто се држао ГОСПОДА и није престајао да иде за њим – држао се заповести које је ГОСПОД дао Мојсију. 7 ГОСПОД је био с њим, па је био успешан у свему што је предузимао. Побунио се против асирског цара и није му служио. 8 Поразио је Филистејце у свим градовима од најмањег до највећег[a], све до Газе и њеног подручја.
9 Четврте године владавине цара Езекије, а седме године владавине израелског цара Осије сина Елиног, асирски цар Салманасар крену на Самарију и опседе је, 10 а после три године је и освоји. Тако је Самарија освојена шесте године Езекијине владавине, а девете године владавине израелског цара Осије. 11 Асирски цар одведе Израелце у Асирију и насели их у Халаху, у Гозану на реци Хавор и у међанским градовима. 12 Ово се десило зато што се нису покоравали ГОСПОДУ, своме Богу, него су прекршили његов Савез – све што је заповедио Мојсије, слуга ГОСПОДЊИ. Нити су слушали његове заповести, нити су их извршавали.
Асирци прете Јерусалиму
(2. Лет 32,1-19; Ис 36,1-22)
13 Четрнаесте године владавине цара Езекије, Санхериб, цар Асирије, нападе све утврђене јудејске градове и освоји их.
14 Тада јудејски цар Езекија посла ову поруку асирском цару у Лахиш: »Погрешио сам. Престани да ме нападаш, и платићу ти колико год затражиш.«
Асирски цар затражи три стотине таланата[b] сребра и тридесет таланата[c] злата, 15 па му Езекија даде све сребро које се налазило у Дому ГОСПОДЊЕМ и у ризницама царске палате. 16 У исто време Езекија саструга и злато којим је био обложио врата и довратке Храма ГОСПОДЊЕГ, па и њега даде асирском цару.
17 Асирски цар посла из Лахиша цару Езекији у Јерусалим свог врховног заповедника војске, главног евнуха и главног саветника са великом војском. Они дођоше до Јерусалима и зауставише се код водовода на Горњем језерцету, на путу за Перачево поље, 18 па позваше цара. Пред њих изађоше управитељ палате Елјаким син Хилкијин, главни писар Шевна и бележник Јоах син Асафов.
19 Главни саветник им рече: »Реците Езекији: ‚Овако каже велики цар, цар Асирије: »‚На чему се заснива твоја самоувереност? 20 Зар празне речи могу да замене војну вештину и снагу? На кога ли се то ослањаш кад се буниш против мене? 21 Зар на Египат, тај напукли штап од трске, који човеку прободе руку и рани га ако се на њега ослони? Такав је фараон, цар Египта, свакоме ко се ослони на њега. 22 А ако ми кажеш: »Ослањамо се на ГОСПОДА, нашега Бога« – зар није он онај бог чије је узвишице и жртвенике Езекија уклонио, говорећи народу Јуде и Јерусалима: »Клањајте се само пред овим жртвеником у Јерусалиму«?‘
23 »Сада се нагоди с мојим господаром, царем Асирије, и даћу ти две хиљаде коња ако успеш да нађеш јахаче за њих. 24 Па ти не можеш да се одбраниш ни од једног јединог од најнижих заповедника мога господара, чак ако се и ослањаш на то да ће ти Египат дати кола и коњанике. 25 Осим тога, нисам дошао да нападнем и уништим ово место без ГОСПОДЊЕ заповести. Сâм ГОСПОД ми је рекао да кренем на ову земљу и уништим је.«
26 Тада Елјаким син Хилкијин, Шевна и Јоах рекоше главном саветнику: »Молимо те, говори с нама, твојим слугама, на арамејском, јер ми га разумемо, а немој на хебрејском, пошто нас чује народ на зидинама.«
27 Али главни саветник им одговори: »Мој господар ме није послао да ово кажем само вашем господару и вама, него и овом народу који седи на зидинама. Јер, они ће јести свој измет и пити своју мокраћу, а тако и ви.«
28 Потом главни саветник устаде и повика на хебрејском: »Чујте поруку великога цара, цара Асирије!
