2 Летописи 17:1-21
Serbian New Testament: Easy-to-Read Version
Јосафат, цар Јуде
(1. Цар 22,41-50; 22,1-40)
17 Асу на месту цара наследи његов син Јосафат, који ојача у односу на Израел. 2 Он постави војску по свим утврђеним градовима Јуде и размести војне посаде по Јуди и градовима Ефрема које је освојио његов отац Аса. 3 ГОСПОД је био са Јосафатом, јер је овај у својој младости ишао стопама свог праоца Давида. Није се саветовао са Баалима, 4 него је тражио Бога свога оца и држао се његових заповести, а не израелских обичаја. 5 ГОСПОД учврсти царство под његовом влашћу. Сва Јуда је Јосафату доносила поклоне, па је стекао велико богатство и част. 6 Свим срцем је живео онако као што ГОСПОД тражи, а из Јудеје је уклонио и узвишице и Ашерине мотке.
7 Треће године своје владавине, послао је своје службенике Бен-Хаила, Авдију, Захарију, Натанаила и Михеја да уче народ у јудејским градовима. 8 С њима су били и Левити Шемаја, Нетанја, Зевадја, Асаел, Шемирамот, Јонатан, Адонија, Товија и Тов-Адонија и свештеници Елишама и Јорам. 9 Они су учили народ по целој Јуди носећи са собом Књигу закона ГОСПОДЊЕГ. Тако су, учећи народ, обишли све јудејске градове.
10 Страх од ГОСПОДА обузе сва царства у земљама које су окруживале Јуду, па нису ратовала против Јосафата. 11 Неки Филистејци чак донеше Јосафату поклоне и сребро као данак, а Арапи му дотераше ситне стоке: седам хиљада седам стотина овнова и седам хиљада седам стотина јараца.
12 Јосафат је постајао све моћнији. Саградио је тврђаве и градове-складишта у Јуди, 13 а обављао је и многе радове и у другим јудејским градовима. У Јерусалиму је држао врсне ратнике, 14 а ово је њихов број по породицама:
Из Јуде, заповедници над хиљадама:
заповедник Адна са три стотине хиљада врсних ратника;
15 затим заповедник Јоанан, са две стотине осамдесет хиљада;
16 затим Амасја син Зихријев, који се добровољно јавио да служи ГОСПОДУ, са две стотине хиљада врсних ратника.
17 Из Венијамина:
Елјада, врстан ратник, са две стотине хиљада људи наоружаних луковима и штитовима;
18 затим Јехозавад, са сто осамдесет хиљада људи наоружаних за борбу.
19 То је била војска која је служила цару, осим оне коју је поставио по утврђеним градовима широм Јуде.
18 Када је Јосафат стекао велико богатство и част, ороди се с Ахавом, царем Израела, 2 а после неколико година оде да посети Ахава у Самарији. За њега и његову пратњу Ахав закла много ситне стоке и говеда, па га је наговарао да нападну Рамот Гилад.
3 Ахав, цар Израела, упита Јосафата, цара Јуде: »Хоћеш ли са мном на Рамот Гилад?«
Јосафат му одговори: »Ја и моја војска стојимо ти на располагању – придружићемо ти се у том рату.«
4 Али Јосафат рече израелском цару и ово: »Прво потражи савет од ГОСПОДА.«
5 Стога израелски цар окупи пророке, њих четири стотине, и упита их: »Да ли да идем у рат против Рамот-Гилада или да одустанем?«
»Иди« одговорише они, »јер Бог ће га предати у цареве руке.«
6 А Јосафат упита: »Зар овде нема још неки ГОСПОДЊИ пророк, да и њега упитамо?«
7 Израелски цар одговори Јосафату: »Има још један човек, Михеј син Јимлин, преко кога можемо да питамо ГОСПОДА. Али ја га мрзим јер ми никад не пророкује ништа добро, него само зло.«
Јосафат на то рече: »Нека цар не говори тако.«
8 Тада израелски цар позва једног свог евнуха и рече: »Одмах доведи Михеја сина Јимлиног.«
9 Обучени у своје царске одоре, цар Израела и Јосафат, цар Јуде, седели су на својим престолима на гумну пред улазом самаријске капије, а сви пророци су пророковали пред њима.
