Add parallel Print Page Options

Осма пошаст: скакавци

10 Тада Господ рече Мојсију: „Иди к фараону, јер сам отврднуо срце њему и његовим дворанима, да бих учинио знакове међу њима, те да би ти приповедао својим синовима и унуцима како сам строго поступио с Египћанима, и какве сам знакове извео међу њима, да бисте знали да сам ја Господ.“

Мојсије и Арон дођу к фараону и кажу му: „Овако каже Господ, Бог Јевреја: ’Докле ћеш одбијати да ми се покориш? Пусти мој народ да ми служи. Одбијеш ли да их пустиш, чувај се, јер ћу сутра довести скакавце на твоју земљу. Они ће прекрити површину, тако да се земља неће видети, па ће појести све што је остало после града. Појешће ти чак и дрвеће што је тек почело да расте на пољу. Испуниће твој двор, куће твојих дворана, и куће свих Египћана. Тако нешто нису видели ни твоји оци, а ни оци твојих отаца, откако су се појавили на земљи па до дана данашњег.’“ Мојсије се окрене, па оде од фараона.

Тада фараону рекоше његови дворани: „Докле ће нас овај одвлачити у пропаст? Пусти те људе да иду, па нека служе Господу, своме Богу. Зар не видиш да је Египат пропао?“

Врате они Мојсија и Арона к фараону, а он им рече: „Идите и служите Господу, своме Богу! Ко све иде?“

Мојсије одговори: „Сви ми идемо, стари и млади, наши синови и ћерке, наша ситна и крупна стока, јер идемо да прославимо празник Господу.“

10 Фараон му на то рече: „Тако био Господ с вама, ако вас пустим са вашим женама и децом! Види се да немате добре намере. 11 Никако! Нека иду само одрасли мушкарци да служе Господу, јер то је оно што сте тражили.“ Тиме су били отерани од фараона.

12 Тада Господ рече Мојсију: „Испружи своју руку над египатском земљом, па ће скакавци навалити на Египат и појести све биље што је остало од града.“

13 Мојсије испружи свој штап над Египтом, а Господ наведе на земљу источни ветар који је дувао цели дан и целу ноћ. Ујутро је ветар донео скакавце. 14 Скакавци су навалили на целу египатску земљу и спустили се на целу земљу у огромном броју. Толико скакаваца никада раније није било, а нити ће их икад више бити. 15 Покрили су површину целе земље, тако да је била тамна. Појели су све биље у земљи и сваки плод на дрвећу који је остао од града. У целој египатској земљи није остало ни листа на дрвету, ни травке на пољу.

16 Фараон брже-боље позове Мојсија и Арона, па им рече: „Згрешио сам против Господа, вашег Бога, и против вас. 17 Опростите ми мој грех још овај пут и помолите се Господу, вашем Богу, да отклони од мене ову погибељну пошаст.“

18 Кад је Мојсије отишао од фараона, помолио се Господу. 19 Тада је Господ покренуо веома јак западни ветар који је понео скакавце и сручио их у Црвено море. Ниједан једини скакавац није остао у египатској земљи. 20 Ипак, Господ је учинио да отврдне срце фараону, па није пустио Израиљце.

Девета пошаст: тама

21 Тада Господ рече Мојсију: „Испружи своју руку према небу, па нек се спусти тама на Египат, таква тама да се може опипати.“ 22 Мојсије испружи своју руку према небу и спусти се густа тама на цели Египат. Трајала је три дана. 23 Та три дана човек човека није могао да види, и нико се није мицао са свога места. Међутим, у свим израиљским домовима било је светла.

24 Тада фараон позва Мојсија и рече: „Идите и служите Господу! Само ваша ситна и крупна стока нека остане овде. Ваше жене и деца могу да иду с вама.“

25 Мојсије одговори: „Мораш нам дати да Господу, своме Богу, принесемо приносе и жртве свеспалнице. 26 Према томе, с нама иду и наша стада, неће остати ни папак, јер од њих треба да изаберемо оно што ћемо принети Господу, нашем Богу. Наиме, ми не знамо шта да принесемо Господу, док не дођемо тамо.“

27 Али Господ је отврднуо фараоново срце, те није пристао да их пусти. 28 „Одлази! – рече фараон Мојсију. Добро пази да се више не појављујеш преда мном. Оног дана кад ми лице видиш, умрећеш.“

