Add parallel Print Page Options

Мојсијева песма

15 Тада су Мојсије и Израиљци запевали ову песму у славу Господа:

„Господу ћу запевати,
    јер се силно прославио,
коња и коњаника
    у море је свалио.

Господ је моја сила и песма,
    он ми је спасење.
Он је мој Бог, славићу Бога оца свога,
    њега ћу ја узвисивати.
Господ је ратник,
    Господ му је име.
Кола је фараонова
    и војску његову у море сручио,
челници се војни
    у мору Црвеном подавили.
    Тама их је прекрила,
у дубине су морске
    као камен потонули.
Десница се твоја, Господе,
    прославила силом,
десница је твоја, Господе,
    затрла душмана.

Величанством своје славе
    оборио си оне што се против тебе буне,
свој гнев си као огањ послао,
    прождро их је као сламу.
На дах твојих ноздрва сабраше се воде,
    стихије се морске као зид усправише,
у срцу мора бездан се морски
    у тло чврсто претвори.
Душманин рече:
    ’Гонићу их, ухватити,
плен свој поделити,
    заситићу њима своју душу;
свој ћу мач исукати
    и силом их поробити.’
10 На дах твојих уста
    море их је прекрило,
потонуше као олово
    у моћним водама.
11 Ко је као ти,
    Господе, међу боговима?
Ко је као ти,
    величанствен у светости,
страшан у слави,
    творац чудеса?

12 Испружио си своју десницу
    и земља их је прогутала.
13 Својом милошћу ти си извео народ,
    њега си ти откупио,
снагом си га својом повео
    к стану своје светости.
14 Чуће то народи, од страха задрхтаће,
    страва обузеће житеље филистејске.
15 Смели су се владари едомски,
    застрепели кнезови моавски,
клонули су сви житељи Ханана.
16     Ужас и страх њих је обузео,
мишицом си их својом моћном
    занемео, скаменио,
док твој народ, Господе, не прође,
    док народ, који си ти стекао, не прође.
17 Довешћеш их и засадити
    на гори која теби припада,
    на месту које ти, о, Господе,
боравиштем својим учини,
    Светилиштем, Господе,
што га твоје руке утемељише.

18 Господ ће царевати
    у веке векова.“

19 Кад су, дакле, фараонови коњи, бојна кола и коњаници пошли за њима у море, Господ је вратио морске воде на њих, док су Израиљци ходали по сувом усред мора. 20 Потом је Аронова сестра Марија, пророчица, узела бубањ у руку, а све остале жене су је пратиле с бубњевима и плешући. 21 Марија им је запевала:

„Запевајте Господу
    јер се силно прославио,
коња и коњаника
    у море је свалио.“

Горка вода код Маре

22 Мојсије је повео Израиљце од Црвеног мора. Кренули су према пустињи Сур. Три дана су путовали пустињом, али нису нашли воду. 23 Кад су дошли у Мару, нису могли да пију воду код Маре, јер је била горка. Зато су то место назвали Мара[a]. 24 Народ је гунђао Мојсију: „Шта ћемо да пијемо?“

25 Мојсије завапи Господу. Господ му покаже неко дрво. Мојсије баци то дрво у воду и вода постане слатка.

Тамо им је Господ дао уредбе и право, и тамо их је ставио на кушњу. 26 Рекао је: „Ако пажљиво слушаш глас Господа, Бога свога, чиниш што је право пред њим, и слушаш његове заповести, те држиш све његове уредбе, ниједна од пошасти које сам довео на Египат неће доћи на тебе. Јер сам ја, Господ, твој лекар.“

27 Затим су дошли у Елим, где је било дванаест извора и седамдесет палми. Утаборили су се ту, уз воду.

Footnotes

  1. 15,23 Мара значи горка, горчина.

Мојсијева песма

15 Тада Мојсије и Израелци запеваше ГОСПОДУ ову песму:

»Певаћу ГОСПОДУ, јер је силно узвишен.
    У море је бацио коња и јахача.
ГОСПОД је моја снага и песма;
    он је мој спаситељ.
Он је мој Бог, ја ћу га славити,
    Бог мога оца, ја ћу га величати.
Господ је ратник;
    ГОСПОД му је име.
Фараону је кола и војску бацио у море;
    у Црвеном мору се утопише најбољи заповедници,
прекрише их воде дубоке,
    у дубину потонуше као камен.

»Твоја десница, ГОСПОДЕ, прослави се снагом;
    твоја десница, ГОСПОДЕ, непријатеља разби.
Својим силним величанством противнике си срушио.
Пустио си свој гнев пламтећи,
    и он их сажеже као стрњику.
Од даха твојих ноздрва нагомилаше се воде,
    као бедем стадоше набујале воде,
    у срцу мора дубине се стврднуше.

»Непријатељ рече: ‚Гонићу их, стићи,
    и плен поделити,
    до миле воље на њима се искалити.
Мач ћу исукати – моја рука ће их уништити.‘
10 А ти својим дахом дуну, и море их прекри,
    као олово потонуше у моћне воде.

11 »Ко је међу боговима као ти, ГОСПОДЕ?
    Ко је као ти величанствен у светости,
    страшан у хвалама и чини чуда?
12 Ти пружи десницу,
    и земља их прогута.

13 »Својом љубављу водиш народ који си откупио,
    својом снагом га управљаш ка свом светом пребивалишту.
14 Чуће то народи и задрхтати.
    Муке ће спопасти Филистејце,
15 ужаснуће се едомске старешине,
    спопашће дрхтавица моавске моћнике,
    истопиће се храброст Ханаанаца,
16     страх и трепет ће их обузети.
Од силине твоје руке занемеће као камен
    док народ твој не прође, ГОСПОДЕ,
    док народ који си купио не прође.
17 Довешћеш га и посадити на својој гори,
    на месту које си учинио својим боравиштем, ГОСПОДЕ,
    светилиштем које твоје руке саздаше, Господе.

18 »ГОСПОД влада заувек и довека.«

Мирјамина песма

19 Када су фараонови коњи, кола и коњаници ушли у море и ГОСПОД на њих вратио воде мора, а Израелци по сувом прошли посред мора, 20 Ааронова сестра, пророчица Мирјам, узе даире у руку и све жене пођоше за њом с даирама и играјући. 21 Мирјам им запева:

»Певајте ГОСПОДУ, јер је силно узвишен.
    У море је бацио коња и јахача.«

У Мари и Елиму

22 Потом Мојсије поведе Израелце са Црвеног мора, па уђоше у пустињу Шур. Три дана су путовали пустињом, али не нађоше воде. 23 Када су стигли до Маре, нису тамо могли да пију воду, јер је била горка. Зато се то место и зове Мара[a].

24 Тада народ поче да гунђа против Мојсија, говорећи: »Шта ћемо да пијемо?«

25 Мојсије завапи ГОСПОДУ, и ГОСПОД му показа једно дрво, које Мојсије баци у воду, и вода постаде слатка.

Тамо им ГОСПОД даде уредбу и закон и тамо их искуша.

26 Он рече: »Ако се будеш потпуно покоравао ГОСПОДУ, своме Богу, и чинио оно што је исправно у његовим очима, ако будеш слушао заповести и држао се свих његових уредби, нећу на тебе послати ниједну од болести које сам послао на Египћане. Јер ја сам ГОСПОД, који те исцељује.«

27 Онда стигоше у Елим, где је било дванаест извора и седамдесет палми, и утаборише се крај воде.

Footnotes

  1. 15,23 Мара значи »горка«.