29 »Овако каже цар: ‚Не дајте Езекији да вас завара, јер он не може да вас избави из мојих руку. 30 Не дајте Езекији да вас наговори да се уздате у ГОСПОДА када буде рекао: »ГОСПОД ће нас сигурно избавити. Овај град неће пасти у руке асирском цару.« 31 Не слушајте Езекију.‘
»Овако каже цар Асирије: ‚Склопите мир са мном и изађите к мени. Тако ће сваки од вас јести са своје лозе и своје смокве и пити воду из своје чатрње, 32 док ја не дођем и одведем вас у земљу као што је ваша, земљу жита и младог вина, земљу хлеба и виноградâ, земљу маслина и меда. Тада ћете живети, а не гинути. Не слушајте Езекију, јер вас он заварава када каже: »ГОСПОД ће нас избавити.« 33 Зар је бог било ког народа икада избавио своју земљу из руку асирског цара? 34 Где су богови Хамата и Арпада? Где су богови Сефарвајима, Хене и Иве? Да ли су богови избавили Самарију из мојих руку? 35 Који је од богова тих земаља избавио своју земљу из мојих руку? Како ће онда ГОСПОД да избави Јерусалим из мојих руку?‘«
36 Али народ је ћутао и ништа му није одговорио, јер је цар заповедио: »Не одговарајте му.«
37 Тада управитељ палате Елјаким син Хилкијин, главни писар Шевна и бележник Јоах син Асафов одоше Езекији раздеране одеће и пренеше му шта је главни саветник рекао.
Езекија тражи савет од Исаије
(Ис 37,1-7)
19 Када је цар Езекија то чуо, раздре своју одећу, обуче се у кострет и оде у Дом ГОСПОДЊИ, 2 а управитеља палате Елјакима, писара Шевну и главне свештенике, све обучене у кострет, посла пророку Исаији сину Амоцовом 3 да му кажу: »Овако каже Езекија: ‚Ово је дан невоље, увредâ и срамоте, као када дете треба да изађе из мајчине утробе, а она нема снаге да га роди. 4 Можда ће ГОСПОД, твој Бог, чути све оно што је рекао главни саветник у име свога господара, асирског цара, који га је послао да вређа Бога живога. А кад га чује, можда ће га ГОСПОД, твој Бог, казнити због онога што је рекао. Стога се помоли за овај Остатак који је још преостао.‘«
5 Када су службеници цара Езекије дошли Исаији, 6 он им рече: »Реците свом господару: ‚Овако каже ГОСПОД: Не плаши се оног што си чуо – поругâ којима су ме обасуле слугице асирског цара. 7 Ставићу у њега духа, па кад чује једну вест, вратиће се у своју земљу. А онда ћу га у његовој земљи погубити мачем.‘«
Асирци поново прете
(Ис 37,8-20)
8 Када је главни саветник чуо да је асирски цар отишао из Лахиша, он се повуче и оде у Ливну, где нађе цара како ратује против ње.
9 Санхериб доби вест да је Тирхака, цар Куша, кренуо да зарати с њим.
Он опет посла гласнике јудејском цару Езекији, рекавши им: 10 »Кажите јудејском цару Езекији: ‚Немој да те завара бог на кога се ослањаш када каже: »Јерусалим неће бити предат асирском цару.« 11 Свакако си чуо шта су асирски цареви учинили са свим земљама – да су их потпуно уништили. Зар мислиш да ћете се ви избавити? 12 Зар су богови Гозана, Харана, Рецефа и Еденаца у Теласару избавили своје народе, које су моји преци затрли? 13 Где су сада цар Хамата, цар Арпада и цар Лаира, Сефарвајима, Хене и Иве?‘«
14 Езекија узе писмо од гласника и прочита га, а затим оде у Дом ГОСПОДЊИ и рашири га пред ГОСПОДОМ.
15 Онда се Езекија помоли пред ГОСПОДОМ: »ГОСПОДЕ, Боже Израелов, који си на престолу међу херувимима. Ти једини си Бог над свим царствима на земљи. Ти си саздао небо и земљу. 16 Слушај, ГОСПОДЕ, и чуј. Отвори очи, ГОСПОДЕ, и погледај. Чуј Санхерибову поруку коју је послао да извређа Бога живога. 17 Истина је, ГОСПОДЕ, да су асирски цареви уништили ове народе и њихове земље. 18 Бацили су њихове богове у ватру и уништили их, јер они и нису били богови, него дела људских руку израђена од дрвета и камена. 19 Сада нас, ГОСПОДЕ, Боже наш, спаси из његових руку, да сва царства на земљи знају да си ти, ГОСПОДЕ, једини Бог.«
Исаијина порука Езекији
(Ис 37,21-38)
20 Тада Исаија син Амоцов посла ову поруку Езекији: »Овако каже ГОСПОД, Бог Израелов: ‚Чуо сам твоју молитву због Санхериба, цара Асирије. 21 Ево шта ГОСПОД каже против њега:
»‚Девица-кћи сионска
презире те, руга ти се.