29 Мојсије му рече: „Тако ће и бити; више ти нећу видети лице.“

Осма пошаст: скакавци

10 Тада ГОСПОД рече Мојсију: »Иди фараону, јер сам њему и његовим службеницима отврднуо срце да бих међу њима могао да учиним ова своја знамења. Моћи ћеш да причаш својој деци и унуцима како сам поступио с Египћанима и каква сам знамења међу њима учинио да бисте знали да сам ја ГОСПОД.«

И Мојсије и Аарон одоше фараону и рекоше му: »Овако каже ГОСПОД, Бог Јевреја: ‚Докле ћеш одбијати да се понизиш преда мном? Пусти мој народ да иде да ми служи. Јер, ако не пустиш мој народ, сутра ћу на твоју земљу послати скакавце. Тако ће прекрити површину земље да се она неће видети од њих. Прождреће све што вам је преостало после грȁда и оголити сва стабла која вам расту у пољу. Испуниће твоје куће и куће свих твојих службеника и свих Египћана. Тако нешто до сада нису видели ни твоји очеви ни дедови откад су се настанили у овој земљи.‘«

Потом се Мојсије окрену и оде од фараона.

А службеници рекоше фараону: »Докле ће нам тај човек стварати невоље? Пусти те људе да иду да служе ГОСПОДУ, своме Богу. Зар још не видиш да је Египат уништен?«

Тада Мојсија и Аарона доведоше назад фараону, а он им рече: »Идите и служите ГОСПОДУ, своме Богу. Само, ко ће све ићи?«

»Ићи ћемо с нашим младима и старима«, рече Мојсије, »с нашим синовима и кћерима, с нашом ситном и крупном стоком, јер треба да одржимо ГОСПОДЊУ светковину.«

10 Фараон им рече: »Таман посла[a] да вас пустим заједно са женама и нејачи! Види се да сте наумили неко зло! 11 Нећемо тако. Него, нека само мушкарци иду да служе ГОСПОДУ, јер то сте тражили.«

И отераше их од фараона.

12 ГОСПОД рече Мојсију: »Пружи руку над Египтом, да на њега навале скакавци и прождру све растиње, све што је преостало после грȁда.«

13 И Мојсије пружи штап над Египтом, а ГОСПОД подиже источни ветар, који је целог тог дана и целе ноћи дувао земљом и до јутра донео скакавце. 14 Скакавци навалише на сав Египат и у силном мноштву попадаше по свим његовим крајевима. Толико их никада до тада није било, нити ће их икада бити. 15 Тако су прекрили сву земљу да се зацрнела и прождрли све растиње и све плодове дрвећа који су преостали после грȁда. У целом Египту не остаде ништа зелено ни на дрвећу ни на биљкама.

16 Фараон брже-боље позва Мојсија и Аарона и рече: »Згрешио сам против ГОСПОДА, вашега Бога, и против вас. 17 Опростите ми тај грех још само овај пут и помолите се ГОСПОДУ, вашем Богу, да од мене уклони ову смртоносну пошаст.«

18 Тада Мојсије оде од фараона и помоли се ГОСПОДУ. 19 И ГОСПОД промени ветар у веома снажан западњак, који дохвати скакавце и однесе их у Црвено море. Ни један једини скакавац не остаде нигде у Египту. 20 Али ГОСПОД отврдну фараоново срце и он не хтеде да пусти Израелце.

Девета пошаст: тама

21 Тада ГОСПОД рече Мојсију: »Пружи руку ка небу, да се на Египат спусти тама, тама која се може опипати.«

22 И Мојсије пружи руку ка небу, и на цео Египат се спусти густа тама која потраја три дана. 23 Три дана људи нису могли да виде један другог, ни да се макну с места. Али тамо где су Израелци живели било је светлости.

24 Тада фараон позва Мојсија и рече: »Идите и служите ГОСПОДУ. Ситна и крупна стока нека остане овде, а ваша нејач може с вама.«

25 Али Мојсије рече: »Мораш да нам даш клане жртве и паљенице које ћемо принети ГОСПОДУ, нашем Богу. 26 Зато ће и наша стока с нама – ни папак неће остати овде. Од ње треба да узмемо за жртве ГОСПОДУ, нашем Богу. Али док тамо не стигнемо, нећемо знати шта треба да принесемо ГОСПОДУ.«

Најава смрти египатских првенаца

27 ГОСПОД отврдну фараоново срце и он не хтеде да пусти Израелце, 28 него викну на Мојсија: »Одлази од мене и гледај да ми више не излазиш на очи! Јер, оног дана кад ми изађеш на очи, погинућеш!«

29 »Добро си рекао«, рече Мојсије, »више ти нећу изаћи на очи.«

Footnotes

  1. 10,10 Таман посла Дословно: Јахве (ГОСПОД) с вама.

