2 Мојсијева 16
New Serbian Translation
Мана и препелице
16 Петнаестога дана другог месеца након изласка из Египта, цела израиљска заједница оде из Елима и дође у пустињу Син, која се налази између Елима и Синаја. 2 У пустињи је цела израиљска заједница почела да гунђа против Мојсија и Арона. 3 Израиљци су им говорили: „Е, да смо само помрли од Господње руке у Египту! Тамо смо седели око лонаца с месом и јели хлеба до миле воље. А ви сте нас довели у ову пустињу да поморите глађу сав овај збор.“
4 Тада Господ рече Мојсију: „Ево, послаћу вам кишу хлеба с неба. Нека народ излази и скупља колико му је потребно за тај дан. Тако ћу их искушати да видим хоће ли следити мој Закон или не. 5 Шестог дана нека донесу и припреме дуплу меру онога што скупљају сваког дана.“
6 Мојсије и Арон рекоше свим Израиљцима: „Увече ћете увидети да вас је Господ извео из Египта, 7 а ујутро ћете видети Господњу славу, јер је Господ чуо како сте гунђали против њега. Ко смо ми да гунђате против нас?“ 8 Мојсије продужи: „Увече ће вам Господ дати да једете меса, а ујутро хлеба до миле воље, јер је Господ чуо како му приговарате. Ви, наиме, не гунђате против нас, него против Господа.“
9 Мојсије рече Арону: „Реци свој израиљској заједници: ’Приступите Господу јер је чуо ваше гунђање!’“
10 Док је Арон говорио свој израиљској заједници, они се окрену према пустињи, и тада се појави у облаку слава Господња.
11 Тада Господ рече Мојсију: 12 „Чуо сам гунђање Израиљаца. Реци им овако: ’Увече ћете јести месо, а ујутро хлеба до миле воље. Тада ћете знати да сам ја Господ, ваш Бог.’“
13 Увече долете препелице и прекрију табор, а ујутро је роса била свуда око табора. 14 Кад се слој росе дигао, површина пустиње је била покривена нечим ситним, пахуљастим, сличним мразу по земљи. 15 Видевши то, Израиљци су питали једни друге: „Шта је ово?[a]“, јер нису знали шта је то.
Мојсије им рече: „То је хлеб који вам је Господ дао за храну.“ 16 Ово вам је Господ заповедио: „Скупите онолико колико је свакоме довољно за храну. Узмите по гомер[b] за сваког члана у своме шатору.“
17 Израиљци тако и учине. Неки су скупили више неки мање. 18 Кад су измерили по гомер, ономе који је скупио више није преостало, а нити је недостајало ономе који је скупио мање; свако је скупио онолико колико му је било потребно.
19 Мојсије им рече: „Нико да не оставља од тога до следећег јутра.“
20 Али они нису слушали Мојсија, него су оставили нешто од тога до сутра. Међутим, то се уцрвља и усмрди. Мојсије се разгневи на њих.
21 То су скупљали свакога јутра, свако колико му је требало. Али чим би грануло сунце, мана би се истопила. 22 Шестог дана су скупили два гомера по особи. Сви кнезови заједнице дођу и известе Мојсија о овоме. 23 Мојсије им рече: „Господ је заповедио ово: ’Сутра је дан одмора, света субота Господу. Пеците и кувајте што год хоћете. Све што остане, склоните и чувајте за сутра.’“
24 Израиљци оставе то за сутра, како им је Мојсије заповедио. То им се није усмрдело, а није било ни црва у томе. 25 Мојсије им рече: „Једите данас, јер је данас субота Господу. Данас нећете наћи ману на земљи. 26 Скупљајте је шест дана, а седмога дана, у суботу, неће је бити.“
27 Ипак, десило се да су неки из народа и седмога дана изашли да је скупљају, али је нису нашли. 28 Господ рече Мојсију: „Докле ћете одбијати да слушате моје заповести и законе? 29 Држите на уму да вам је Господ дао суботу; зато вам и даје храну шестог дана за два дана. Свако нека остане где је; нека нико не излази из свога дома на седми дан.“ 30 Тако се народ одмарао седмога дана.
31 Израиљски народ је ту храну назвао маном. Била је као зрно коријандра; била је бела и имала је укус меденог колачића. 32 Мојсије рече: „Ово је наредба коју је Господ издао: ’Напуните један гомер да се чува за ваша будућа поколења, да виде храну којом сам вас хранио у пустињи кад сам вас извео из Египта.’“
33 Мојсије рече Арону: „Узми једну посуду и стави у њу пун гомер мане, па је положи пред Господом, да се чува за будућа поколења.“
34 Арон је положио ману пред Сведочанство[c] на чување, како је Господ заповедио Мојсију. 35 Израиљци су се хранили маном четрдесет година, док нису ушли у земљу где су се населили. Маном су се хранили док нису дошли на границу хананске земље.
36 (Гомер је десети део ефе.)
Footnotes
- 16,15 Ово је прво спомињање мане – хлеба с неба, које заправо на изворном језику звучи попут питања Шта је ово? и очигледна је игра речи.
- 16,16 Гомер је мера која је износила нешто више од два литра.
- 16,34 Сведочанство је било у Ковчегу у коме су се чувале десет заповести урезане на каменим плочама.