10 Цидкија син Кенаанин направио је гвоздене рогове и рекао: »Овако каже ГОСПОД: ‚Овим ћеш пробадати Арамејце све док не буду докрајчени.‘«
11 Тако су пророковали и сви други пророци и говорили: »Нападни Рамот Гилад и успећеш, јер ГОСПОД ће га предати у цареве руке.«
12 А гласник који је отишао да позове Михеја рече му: »Ено сви пророци као један проричу цару успех. Нека се твоја реч сложи с њиховом, зато говори повољно.«
13 Али Михеј рече: »Тако ми ГОСПОДА живога, говорићу само оно што каже мој Бог.«
14 Када је стигао цару, цар га упита: »Михеје, да ли да идемо у рат против Рамот-Гилада или да одустанем?«
»Нападни и успећеш,« одговори Михеј, »јер биће ти предат у руке.«
15 Цар му рече: »Колико пута треба да тражим од тебе да се закунеш да ћеш ми говорити само истину у ГОСПОДЊЕ име?«
16 Тада Михеј одговори: »Видех сав Израел раштркан по брдима као овце без пастира, а ГОСПОД рече:
»‚Овај народ нема господара.
Нека се свако врати кући у миру.‘«
17 Тада израелски цар рече Јосафату: »Нисам ли ти рекао да никад не пророкује ништа добро о мени, већ само зло?«
18 Михеј рече: »Пошто је тако, чуј реч ГОСПОДЊУ. Видео сам ГОСПОДА како седи на свом престолу, а сва небеска војска стоји му са десне и леве стране.
19 »ГОСПОД рече: ‚Ко ће да намами Ахава, цара Израела, да нападне Рамот Гилад и да тамо погине?‘
»Једни предложише ово, други оно, 20 док на крају не дође један дух, стаде пред ГОСПОДА и рече: ‚Ја ћу га намамити.‘
»‚Чиме?‘ упита ГОСПОД.
21 »‚Изаћи ћу и бићу лажљив дух у устима свих његових пророка‘, рече онај.
»‚Успећеш да га намамиш,‘ рече ГОСПОД. ‚Иди и учини то‘.
22 »Тако је сада ГОСПОД ставио лажљивог духа у уста ових твојих пророка. ГОСПОД ти је одредио несрећу.«
23 Тада приђе Цидкија син Кенаанин и ошамари Михеја.
»Којим путем је ГОСПОДЊИ дух отишао од мене да би говорио теби?« упита он.
24 А Михеј одговори: »Видећеш оног дана када будеш ишао да се сакријеш у задњој одаји.«
25 Тада израелски цар рече: »Ухватите Михеја и одведите га заповеднику града Амону и мом сину Јоашу, 26 па реците: ‚Овако каже цар: »Баците овога у тамницу и не дајте му ништа осим хлеба и воде док се ја не вратим жив и здрав.«‘«
27 Михеј рече: »Ако се ти икада вратиш жив и здрав, ГОСПОД није говорио кроз мене.«
Онда додаде: »Упамти моје речи, сав народе!«
28 Цар Израела и Јосафат, цар Јуде, кренуше на Рамот Гилад.
29 »Ући ћу у бој прерушен«, рече израелски цар Јосафату, »али ти носи своју царску одору.«
Тако се израелски цар преруши и оде у бој.
30 А арамејски цар је био заповедио својим заповедницима борних кола: »Не нападајте никог, ни малог ни великог, већ само израелског цара.«
31 Када су заповедници борних кола видели Јосафата, рекоше: »Ово мора да је израелски цар.«
Зато кренуше према њему, да га нападну. Али Јосафат завапи и ГОСПОД му поможе. Бог их одвуче од њега, 32 јер кад су заповедници борних кола видели да он није израелски цар, престадоше да га гоне. 33 А један војник насумице одапе стрелу и погоди израелског цара између плоча оклопа.