Кћи јерусалимска
за тобом маше главом.
22 Кога си вређао
и кога хулио?
На кога си викао
и бахато га гледао?
Зар на Свеца Израеловог!
23 Преко својих слугу
Господа си вређао.
И рекао си:
»Са мноштвом својих кола
попех се на висове гора,
на највише врхове Либана.
Посекох му највише кедрове
и најлепше борове.
Стигох му до најдаљих крајева,
до шума најгушћих.
24 Копао сам зденце у туђим земљама
и пио воду.
Табанима својим
све сам египатске реке исушио.«
25 »‚Зар ниси чуо?
Давно сам то одредио,
од искона наумио,
а сада остварујем:
да ти утврђене градове
у гомиле крша претвориш.
26 Житељи њихови, изнемогли,
унезверени су и постиђени.
Као биљке су у пољу,
као зелени изданци,
као трава наврх крова
медљиком нападнута пре но што нарасте.
27 Знам када седаш
и када излазиш и враћаш се
и како на мене бесниш.
28 А зато што бесниш на мене
и што ми је твоја бахатост допрла до ушију,
ставићу ти куку у ноздрве и жвале у уста
и вратити те путем којим си дошао.
29 »‚А ово ће ти бити знак, Езекија:
»‚Ове ћете године јести оно што само никне,
а догодине оно што само израсте.
Треће године сејаћете и жњети,
садити винограде и јести од њиховог рода.
30 Преостали од народа Јуде
пустиће корен и донети род.
31 Из Јерусалима ће изаћи Остатак,
са горе Сион Преживели.
Учиниће то ревност ГОСПОДА над војскама.
32 »‚Стога овако каже ГОСПОД о цару Асирије:
Неће ући у овај град
ни овде одапети стрелу.
Неће пред њега доћи са штитом
ни опсадне насипе дићи око њега.
33 Путем којим је дошао,
њиме ће се и вратити.
Неће ући у овај град, говори ГОСПОД.
34 Бранићу овај град и спасти га,
себе ради и ради мога слуге Давида.‘«
35 Те ноћи изађе анђео ГОСПОДЊИ и погуби сто осамдесет пет хиљада људи у асирском табору. Када су људи ујутро устали, а оно – свуда лешеви! 36 Тада асирски цар Санхериб растури табор и повуче се, па се врати у Ниниву и тамо остаде.
37 Једног дана, док се клањао у храму свога бога Нисроха, његови синови Адрамелех и Шарецер погубише га мачем и побегоше у земљу Арарат. На месту цара наследи га његов син Есархадон.
Езекијина болест и опоравак
(Ис 38,1-8, 21-22; 2. Лет 32,24-26)
20 У то време Езекија се на смрт разболе, а пророк Исаија син Амоцов оде к њему и рече: »Овако каже ГОСПОД: ‚Издај последње заповести својим укућанима, јер ћеш умрети. Нећеш оздравити.‘«
2 Тада Езекија окрену лице зиду и помоли се ГОСПОДУ: 3 »Сети се, ГОСПОДЕ, како сам верно и свим срцем одано пред тобом живео и како сам чинио оно што је добро у твојим очима.«
И горко заплака.
4 А Исаија још није био изашао из средњег дворишта када му дође реч ГОСПОДЊА: 5 »Врати се и реци Езекији, владару мога народа: ‚Овако каже ГОСПОД, Бог твога праоца Давида: Чуо сам твоју молитву и видео твоје сузе. Излечићу те. Трећег дана од данас ићи ћеш у Дом ГОСПОДЊИ. 6 Додаћу твом животу петнаест година. И избавићу тебе и овај град из руку асирског цара. Одбранићу овај град ради себе и ради мога слуге Давида.‘«
7 Исаија рече: »Направите облог од смокава.«
Они га послушаше и привише облог на чир, и Езекија оздрави.