The Plague of Locusts

10 Then the Lord said to Moses, “Go to Pharaoh, for I have hardened his heart(A) and the hearts of his officials so that I may perform these signs(B) of mine among them that you may tell your children(C) and grandchildren how I dealt harshly(D) with the Egyptians and how I performed my signs among them, and that you may know that I am the Lord.”(E)

So Moses and Aaron went to Pharaoh and said to him, “This is what the Lord, the God of the Hebrews, says: ‘How long will you refuse to humble(F) yourself before me? Let my people go, so that they may worship me. If you refuse(G) to let them go, I will bring locusts(H) into your country tomorrow. They will cover the face of the ground so that it cannot be seen. They will devour what little you have left(I) after the hail, including every tree that is growing in your fields.(J) They will fill your houses(K) and those of all your officials and all the Egyptians—something neither your parents nor your ancestors have ever seen from the day they settled in this land till now.’”(L) Then Moses turned and left Pharaoh.

Pharaoh’s officials said to him, “How long will this man be a snare(M) to us? Let the people go, so that they may worship the Lord their God. Do you not yet realize that Egypt is ruined?”(N)

Then Moses and Aaron were brought back to Pharaoh. “Go, worship(O) the Lord your God,” he said. “But tell me who will be going.”

Moses answered, “We will go with our young and our old, with our sons and our daughters, and with our flocks and herds, because we are to celebrate a festival(P) to the Lord.”

10 Pharaoh said, “The Lord be with you—if I let you go, along with your women and children! Clearly you are bent on evil.[a] 11 No! Have only the men go and worship the Lord, since that’s what you have been asking for.” Then Moses and Aaron were driven out of Pharaoh’s presence.

12 And the Lord said to Moses, “Stretch out your hand(Q) over Egypt so that locusts swarm over the land and devour everything growing in the fields, everything left by the hail.”

13 So Moses stretched out his staff(R) over Egypt, and the Lord made an east wind blow across the land all that day and all that night. By morning the wind had brought the locusts;(S) 14 they invaded all Egypt and settled down in every area of the country in great numbers. Never before had there been such a plague of locusts,(T) nor will there ever be again. 15 They covered all the ground until it was black. They devoured(U) all that was left after the hail—everything growing in the fields and the fruit on the trees. Nothing green remained on tree or plant in all the land of Egypt.

16 Pharaoh quickly summoned(V) Moses and Aaron and said, “I have sinned(W) against the Lord your God and against you. 17 Now forgive(X) my sin once more and pray(Y) to the Lord your God to take this deadly plague away from me.”

18 Moses then left Pharaoh and prayed to the Lord.(Z) 19 And the Lord changed the wind to a very strong west wind, which caught up the locusts and carried them into the Red Sea.[b] Not a locust was left anywhere in Egypt. 20 But the Lord hardened Pharaoh’s heart,(AA) and he would not let the Israelites go.

The Plague of Darkness

21 Then the Lord said to Moses, “Stretch out your hand toward the sky so that darkness(AB) spreads over Egypt—darkness that can be felt.” 22 So Moses stretched out his hand toward the sky, and total darkness(AC) covered all Egypt for three days. 23 No one could see anyone else or move about for three days. Yet all the Israelites had light in the places where they lived.(AD)

24 Then Pharaoh summoned Moses and said, “Go,(AE) worship the Lord. Even your women and children(AF) may go with you; only leave your flocks and herds behind.”(AG)

25 But Moses said, “You must allow us to have sacrifices and burnt offerings(AH) to present to the Lord our God. 26 Our livestock too must go with us; not a hoof is to be left behind. We have to use some of them in worshiping the Lord our God, and until we get there we will not know what we are to use to worship the Lord.”

27 But the Lord hardened Pharaoh’s heart,(AI) and he was not willing to let them go. 28 Pharaoh said to Moses, “Get out of my sight! Make sure you do not appear before me again! The day you see my face you will die.”

29 “Just as you say,” Moses replied. “I will never appear(AJ) before you again.”

Footnotes

  1. Exodus 10:10 Or Be careful, trouble is in store for you!
  2. Exodus 10:19 Or the Sea of Reeds