На то цар рече возачу: »Окрени кола и изведи ме из бојних редова. Рањен сам.«
34 Док је битка беснела целог тог дана, израелски цар је стајао подупрт у колима, окренут ка Арамејцима. Али, када је сунце било на заласку, он умре.
19 Када се јудејски цар Јосафат жив и здрав вратио у своју палату у Јерусалиму, 2 виделац Јеху син Хананијев изађе му у сусрет, па му рече: »Зар треба да помажеш опакима и да волиш оне који мрзе ГОСПОДА? Због тога је на теби јарост ГОСПОДЊА. 3 Али има у теби и добра, јер си из земље уклонио Ашерине мотке и свим срцем тражиш Бога.«
4 Јосафат проведе неко време у Јерусалиму, а онда опет оде међу народ од Беер-Шеве до Ефремовог горја и поново их приклони ГОСПОДУ, Богу њихових праотаца. 5 Он постави судије у земљи, у сваком од утврђених градова Јуде, 6 и рече им: »Добро размислите шта радите, јер не судите у име човека, него у име ГОСПОДА, који је с вама кад год доносите пресуду. 7 Дакле, бојте се ГОСПОДА. Судите пажљиво, јер код ГОСПОДА, нашега Бога, нема неправде, ни пристрасности, ни подмићивања.«
8 А када се вратио у Јерусалим, Јосафат постави неке од Левита, свештеника и глава израелских породица да у Јерусалиму спроводе ГОСПОДЊИ закон и решавају спорове.
9 Он им овако рече: »Радите то верно и свим срцем, у страху од ГОСПОДА. 10 У сваком случају који дође пред вас, а односи се на вашу сабраћу која живе у градовима – било да је реч о проливању крви, било о нечем другом што се помиње у Закону и заповестима, уредбама и законима – треба да их опомињете да не греше против ГОСПОДА, иначе ће јарост ГОСПОДЊА сићи на вас и вашу сабраћу. Тако чините и нећете погрешити. 11 Главни свештеник Амарја биће ваш претпостављени у свему што се тиче ГОСПОДА, Зевадја син Јишмаелов, поглавар Јудиног племена, биће ваш претпостављени у свему што се тиче цара, а Левити ће бити ваши надгледници. Поступајте храбро и нека ГОСПОД буде с онима који чине добро.«
20 После ових догађаја, Моавци и Амонци и неки од Меунаца дођоше да ратују против Јосафата.
2 Неки дођоше и рекоше Јосафату: »Силна војска иде на тебе из Едома, с оне стране мора, и већ је у Хацецон-Тамару« – то јест Ен-Гедију.
3 Јосафат се уплаши и одлучи да упита ГОСПОДА за савет, па прогласи пост у целој Јуди. 4 Јудеји из сваког града у Јуди окупише се и дођоше да траже помоћ од ГОСПОДА.
5 Тада Јосафат устаде усред скупа Јудеја и Јерусалимљана у Дому ГОСПОДЊЕМ, пред новим двориштем, 6 па рече: »ГОСПОДЕ, Боже наших праотаца, ти си Бог на небу и владаш над свим царствима незнабожаца. Моћ и сила у твојим су рукама и нико не може да ти се одупре. 7 Боже наш, ти си отерао становнике ове земље пред својим народом Израелом и довека је дао потомцима свог пријатеља Авраама. 8 Они живе у њој и у њој су подигли светилиште за твоје Име, говорећи: 9 ‚Ако нас снађе несрећа – мач осуде, помор или глад – ми ћемо стати пред тебе, пред овај Храм који носи твоје Име, и завапити ти у својој невољи, и ти ћеш нас чути и спасти нас.‘
10 »А ево сада Амонаца, Моаваца и оних из горског краја Сеира, оних чије подручје ниси дао Израелцима да га освоје када су дошли из Египта, па су се Израелци окренули од њих и нису их затрли. 11 Види како нам они узвраћају: долазе да нас отерају са поседа који си нам дао у наследство. 12 Боже наш, зар им нећеш судити? Јер, ми смо немоћни да се суочимо са овом силном војском која иде на нас. Не знамо шта да радимо – зато су наше очи упрте у тебе.«
13 Сви Јудеји, са својом нејачи, женама и децом, стајали су тамо пред ГОСПОДОМ.