8 Он упита Исаију: »Који ће бити знак да ће ме ГОСПОД излечити и да ћу трећега дана од данас ићи у Дом ГОСПОДЊИ?«
9 Исаија одговори: »Ово је ГОСПОДЊИ знак за тебе да ће учинити као што је обећао: Хоћеш ли да сенка оде десет степеника унапред или десет степеника уназад?«
10 »Лако је сенци да оде десет степеника унапред«, рече Езекија. »Нека оде десет степеника уназад.«
11 Тада пророк Исаија призва ГОСПОДА, и ГОСПОД учини да сенка на Ахазовом степеништу оде десет степеника уназад.
Гласници из Вавилона
(Ис 39,1-8)
12 У то време Меродах-Баладан син Баладанов, цар Вавилона, посла Езекији писма и поклон, јер је чуо за Езекијину болест. 13 Езекија прими гласнике и показа им све сребро, злато, зачине и мирисна уља у својим спремиштима, своју оружарницу и све што је било у његовим ризницама. Није било ничега у његовој палати или у целом његовом царству што им није показао.
14 Тада пророк Исаија оде цару Езекији и упита га: »Шта су рекли они људи? Одакле су?«
»Из далеке земље«, одговори Езекија, »из Вавилона.«
15 Пророк упита: »Шта су видели у твојој палати?«
»Видели су све у мојој палати«, одговори Езекија. »Нема ничега у мојим ризницама што им нисам показао.«
16 Тада Исаија рече Езекији: »Чуј реч ГОСПОДЊУ: 17 ‚Ево, долази време када ће све из твоје палате, и све што су твоји праоци накупили до данас, бити однето у Вавилон. Ништа неће остати,‘ каже ГОСПОД. 18 ‚Неки од твојих потомака, твоја рођена крв и месо, биће одведени и постати ушкопљеници у палати вавилонског цара.‘«
19 »Добра је реч ГОСПОДЊА коју си ми објавио«, одговори Езекија. Јер, мислио је: »Биће мира и сигурности за мог живота.«
Крај Езекијине владавине
(2. Лет 32,32-33)
20 Остали догађаји Езекијине владавине, све што је постигао и како је направио језерце и проров којим је довео воду у град, записани су у Књизи летописа царева Јуде. 21 Езекија умре, а на месту цара наследи га његов син Манасија.
2 Књига о царевима 18-20
New Serbian Translation
Језекијина владавина над Јудом
18 Треће године Осије, сина Иле, израиљског цара, над Јудом се зацарио Језекија, син Ахазов. 2 Било му је двадесет пет година кад се зацарио, а владао је двадесет девет година у Јерусалиму. Мајка му се звала Ави, ћерка Захаријина. 3 Чинио је што је право у очима Господњим, сасвим као његов праотац Давид. 4 Он је уклонио узвишице и развалио стубове и посекао Аштартине ступове. Такође је разбио и бронзану змију коју је начинио Мојсије, а којој су Израиљци кадили све до тог времена. Звали су је Неустан.[a]
5 Он се уздао у Господа, Бога Израиљевог. После њега није му било сличног међу свим Јудиним царевима, нити међу онима који су били пре њега. 6 Држао се уз Господа и није се одвраћао од њега, него је држао заповести које је Господ заповедио Мојсију. 7 Господ је био с њим, па је успевао у свему чега се латио. Побунио се против асирског цара и није му служио. 8 Затим је потукао Филистејце све до Газе и њене околине, од стражарске куле до утврђеног града.
9 Четврте године цара Језекије, то јест, седме године израиљског цара Осије, сина Илиног, асирски цар Салманасер је дошао у Самарију и опседао је. 10 Освојио ју је на крају треће године. Самарија је била освојена шесте године Језекије, то јест, девете године израиљског цара Осије. 11 Асирски цар је одвео Израиљце у Асирију и довео их у Алају и Гозан на реци Авор, и у мидијске градове. 12 То се догодило због тога што нису слушали глас Господа, Бога свога, него су погазили његов савез – све што је заповедио Мојсије, слуга Господњи. Нису га ни слушали ни извршавали.
Сенахерив напада Јуду
13 Четрнаесте године цара Језекије, асирски цар Сенахерив је напао све утврђене јудејске градове и освојио их. 14 Тада је Јудин цар Језекија послао поруку асирском цару у Лахис: „Погрешио сам! Повуци се од мене и ја ћу поднети што год ми наметнеш.“ Асирски цар је одредио Јудином цару Језекији три стотине таланата[b] сребра и тридесет таланата [c]злата. 15 Језекија му је дао и све сребро које се нашло у Дому Господњем и у ризницама царевог двора. 16 У то време је Језекија скинуо злато с врата и довратака Дома Господњег, с којим их је Јудин цар Језекија обложио, и дао га асирском цару.
