Манасија, цар Јуде

(2. Цар 21,1-18)

33 Манасија је имао дванаест година када је постао цар, а у Јерусалиму је владао педесет пет година. ² Чинио је оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима, поводећи се за гнусобама народâ које је ГОСПОД истерао пред Израелцима. ³ Поново је саградио узвишице које је разорио његов отац Езекија, а подигао је и жртвенике Ваалима и направио Ашерине мотке. Клањао се свим звездама и служио им. ⁴ Подигао је жртвенике и у Дому ГОСПОДЊЕМ, за који је ГОСПОД рекао: »Моје Име ће остати у Јерусалиму довека.« ⁵ У оба дворишта Дома ГОСПОДЊЕГ подигао је жртвенике свим звездама. ⁶ Приносио је своје синове као жртве паљенице у долини Бен Хином, бавио се враџбинама, гатањем и врачањем, саветовао се са медијумима и призивачима духова. Чинио је много тога што је зло у ГОСПОДЊИМ очима, изазивајући га на гнев.

⁷ Узео је резбарени лик који је начинио и ставио га у Божији Дом, за који је Бог рекао Давиду и његовом сину Соломону: »У овај Храм и у Јерусалим, који сам изабрао између свих Израелових племена, ставићу своје Име довека. ⁸ Нећу учинити да Израелци поново оду из земље коју сам дао њиховим праоцима, само ако буду помно извршавали све што сам им заповедио – сав Закон и уредбе и законе које сам им дао преко Мојсија.«

⁹ Али Манасија одведе Јуду и житеље Јерусалима на странпутицу, па су чинили више зла него народи које је ГОСПОД затро пред Израелцима. ¹⁰ ГОСПОД је говорио Манасији и његовом народу, али они га нису слушали.

¹¹ Зато ГОСПОД на њих доведе заповеднике војске асирског цара, који заробише Манасију, ставише му куку у нос, везаше га бронзаним оковима и одведоше у Вавилон. ¹² У својој невољи, он замоли ГОСПОДА, свога Бога, за милост и дубоко се понизи пред Богом својих праотаца. ¹³ А када му се помолио, ГОСПОДА дирну његово преклињање, па му услиши молитву и врати га у Јерусалим, у његово царство. Тада Манасија спозна да је ГОСПОД Бог.

¹⁴ После тога Манасија обнови спољни зид Давидовог града, западно од извора Гихона у долини, све до улаза Рибље капије и око брда Офела, а уједно му повећа и висину. Он постави и војне заповеднике у свим утврђеним градовима Јуде. ¹⁵ Манасија одбаци туђе богове и уклони онај лик из Дома ГОСПОДЊЕГ, као и све жртвенике које је био саградио на Храмском брду и у Јерусалиму и баци их ван града. ¹⁶ Потом обнови ГОСПОДЊИ жртвеник и на њему принесе жртве за заједништво и жртве захвалнице и рече Јудејима да служе ГОСПОДУ, Богу Израеловом. ¹⁷ А народ је наставио да приноси жртве на узвишицама, али само ГОСПОДУ, своме Богу.

¹⁸ Остала Манасијина дела, укључујући и молитву Богу и речи које су му видеоци говорили у име ГОСПОДА, Бога Израеловог, записана су у Летописима царева Израела. ¹⁹ Његова молитва и како је Бога дирнуло његово преклињање, као и сви његови греси, невера и места на којима је саградио узвишице и поставио Ашерине мотке и идоле пре него што се понизио – све је то забележено у записима виделаца. ²⁰ Манасија умре, па га сахранише у његовој палати. На месту цара наследи га његов син Амон.

Амон, цар Јуде

(2. Цар 21,19-26)

²¹ Амон је имао двадесет две године када је постао цар, а у Јерусалиму је владао две године. ²² Чинио је оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима, као и његов отац Манасија. Служио је свим идолима које је направио његов отац Манасија и приносио им жртве. ²³ Али, за разлику од свога оца Манасије, није се понизио пред ГОСПОДОМ, него је још увећао своју кривицу. ²⁴ Амонови службеници сковаше заверу против њега и убише га у његовој палати. ²⁵ Потом народ земље поби све који су сковали заверу против цара Амона и на место цара постави његовог сина Јосију.