14 Тада Дух Јахеов сиђе на Јахазиела сина Захарије сина Бенаје сина Јеиела сина Мататјиног, Левита, Асафовог потомка, док је стајао на скупу.
15 Он рече: »Чуј, сва Јудо, житељи Јерусалима и ти царе Јосафате! Овако вам каже ГОСПОД: ‚Не бојте се и не обесхрабрујте због ове силне војске. Јер, битка није ваша, него Божија. 16 Крените сутра на њих. Они ће се пењати уз превој Циц, а ви ћете их затећи на крају кланца у пустињи Јеруел. 17 Нећете морати да се борите у овој бици. Само заузмите положаје, Јудо и Јерусалиме, и чврсто стојте и гледајте како ГОСПОД побеђује. Не бојте се и не обесхрабрујте. Крените сутра на њих, јер ГОСПОД ће бити с вама‘.«
18 На то се Јосафат ничице поклони, а и сви Јудеји и житељи Јерусалима падоше ничице пред ГОСПОДОМ, клањајући му се. 19 Тада устадоше и неки Левити Кехатовци и Корејевци, па су из свега гласа хвалили ГОСПОДА, Бога Израеловог.
20 Ујутро поранише и кренуше у пустињу Текоу. Када су полазили, Јосафат устаде и рече: »Чујте ме, Јудо и житељи Јерусалима! Верујте у ГОСПОДА, свога Бога, и опстаћете. Верујте његовим пророцима, и успећете.«
21 Пошто се посаветовао са народом, Јосафат одреди људе да, корачајући на челу војске, певају ГОСПОДУ и хвале сјај његове светости говорећи:
»Захваљујте ГОСПОДУ,
јер љубав његова остаје довека.«
22 Када су почели да певају и хвале ГОСПОДА, ГОСПОД постави заседе Амонцима, Моавцима и Сеирцима, који су кренули на Јуду, и удари их. 23 Амонци и Моавци се дигоше на Сеирце, да их униште и затру. А када су поубијали све Сеирце, почеше да се убијају међу собом.
24 Када су Јудеји стигли до места које гледа на пустињу и погледали пут оне силне војске, а оно – само мртва тела леже на земљи – нико није утекао!
25 Тада Јосафат и његова војска одоше да покупе плен, па нађоше међу онима много опреме, одеће и вредних предмета – више него што су могли да понесу. Плена је било толико да су га сакупљали три дана. 26 Четвртог дана се окупише у долини Бераха, где благословише ГОСПОДА. Зато се та долина и дан-данас зове Бераха[a].
27 Потом се, са Јосафатом на челу, сви Јудеји и Јерусалимљани радосни вратише у Јерусалим, јер им је ГОСПОД дао повода да ликују над својим непријатељима. 28 Када су ушли у Јерусалим, одоше у Дом ГОСПОДЊИ са харфама, лирама и трубама. 29 Страх од Бога обузе сва царства на земљи која су чула да се ГОСПОД борио против Израелових непријатеља. 30 А Јосафатово царство било је у миру, јер му је његов Бог дао починак са свих страна.
31 Тако је Јосафат владао над Јудом. Имао је тридесет пет година када је постао цар Јуде и владао је у Јерусалиму двадесет пет година. Мајка му се звала Азува кћи Шилхијева. 32 Он је ишао стопама свог оца Асе и није од тога одступао, чинећи оно што је исправно у ГОСПОДЊИМ очима. 33 Али узвишице нису уклоњене и народ се ни даље није свим срцем приклонио Богу својих праотаца.
34 Остали догађаји Јосафатове владавине, од првог до последњег, записани су у Летописима Јехуа сина Хананијевог, који су забележени у Књизи царева Израела.