17 Међутим, асирски цар пошаље из Лахиса цару Језекији у Јерусалим Тартана, Равсариса и Равсака с великом војском. Они оду и дођу у Јерусалим. Кад су дошли, зауставили су се код Горњег језера на путу за Бељарево поље.
18 Кад су позвали цара, пред њих су изашли управник двора Елијаким син Хелкијин, писар Сомна и дворски саветник Јоах син Асафов 19 Тада им Равсак рече: „Реците Језекији:
’Овако каже велики цар Асирије: у шта се то уздаш? 20 Зар мислиш да су саме речи савет и сила за рат? На кога се ослањаш, да си се побунио против мене? 21 Да се можда не уздаш у Египат, у тај сломљени штап од трске, који убада и пробија шаку ономе ко се на њега наслања? Такав је фараон, египатски цар, свакоме ко се ослони на њега. 22 А ако ми кажете: „Ми се поуздајемо у Господа, Бога нашег!“ Па није ли баш Језекија срушио његове узвишице и жртвенике, рекавши Јуди и Јерусалиму: клањаћете се једино пред овим жртвеником у Јерусалиму.
23 А сад, хајде, опклади се са мојим господарем, асирским царем: даћу ти две хиљаде коња, ако си у стању да нађеш јахаче да их јашу. 24 Како ћеш онда одбити и једног војводу који је међу најмањим слугама мога господара? Но, ти се уздаш у Египат да ће ти дати коње и коњанике. 25 Коначно, јесам ли ја без одобрења Господњег пошао на ово место да га разорим? Господ је мени рекао: „Дигни се на ту земљу и разори је!“’“
26 Тада су Елијаким, син Хелкијин, Сомна, и Јоах рекли Равсаку: „Говори својим слугама арамејски, јер ми разумемо; не разговарај са нама јудејски да те слуша народ на зидинама.“
27 Али Равсак им је рекао: „Зар ме је мој господар послао да само вашем господару и вама кажем ове речи, а не баш онима који седе на зидинама, који ће с вама морати да једу свој измет и пију своју мокраћу?“
28 Равсак, затим, устаде и повика снажним гласом на јудејском: „Чујте реч великог цара, асирског цара: 29 Овако каже цар: ’Не дајте да вас Језекија заварава, јер он вас не може избавити из моје руке. 30 Не дајте да вам Језекија улива поуздање у Господа говорећи: „Господ ће вас сигурно избавити; овај град неће пасти у руке асирском цару.“’
31 Не слушајте Језекију, јер овако каже асирски цар: ’Склопите мир са мном и изађите к мени, па ће сваки од вас јести своје грожђе и своје смокве и пити воду из свога студенца, 32 док не дођем и одведем вас у земљу као што је ваша земља, у земљу жита и младог вина, у земљу хлеба и винограда, у земљу маслиновог уља и меда, да живите и не умрете.’
Не слушајте Језекију који вас заводи говорећи: ’Господ ће нас избавити!’ 33 Да ли је који бог избавио своју земљу из руке асирског цара? 34 Где су богови аматски и арфадски? Где су богови сефарвимски, енски и авски? Јесу ли избавили Самарију из моје руке? 35 Који су међу свим боговима тих земаља избавили своју земљу из моје руке? Како ће онда Господ избавити Јерусалим из моје руке?“
36 А народ је ћутао и није одговарао ни реч, јер је цар био заповедио: „Не одговарајте му!“
37 Тада су управитељ двора Елијаким, син Хелкијин, писар Сомна и Асафов син Јоах, дворски саветник, дошли пред Језекију. Раздрли су своју одећу и саопштили му шта је Равсак рекао.
