Бог чудесима убеђује Мојсија

4 Али Мојсије одговори: „А шта ако ми не поверују и не послушају ме? Шта ако кажу: ’Господ ти се није указао’?“

² Господ га упита: „Шта је то у твојој руци?“

„Штап“ – одговори овај.

³ Бог му рече: „Баци га на земљу!“ Мојсије баци штап на земљу и овај се претвори у змију. Мојсије устукне од ње. ⁴ Господ рече Мојсију: „Пружи руку и ухвати је за реп!“ Мојсије пружи руку и ухвати је за реп, а она се опет претвори у штап у његовој руци. ⁵ „Ето, тако ће поверовати да ти се указао Господ, Бог њихових отаца, Бог Авра̂мов, Бог Исаков и Бог Јаковљев.“

⁶ Господ му поново рече: „Увуци своју руку у недра!“ Он увуче своју руку у недра. Он извуче руку, а оно, рука му сва у губи, бела као снег.

⁷ Бог му затим рече: „Врати своју руку у недра!“ Мојсије врати руку у недра. Кад је извукао, опет је била као и остало тело.

⁸ Бог рече: „Ако ти не поверују и не послушају сведочанство првог знака, повероваће сведочанству другог знака. ⁹ А ако не поверују ни овим двома знацима и не послушају те, ти узми воде из Нила и пролиј на тло, па ће се вода коју си узео из Нила на тлу претворити у крв.“

¹⁰ Али Мојсије рече Господу: „Опрости, Господе, али ја нисам речит човек. Нисам био ни раније, а нисам ни сад док говориш своме слузи. Споро говорим, а језик ми се запетља.“

¹¹ Господ му одговори: „Ко је дао уста човеку? Ко га чини немим или глувим? Ко му даје вид или га чини слепим? Зар нисам то ја, Господ? ¹² Зато иди сад, ја ћу бити с тобом кад будеш говорио и поучити те шта да кажеш.“

¹³ Но, Мојсије рече: „Молим те, Господе, пошаљи неког другог.“

¹⁴ Господ се на то разгневи на Мојсија, па му рече: „Није ли Арон, Левит, твој брат? Знам да је он веома речит. Ево, он ти управо излази у сусрет. Кад те буде видео, од срца ће ти се обрадовати. ¹⁵ Ти ћеш говорити с њим и пренети му ове речи. Ја ћу бити с тобом и с њим кад будете говорили, и поучити вас шта да радите. ¹⁶ Он ће говорити народу уместо тебе; он ће ти бити уместо уста, а ти ћеш њему бити уместо Бога. ¹⁷ Узми овај штап у своју руку. Њиме ћеш чинити знакове.“

Мојсије се враћа у Египат

¹⁸ Мојсије се врати своме тасту Јотору, па му рече: „Допусти ми да се вратим својој браћи која су у Египту, да видим јесу ли још у животу.“

„Пођи у миру“ – рече Јотор Мојсију.

¹⁹ Затим Господ рече Мојсију у Мадијану: „Иди, врати се у Египат, јер су помрли сви који су хтели да те убију.“ ²⁰ Мојсије узме своју жену и своје синове, посади их на магарца, па се врати у египатску земљу. У руку је узео штап Божији.

²¹ Господ рече Мојсију: „Кад се вратиш у Египат, гледај да пред фараоном учиниш сва чудеса за која сам ти дао моћ. Ипак, ја ћу отврднути његово срце, тако да неће пустити народ да оде. ²² А фараону ћеш рећи ово: ’Говори Господ: Израиљ је мој син првенац. ²³ Рекао сам ти: „Пусти мог сина да ми служи. Одбијеш ли да га пустиш, чувај се: ја ћу убити твог првенца.“’“

²⁴ Али кад су на путу стали да преноће, Господ навали на Мојсија да га убије. ²⁵ Тада Сефора узме камени нож и обреже свога сина, те се кожицом дотакне Мојсијевих ногу и рече: „Ти си ми крвав муж.“ ²⁶ Тада га је Господ оставио. Том приликом је рекла: „Крвав муж“, мислећи на обрезање.

²⁷ Господ рече Арону: „Пођи у пустињу да сретнеш Мојсија.“ Он пође. Кад се састао са Мојсијем на Божијој гори, пољубио га је. ²⁸ Тада је Мојсије испричао Арону све што је Господ рекао кад га је послао, и о свим знацима које му је наредио да учини.

²⁹ Затим Мојсије и Арон оду и окупе све израиљске старешине. ³⁰ Арон је испричао све што је Господ рекао Мојсију, а Мојсије је учинио знакове на очи народа. ³¹ Народ је томе поверовао. А кад су чули да је Господ посетио Израиљце и да је видео њихов јад, пали су на колена и поклонили се Господу.