35 Касније је јудејски цар Јосафат склопио савез са израелским царем Ахазјом, који је опако поступао. 36 С њим се договорио да саграде трговачке лађе[b]. Када су оне биле саграђене у Ецјон-Геверу, 37 Елиезер син Додавахуов из Мареше пророковао је против Јосафата, говорећи: »Зато што си склопио савез са Ахазјом, ГОСПОД ће уништити оно што си саградио.«
И оне лађе се разбише, па нису могле да плове.
Јорам, цар Јуде
(2. Цар 8,16-24)
21 Јосафат умре, па га сахранише крај његових праотаца у Давидовом граду. На месту цара наследи га његов син Јорам.
2 Књига дневника 17:1-21
New Serbian Translation
Јосафат, цар Јуде
17 На Асином месту се зацарио његов син Јосафат и ојачао над Израиљем. 2 Поставио је војнике по свим Јудиним утврђеним градовима; поставио је војне таборе по Јудиној земљи и у све Јефремове градове које је освојио Аса, његов отац.
3 Господ је био са Јосафатом а он је у свему следио почетке пута свог праоца Давида и није тражио Вале. 4 Тражио је Бога свога оца и живео по његовим заповестима, а не према делима Израиља. 5 Господ је учврстио царство у његовим рукама а сва Јуда је даривала Јосафата. Тако му је припало обиље части и богатства. 6 Срцем се узвисио на Господњим путевима па је поново из Јуде уклонио жртвене брегове и Аштартине ступове.
7 Треће године своје владавине послао је своје главаре Вен-Хаила, Овадију, Захарију, Натанаила и Михеју да поучавају по Јудиним градовима. 8 Са њима је послао и Левите: Семај, Нетанију, Зевадију, Асаила, Семирамота, Јонатана, Адонију, Товију, Тов-Адонију; и свештенике Елисама и Јорама 9 Они су поучавали у Јуди, а са собом су имали Књигу Господњег Закона. Обишли су све јудејске градове поучавајући народ.
10 Страх Господњи је обузео сва царства земаља које окружују Јуду, па ниједно од њих није ратовало са Јосафатом. 11 Неки Филистејци су Јосафату доносили дарове и данак у сребру. И неки Арапи су му донели стадо од седам хиљада седам стотина овнова и исто толико јараца.
12 Јосафат је постајао све силнији и силнији. У Јуди је подигао утврђења и градове-складишта. 13 Имао је много залиха у Јудиним градовима и много војника, храбрих ратника у Јерусалиму. 14 Ово су заповедници по њиховим групама, по отачким домовима:
Адна, Јудин заповедник над хиљадама и са њим три стотине хиљада храбрих ратника;
15 поред њега заповедник Јоанан и са њим две стотине осамдесет хиљада;
16 поред њега Амасија, Зихријев син, добровољац за Господа, и са њим две стотине хиљада храбрих ратника.
17 Од Венијаминоваца: храбри ратник Елијада и са њим две стотине хиљада ратника наоружаних луковима и штитовима;
18 поред њега Јозавад и са њим стотину осамдесет хиљада наоружаних за бој.
19 Ови су служили цару поред оних које је цар поставио у утврђене градове по целој Јуди.