Посланство пророку Исаији
19 Кад је то чуо, цар Језекија је раздро своју одећу, навукао на себе кострет и отишао у Дом Господњи. 2 Затим је послао Елијакима, управитеља двора, писара Сомну, и старешине свештеничке обучене у кострет, пророку Исаији, сину Амоцовом. 3 Рекли су му: „Говори Језекија: ’Дан је овај дан невоље, казне и срамоте. Деца су приспела за порођај, а нема снаге да се роде. 4 Може бити да је Господ, Бог твој, чуо све речи Равсака, кога је његов господар асирски цар послао да вређа живога Бога, па ће га покарати због речи које је Господ, Бог твој, чуо, кад се помолиш за остатак што је преостао.’“
5 Кад су слуге цара Језекије дошле к Исаији, 6 Исаија им је рекао: „Овако реците своме Господару: ’Говори Господ: не бој се речи што си чуо, којима су ме ружиле слуге асирског цара. 7 Ево, удахнућу у њега дух, и кад чује једну вест, вратиће се у своју земљу, а ја ћу учинити да погине од мача у својој земљи.’“
8 Кад се Равсак вратио, нашао је асирског цара како ратује с Ливном; чуо је, наиме, да је напустио Лахис.
Други покушај цара Сенахерива
9 Чувши да је Тирака, кушки цар, изашао у рат против њега, асирски цар је послао гласнике Језекији, и рекао му: 10 „Овако реците Језекији, цару Јудином: ’Нека те не вара Бог твој у кога се уздаш говорећи ти: Јерусалим неће пасти у руке асирском цару. 11 Чуо си шта су асирски цареви учинили свим земљама, како су их изручили проклетству. Зар ћеш ти да се избавиш? 12 Јесу ли богови народа спасли оне које су уништили моји преци: Гозанце, Харанце, Ресефе и синове Едена у Теласару? 13 Где је цар аматски, цар арфадски, и цар Лаира, Сефарвима, Ена и Ава?’“
Језекијина молитва
14 Језекија је примио писмо из руку посланика и прочитао га. Затим се попео у Дом Господњи и развио га пред Господом. 15 Онда се Језекија овако помолио пред Господом: „Господе, Боже Израиљев, који столујеш над херувимима! Само си ти Бог свих царстава земаљских, ти си начинио небо и земљу. 16 Пригни ухо своје, Господе, и почуј; отвори очи своје и погледај. Чуј Сенахеривове речи које је послао да се руга Богу живоме!
17 Истина је, о, Господе, опустошили су цареви асирски народе и њихову земљу, 18 побацали им богове у ватру, јер они и нису богови, него дело људских руку, дрво и камен; зато су их разорили. 19 А сад, Господе, Боже наш, избави нас из његових руку, нека знају сва царства на земљи, Господе, да си само ти Бог!“
Исаијино пророштво
20 Тада је Исаија, син Амоцов, послао поруку Језекији: „Говори Господ, Бог Израиљев: ’Чуо сам твоју молитву коју си ми упутио за Сенахерива, асирског цара. 21 Ово је реч коју је Господ рекао против њега:
Презире те, руга ти се, девица, ћерка сионска,
маше главом за тобом ћерка јерусалимска.
22 Кога си ружио и вређао?
На кога си гласно викао
и охоли поглед дизао?
На Свеца Израиљева!
23 Преко твојих гласника вређао си мог Господа.
Рекао си: „Коњима својим и јахачима многим,
на висине сам се горске успео,
до највиших врхова ливанских.
Посекао сам му највише кедрове
и његове поизбор чемпресе.
Досегао сам му врх најкрајњи,
врт његов у бујној шуми.
24 Ископао сам студенце и пио туђе воде,
стопалима својих ногу
исушио сам све потоке египатске.“
25 Зар ниси чуо? Од искона сам то одредио,
уредио од прадавних дана,
а сада сам то остварио:
у рушевине си претворио утврђене градове.
26 Становници њихови
немоћни, испрепадани, постиђени,
били су као растиње у пољу,
као младо зеленило,
као трава по крововима,
што усахне пре него што никне.
27 Ја знам кад седаш, кад излазиш и кад се враћаш,
и како си против мене беснео.
28 Зато што си на мене беснео,
и што ми је твоја обест дошла до ушију,
брњицу ћу ти кроз ноздрве провући,
у уста ћу ти ђемове ставити,
и вратити те путем којим си дошао.
Знак за Језекију
29 А ово је знак за тебе:
Ове године ћеш јести што са̂мо израсте,
а догодине оно што никне од тога,
а треће године сеј, жањи и сади винограде
и једи њихов род.
30 А преживели из дома Јудиног,
опет ће пустити свој корен у дубину,
и родити своје плодове у висину.
31 Јер из Јерусалима ће изаћи остатак,
и преживели са горе Сиона.