2 Мојсијева 16
Serbian New Testament: Easy-to-Read Version
Препелице и мана
16 Сва израелска заједница крену из Елима и петнаестог дана другог месеца по изласку из Египта стиже до пустиње Син, која лежи између Елима и Синаја. 2 У пустињи сва заједница поче да гунђа против Мојсија и Аарона.
3 Израелци им рекоше: »Камо среће да смо сви погинули од ГОСПОДЊЕ руке у Египту када смо седели крај лонаца с месом и јели хлеба до миле воље. Јер, ви сте нас довели у ову пустињу да сав овај силан народ поморите глађу.«
4 Тада ГОСПОД рече Мојсију: »Учинићу да вам с неба пада хлеб као киша. Нека народ сваког дана иде и сакупи онолико колико му треба за тај дан. Тако ћу их искушати и видети да ли ће се држати мога закона или неће. 5 А шестога дана нека сакупе двоструко више него што су сакупљали другим данима и нека спреме за јело.«
6 Мојсије и Аарон рекоше свим Израелцима: »Вечерас ћете спознати да вас је ГОСПОД извео из Египта, 7 а ујутро ћете видети Славу ГОСПОДЊУ, пошто је чуо како гунђате против њега. Јер, ко смо ми, да гунђате против нас?«
8 Мојсије још рече: »ГОСПОД ће вам вечерас дати да једете меса, а ујутро хлеба колико вам драго, јер је ГОСПОД чуо ваше гунђање против њега. Јер, ко смо ми? Ви не гунђате против нас, него против ГОСПОДА.«
9 Онда Мојсије рече Аарону: »Реци целој израелској заједници: ‚Дођите пред ГОСПОДА, јер је чуо ваше гунђање.‘«
10 Док је Аарон говорио целој израелској заједници, они погледаше према пустињи, а оно – Слава ГОСПОДЊА показа се у облаку.
11 ГОСПОД рече Мојсију: 12 »Чуо сам гунђање Израелаца. Овако им реци: ‚Вечерас ћете јести меса, а ујутро ћете се најести хлеба. Тада ћете спознати да сам ја ГОСПОД, ваш Бог.‘«
13 Те вечери долетеше препелице и прекрише табор. Ујутро је око табора лежао слој росе, 14 а када је роса испарила, на пустињском тлу појавише се танке љуспице сличне слани која се нахвата на земљи. 15 Када су Израелци то видели, упиташе један другог: »Шта је то?« јер нису знали шта је.
Мојсије им рече: »То је хлеб који вам је ГОСПОД дао да једете. 16 Ево шта је ГОСПОД заповедио: ‚Свако нека сакупи онолико колико му треба. Узмите један омер[a] по човеку, према броју чељади у шатору.‘«
17 Израелци тако и учинише. Неки сакупише много, а неки мало. 18 Када су то измерили у омерима, видеше да ко је сакупио много, није имао сувише, а ко је сакупио мало, није имао премало – свако је сакупио колико му је требало за јело.
19 Тада им Мојсије рече: »Нека нико не оставља ништа за ујутро!«
20 Али неки не послушаше Мојсија, него оставише мало и за ујутро, и то се уцрвља и усмрде. И Мојсије се разгневи на њих.
21 Тако је сваког јутра свако сакупио колико му је требало за јело. А када би огрејало сунце, оно што нису покупили истопило би се. 22 Шестога дана сакупише двоструко више – два омера[b] по човеку.
Када су сви поглавари заједнице дошли да о томе известе Мојсија, 23 он им рече: »Овако је ГОСПОД заповедио: ‚Сутра је дан одмора, ГОСПОДЊА света субота. Зато испеците оно што мислите да испечете и скувајте оно што мислите да скувате, а све што вам преостане сачувајте и оставите за ујутро.‘«
24 Тако они сачуваше за ујутро оно што је преостало, као што је Мојсије заповедио, и није се усмрдело нити су се у њему појавили црви.
25 »Једите то данас«, рече Мојсије, »јер данас је субота, дан ГОСПОДЊИ. Данас то нећете наћи на тлу. 26 Шест дана га сакупљајте, а седмога дана, у суботу, неће га бити.«
27 Неки ипак изађоше да сакупљају седмога дана, али не нађоше ништа.
28 Тада ГОСПОД рече Мојсију: »Докле ћете одбијати да се држите мојих заповести и закона? 29 Ето, ГОСПОД вам је дао суботу, па вам зато шестога дана даје хране за два дана. Седмога дана нека свако остане где је – нека нико не излази.«
30 Тако се седмога дана народ одмарао.
31 Израелски народ ову храну назва мана[c]. Била је бела, као зрно коријандера, а имала је укус лепињица с медом.
32 Мојсије рече: »Овако је ГОСПОД заповедио: ‚Сачувајте један омер мане за своја будућа поколења, да виде хлеб којим сам вас хранио у пустињи када сам вас извео из Египта.‘«
33 А Аарону рече: »Узми једну посуду и у њу стави један омер мане, па је стави пред ГОСПОДА, да се сачува за будућа поколења.«
34 И као што је ГОСПОД заповедио Мојсију, Аарон је стави пред Сведочанство, да се чува. 35 Израелци су јели ману четрдесет година, све док нису стигли до насељене земље – јели су ману док нису стигли до границе Ханаана.
36 Један омер износи једну десетину ефе[d].
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.
Copyright © 2003 by Bible League International