Михеја пророкује против Ахава
18 Јосафат је био веома богат и славан па је постао Ахавов зет. 2 После неколико година отишао је Ахаву у Самарију, а овај је за њега и његове људе заклао много оваца и говеда. Онда га је наговарао да крене и нападне Рамот галадски. 3 И упита израиљски цар Ахав јудејског цара Јосафата: „Хоћеш ли поћи са мном на Рамот галадски?“
А он му одговори: „Што сам ја, то си ти; мој је народ као твој народ. Кренућемо с тобом у рат.“ 4 Јосафат рече цару израиљском: „Затражи прво Господњи савет.“
5 Цар израиљски окупи четири стотине пророка и рече им: „Да ли да пођемо у рат против Рамота галадског или да се оканемо тога?“
Они му одговорише: „Пођи, јер ће га Бог предати у цареве руке!“
6 Јосафат упита: „Има ли овде још неки пророк Господњи да га питамо?“
7 Цар израиљски рече Јосафату: „Постоји још један човек преко кога можемо да питамо Господа, али ја га мрзим, јер ми не пророкује добро него увек само зло. То је Михеја, син Јемлин.“
А Јосафат рече: „Нека цар не говори тако.“
8 Тада цар израиљски дозва једног дворанина и рече: „Брзо доведи Михеју, сина Јемлиног!“
9 Цар израиљски и Јосафат, цар Јудин, обучени у своје одоре, седели су сваки на своме престолу код гумна на улазу самаријске капије, док су сви пророци пророковали пред њима. 10 Седекија, син Хананин, начини себи гвоздене рогове и рече: „Говори Господ: ’Овим ћеш бости Арамејце, док их не докрајчиш!’“
11 Сви пророци су овако пророковали, говорећи: „Иди на Рамот галадски и имаћеш успеха, јер ће га Господ дати у цареве руке!“
Пророк Михеја прориче пропаст
12 Гласник који је отишао да позове Михеју, рекао му је: „Ено, пророци једнодушно пророкују што је повољно за цара. Стога нека и твоје речи буду као њихове; говори цару оно што је повољно за њега.“
13 Михеја одговори: „Живога ми Господа, говорићу оно што ми мој Бог буде рекао!“
14 Кад је дошао к цару, цар му рече: „Михеја[a], да ли да идемо у Рамот галадски да ратујемо против њега, или да се оканем тога?“
А он му одговори: „Идите, имаћете успеха и даће вам се у ваше руке.“
15 Цар му рече: „Докле ћу те заклињати да ми кажеш само истину у име Господње?“
16 Михеја рече: „Видим сав Израиљ раштркан по горама, као стадо без пастира. Господ рече: ’Они немају господара; нека се свако врати кући у миру.’“
17 Тада цар израиљски рече Јосафату: „Нисам ли ти рекао да ми неће пророковати ништа добро, него само зло?“
18 Али Михеја рече: „Зато чујте реч Господњу! Видео сам Господа како седи на своме престолу, а сва је небеска војска стајала с његове десне и леве стране 19 Господ рече: ’Ко ће завести Ахава, цара израиљског, да пође на Рамот галадски?’
Један је рекао овако, а други онако. 20 Један дух изађе, стаде пред Господа и рече: ’Ја ћу га завести.’
Господ га упита: ’Како?’
21 Он рече: ’Изаћи ћу и бићу лажљив дух у устима свих његових пророка.’
Господ рече: ’Успећеш да га заведеш; иди и учини тако.’
22 Господ је, дакле, ставио лажљивог духа у уста ових пророка; а Господ ти објављује пропаст.“
23 Тада Седекија, син Хананин, приђе, удари Михеју по образу и рече: „Зар је Дух Господњи отишао од мене да би говорио теби?“
24 Михеја рече: „Видећеш онога дана када будеш ишао из собе у собу да се сакријеш.“
25 Цар израиљски рече: „Узмите Михеју и предајте га Амону, управитељу града, и Јоасу, царевом сину. 26 Реците: ’Говори цар баците овога у тамницу, и храните га с мало хлеба и воде, док се не вратим у миру.’“
27 А Михеја му рече: „Ако се заиста вратиш у миру, онда Господ није говорио преко мене.“ И још рече: „Чујте, сви народи!“
Ахав гине код Рамота галадског
28 Тако цар израиљски и Јосафат, цар Јудин, крену на Рамот галадски. 29 Цар израиљски рече Јосафату: „Прерушићу се и поћи у битку, а ти обуци своју одору.“ Цар израиљски се преруши и оду у битку.
30 А цар арамејски заповеди заповедницима својих бојних кола: „Не упуштајте се у бој ни с великим ни с малим, већ само с царем израиљским.“ 31 Кад су заповедници бојних кола видели Јосафата, мислили су: „То је цар израиљски.“ Тада су се окренули и оборили се на њега. Али Јосафат повика, а Господ му је помогао тако што их је одбио од њега. 32 Кад су заповедници бојних кола видели да то није цар израиљски, окренули су се од њега.