То ће учинити ревност Господа над војскама.’
Пророштво о Асирији
32 Зато говори Господ о цару асирском:
’Он неће ући у овај град,
и неће одапети стрелу на њега,
неће са штитом кренути на њега,
нити насипати бедем против њега,
33 него ће се вратити путем којим је дошао.
У овај град он ући неће – говори Господ.
34 Ја ћу одбранити овај град и избавити га
ради себе и ради мога слуге Давида.’“
Сенахеримов пораз и смрт
35 Исте ноћи је изашао Анђео Господњи и побио стотину осамдесет пет хиљада у асирском табору. Када је народ устао ујутро, а оно све сами мртваци. 36 Сенахерив, асирски цар, је подигао своју војску и повукао се; вратио се у Ниниву. 37 И док се клањао у храму свога бога Нисрока, убили су га мачем његови синови Адрамелех и Сарасар. Потом су побегли у земљу араратску. На његово место се зацарио његов син Есарадон.
Језекијина болест и оздрављење
20 У оне дане се Језекија разболео на смрт. Пророк Исаија, син Амоцов, је дошао и рекао му: „Говори Господ: ’Уреди своју кућу, јер ћеш умрети; нећеш се опоравити.’“
2 Језекија је окренуо своје лице према зиду, па се помолио Господу овако: 3 „О, Господе, сети се да сам пред тобом ходио верно и свим срцем, и да сам чинио што је добро у твојим очима.“ И Језекија горко заплака.
4 Исаија још није изашао из средишњег предворја, кад му је дошла реч Господња: 5 „Врати се и реци Језекији, владару мога народа: Говори Господ, Бог твога претка Давида: ’Чуо сам твоју молитву и видео сам твоје сузе. Ево, излечићу те, па ћеш за три дана отићи у Дом Господњи. 6 Додаћу петнаест година твоме животу и избавићу те из руке асирског цара. Одбранићу овај град ради себе и ради мога слуге Давида.’“
7 Онда је Исаија рекао: „Донесите облог од смокава. Нека узму и ставе му на чир и оздравиће.“
8 Језекија упита Исаију: „Шта ће бити знак да ће ме Господ исцелити и да ћу за три дана отићи у Дом Господњи?“
9 Исаија му одговори: „Ово ће ти бити знак од Господа, да ће Господ учинити оно што је обећао. Желиш ли да се сенка помери напред за десет степени или да се помери назад за десет степени?“
10 Језекија одговори: „Лако је да се сенка помери напред за десет степени. Не, него нека се сенка помери назад за десет степени.“
11 Тада је пророк Исаија призвао Господа, који је вратио сенку назад за десет степени; за толико се сенка спустила на Ахазавом сунчанику.
Посланици из Вавилона
12 У оно време је вавилонски цар Веродах-Валадан[d], син Валаданов, послао писма с даром за Језекију, јер је чуо да се Језекија разболео. 13 Језекија их је саслушао; показао им је сву своју ризницу, сребро и злато, зачине, мирисна уља, оружницу, и све што се нашло у његовим ризницама. Није било ничега у његовом двору и на целом његовом подручју што им Језекија није показао.
14 Тада је пророк Исаија дошао к цару Језекији и рекао му: „Шта су рекли ти људи? Одакле су ти дошли?“
Језекија одговори: „Из далеке земље, из Вавилона.“
15 „Шта су видели у твојој кући?“ – упита он.
Језекија одговори: „Није било ничег у мојим ризницама што им нисам показао.“
16 Тада је Исаија рекао Језекији: „Почуј реч Господњу: 17 ’Ево, долазе дани када ће све што је у твоме двору, и све што су твоји преци сабрали до овога дана, бити однесено у Вавилон; неће остати ништа – говори Господ. 18 А неки од твојих синова, који су ти се родили, биће одведени. Они ће бити евнуси на двору вавилонског цара.’“
19 Језекија одговори Исаији: „Добра је реч Господња што си је ти рекао.“ А мислио је: „Нека буде мир и спокојство током дана мојих.“
20 Остала Језекијина дела, и сви његови подухвати, како је направио језеро и прокоп да доведе воду у град, није ли то записано у Књизи дневника Јудиних царева? 21 Кад се Језекија упокојио са својим прецима, на његово место се зацарио његов син Манасија.
Copyright © 2003 by Bible League International
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.