33 Међутим, неко насумце одапе лук и устрели цара израиљског између састава његовог оклопа. Он рече своме возачу: „Окрени кола и изведи ме из битке, јер сам рањен.“ 34 Љута се битка водила целог тог дана, али се израиљски цар држао на ногама у бојним колима наспрам Арамејаца. Умро је када је сунце зашло.
19 А када се Јосафат, цар Јуде, мирно вратио у Јерусалим, својој кући, 2 сусрео га је виделац Јуј, Хананијин син. Он рече цару Јосафату: „Помажеш подлацима и волиш оне што мрзе Господа? Зато се Господ гневи на тебе. 3 Али, нашло се и нешто добро код тебе, јер си уклонио Аштартине ступове из земље и усмерио си своје срце да тражи Бога.“
Јосафат поставља судије
4 Јосафат је пребивао у Јерусалиму. Поново је обишао народ од Вир-Савеје до горја у Јефрему и вратио га Господу, Богу њихових отаца. 5 Поставио је судије по земљи, по свим Јудиним утврђеним градовима, од града до града. 6 Судијама је рекао: „Пазите шта радите! Јер не судите за људе већ за Господа који је са вама док судите. 7 Зато се бојте Господа, пазите како радите. Наш Господ Бог није неправедан, пристрасан и подмитљив.“
8 Јосафат је и у Јерусалиму поставио неке Левите, свештенике и главаре израиљских отачких домова за Господњи суд и парнице Јерусалимљана. 9 Заповедио им је: „Радите ово у богобојазности, верно и целим срцем. 10 У свим случајевима који вам се доделе од ваше браће која пребивају у својим градовима – а тичу се убиства, Закона, заповести, прописа, уредаба – упозорите их да не скриве Господу, да гнев не дође на вас и вашу браћу. Радите тако и нећете бити криви.
11 Дакле, Првосвештеник Амарија ће вам заповедати у свакој ствари Господњој. Зевадија, син Исмаилов и владар Јудиног дома ће вам заповедати у свим царским пословима, а Левити ће управљати пред вама. Будите одважни и радите! Нека је Господ са добрима!“
Јосафат побеђује Моавце и Амонце
20 После овога су Моавци, Амонци и неки од Меунита напали Јосафата.
2 Дошли су неки људи код Јосафата и обавестили га: „Велико мноштво надире са друге стране мора, од Едома долазе на тебе. Ено их у Хасасон-Тамару, то јест у Ен-Геди.“ 3 Јосафат се уплашио, па је окренуо лице да тражи Господа и по целој Јуди је прогласио пост. 4 Тада се Јудејци окупише да траже помоћ од Господа. Из свих Јудиних градова су долазили да траже Господа.
5 Јосафат је стао пред збор Јудејаца и Јерусалимљана, у Дому Господњем пред новим двориштем 6 и рече:
„О, Господе, Боже наших отаца! Ниси ли ти Бог на небесима и не владаш ли над царствима свих народа? Није ли у твојој руци сила и моћ, и нико не може да ти се одупре? 7 Зар ти ниси одагнао становнике ове земље испред Израиља, твога народа, и дао је довека потомцима твог пријатеља Авра̂ма? 8 Они су се настанили у њој и у њој изградили Светилиште твом имену, рекавши: 9 ’Ако нас задесе пошаст, мач осуде, помор, глад, стајаћемо пред овим Домом и пред тобом – јер овај Дом носи твоје име – и завапићемо у својој невољи, а ти нас чуј и спаси.’
10 А сада су овде Амонци, Моавци и још неки са горе Сир. Ниси дозволио Израиљу када је изашао из Египта да прође преко њихове земље, па је морао да их заобилази, а није их истребио. 11 И сад нам враћају тако што су дошли да нас отерају са твог поседа који си нам ти дао у наследство. 12 О, Боже наш, зар им нећеш судити? У нама нема снаге пред овим великим мноштвом које долази на нас. Не знамо шта да урадимо. Наше су очи упрте у тебе!“
13 Сва је Јуда стајала пред Господом са својом децом, са женама и синовима.
14 И тада је на Левита Јазила – Захаријевог сина, Венајиног сина, Јеиеловог сина, Матанијевог сина – Асафовог потомка, усред збора дошао Дух Господњи. 15 Он рече:
„Пазите добро, сви Јудејци и Јерусалимљани, и ти, цару Јосафате! Овако вам говори Господ: ’Ви се не плашите и не клоните срцем пред овим великим мноштвом, јер ова битка није ваша него Господња. 16 Сутра сиђите на њих док се буду успињали уз Зис и наћи ћете их на крају долине, пред пустињом Јеруил. 17 Не борите се у овој бици. Станите, поставите се и гледајте како ће вас Господ избавити, о, Јудо и Јерусалиме! Не плашите се и не клоните срцем! Сутра изађите пред њих јер је Господ са вама!’“
18 Тада се Јосафат поклонио лицем до земље, а сви су Јудејци и Јерусалимљани пали ничице пред Господом и поклонили му се. 19 Устали су Левити, потомци Катови и потомци Корејеви да на сав глас славе Господа, Бога Израиљевог.
20 Тако су ујутру рано устали и отишли у Текуја пустињу. Када су излазили, Јосафат стаде и рече: „Чујте ме, Јудејци и Јерусалимљани! Верујте у Господа, свога Бога, и одржаћете се; верујте пророцима његовим и успећете.“ 21 Онда се посаветовао са народом и поставио оне који певају Господу и оне у светој одећи, да иду пред војском и славе га:
„Хвалите Господа
јер је милост његова довека.“
22 Када су почели радосно да кличу и славе, Господ постави заседу Амонцима, Моавцима и још некима са горе Сир, који су кренули на Јуду. Тако су били поражени. 23 Наиме, Амонци и Моавци су устали на оне са горе Сир да их сасвим униште и истребе. А када су их истребили, почели су међусобно да се сатиру.
24 Јудејци су стигли до стражарнице у пустињи када су погледали на мноштво – гле, мртваци леже по земљи. Нико није преживео. 25 Тада су Јосафат и његов народ почели да плене њихов табор. Нашли су обиље вредности и драгоцености на мртвацима, толико плена да га нису могли понети. Толико је тога било да су три дана пленили по табору. 26 Четвртог дана су се окупили у долини Вераха[b] где су благословили Господа. Зато је народ назвао ово место „Долина благослова“, како се и зове све до данас.
27 Тада су се, с Јосафатом на челу, у Јерусалим вратили сви Јудејци и Јерусалимљани. Радовали су се јер их је Господ обрадовао над њиховим непријатељима. 28 Дошли су у Јерусалим, у Дом Господњи са лирама, харфама и трубама.
29 Страх Господњи је захватио сва царства земаља када су чула да се Господ борио са непријатељима Израиља. 30 Јосафатово царство је било у миру и Бог његов му је дао починак свуда унаоколо.
Крај Јосафатове владавине
31 Јосафат је владао над Јудом, а било му је тридесет пет година када се зацарио. Двадесет пет година је владао у Јерусалиму. Мајка му се звала Азува, ћерка Силејева. 32 Он је следио путеве свога оца Асе и није одступао од тога, него је чинио што је право у Господњим очима. 33 Ипак, узвишице нису биле уклоњене; народ још увек није усмерио срце Богу својих отаца.
34 Остало о Јосафату, од почетка до краја, није ли то записано у Књизи Јуја, Хананијевог сина, која је уврштена у Књигу дневника царева Израиљевих?
35 Након тога се Јосафат, цар Јуде, удружио са израиљским царем Охозијом који је чинио безакоње. 36 Удружио се са њим и направио лађе у Есион-Геверу да плове за Тарсис 37 Тада је Елиезер из Марисе, Додов син, пророковао Јосафату: „Како си се ти удружио са Охозијом, тако ће Господ разбити твоја дела!“ И лађе се разбише тако да нису могле да отплове за Тарсис.
21 Кад се Јосафат упокојио са својим прецима, сахранили су га с његовим прецима у Давидовом граду. На његово место се зацарио његов син Јорам.
Copyright © 2003 by Bible League International
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.