Add parallel Print Page Options

Језекија слави Пасху

30 Језекија је поручио свем Израиљу и Јуди, а Јефрему и Манасији је послао писма да дођу у Дом Господњи у Јерусалим и славе Пасху Господу, Богу Израиљевом. Цар се посаветовао са својим главарима и са целим збором у Јерусалиму да другог месеца славе Пасху. Наиме, у то време нису могли да је одрже јер се није посветило довољно свештеника, а и народ се није окупио у Јерусалиму. Ова одлука се учинила ваљаном и цару и свем збору. Одлучили су да проглас прође кроз сав Израиљ од Вир-Савеје до Дана – да се дође на прославу Пасхе Господу, Богу Израиљевом, у Јерусалим – јер је велик број није славио онако како је прописано.

Тако су гласници са писмима цара и његових главара отишли по свем Израиљу и Јуди, онако како је цар заповедио. Позивали су:

„О, народе Израиљев, вратите се Господу, Богу Авра̂ма, Исака и Израиља да би он могао да се врати вама који сте преостали, остатку побеглом из руке царева асирских. Не будите као ваши очеви и ваша браћа која су згрешила Господу, Богу својих отаца, и он од њих учини пустош, што и сами видите. Не будите тврдоглави као ваши очеви. Дајте руку Господу, дођите у његово Светилиште које је он заувек посветио. Служите Господу, свом Богу, да би се од вас одвратио његов распламтели гнев. Јер, када се вратите Господу, ваша браћа и ваша деца ће пронаћи смиловање пред вашим поробљивачима, па ће се вратити у ову земљу, јер је милосрдан и милостив Господ, ваш Бог. Он неће окренути своје лице од вас ако му се вратите.“

10 И док су гласници ишли од града до града у Јефремовом и Манасијином крају, све до Завулона, људи су им се подсмевали и ругали. 11 Ипак, неки људи из Асира, Манасије и Завулона су се понизили, па су дошли у Јерусалим. 12 Божија је рука била и над Јудом и дала им да једним срцем изврше заповест цара и главара, по речи Господњој.

13 Тако се у Јерусалиму окупило много народа, баш велико мноштво, да прослави празник Бесквасних хлебова другог месеца. 14 Устали су и склонили све жртвенике који су били у Јерусалиму, а онда су и све кадионе жртвенике побацали у поток Кидрон.

15 Тако су четрнаестог дана другог месеца заклали Пасху. Свештеници и Левити су се постидели, па су се посветили и донели свеспалнице у Дом Господњи. 16 Заузели су своје место према њиховом пропису, према Закону Мојсија, човека Божијег. Свештеници су пошкропили крвљу из руку Левита. 17 Наиме, у збору је било много оних који се нису посветили, па су Левити клали Пасху за свакога ко није био чист, да би их посветили Господу. 18 Јер већи део народа – многи од Јефрема, Манасије, Исахара и Завулона – се није очистио, а јели су Пасху како није прописано. Али се Језекија помолио над њима и рекао: „Нека добри Господ опрости 19 свакоме чије је срце окренуто да тражи Бога Господа, Бога својих отаца, а није чист по прописима очишћења за Светилиште.“ 20 Господ је послушао Језекију и излечио народ.

21 Тако је израиљски народ, који се окупио у Јерусалиму, прослављао празник Бесквасних хлебова седам дана у великој радости. Левити и свештеници су сваки дан уз громке инструменте славили Господа.

22 Језекија се срдачно обраћао свим Левитима који су били вешти у служби Господњој. Они су јели током седам дана празника, жртвовали жртве мира и исповедали се Господу, Богу њихових отаца.

23 Тада је сав збор прихватио савет да још седам дана славе, па су с радошћу славили још седам дана. 24 Језекија, цар Јуде, је приложио збору хиљаду јунаца и седам хиљада оваца, а кнезови су приложили збору хиљаду јунаца и десет хиљада оваца. И много свештеника се посветило. 25 Сви окупљени Јудејци су се радовали као и сви свештеници и Левити, сав збор који је дошао од Израиља, сви дошљаци који су дошли из израиљске земље и сви који су боравили у Јуди. 26 Било је то велико весеље у Јерусалиму. Наиме, од времена Соломона, Давидовог сина, цара израиљског, није било тако у Јерусалиму. 27 Онда су устали свештеници и Левити па су благословили народ, а Бог је чуо њихов глас и њихове су молитве отишле у Пребивалиште његове светиње на небесима.

Припреме за прославу Пасхе

30 Езекија разасла гласнике по целом Израелу и Јуди, а написа и писма Ефремовом и Манасијином племену, позивајући их да дођу у Дом ГОСПОДЊИ у Јерусалиму, да прославе Пасху ГОСПОДА, Бога Израеловог. Цар и његови службеници и сва заједница у Јерусалиму одлучише да прославе Пасху у другом месецу. Нису могли да је прославе у прописано време, јер се још није био освештао довољан број свештеника, а ни народ се још није био окупио у Јерусалиму. Овај наум се учини добар и цару и целој заједници, па одлучише да пошаљу проглас по целом Израелу, од Беер-Шеве до Дана, позивајући народ да дође у Јерусалим и прослави Пасху ГОСПОДА, Бога Израеловог, јер то дуго нису чинили у великом броју, онако како је записано.

По царевој заповести, гласници пођоше по целом Израелу и Јуди са писмима од цара и његових службеника у којима је стајало:

»Израелци, вратите се ГОСПОДУ, Богу Авраамовом, Исааковом и Израеловом, да би се он вратио вама који сте преостали, који сте утекли из руку цара Асирије. Не будите као ваши очеви и браћа, који су били неверни ГОСПОДУ, Богу својих праотаца, па их је он учинио предметом згражавања, као што и сами видите. Не будите тврдоглави, као што су били ваши очеви – покорите се ГОСПОДУ. Дођите у светилиште, које је он освештао довека. Служите ГОСПОДУ, своме Богу, да се његов љути гнев окрене од вас. Ако се вратите ГОСПОДУ, онда ће ваша браћа и деца наћи милост код оних који су их заробили и вратити се у ову земљу, јер је ГОСПОД, ваш Бог, милостив и сажаљив и неће окренути своје лице од вас ако му се вратите.«

10 Гласници су ишли од града до града у Ефрему и Манасији, све до Завулона, али им се народ ругао и исмевао их. 11 Ипак, неки из Асировог, Манасијиног и Завулоновог племена понизише се и дођоше у Јерусалим. 12 А у Јуди је Божија рука била на народу и дала му да сложно изврши оно што су заповедили цар и његови службеници, у складу с речју ГОСПОДЊОМ.

Прослава Пасхе

13 Силно мноштво народа окупи се у Јерусалиму у другом месецу да прослави Празник бесквасног хлеба. 14 Из Јерусалима уклонише жртвенике и кадионе жртвенике, па их бацише у долину Кидрон. 15 Четрнаестог дана другог месеца заклаше пасхално јагње. Свештеници и Левити се постидеше, па се освешташе и унеше жртве паљенице у Дом ГОСПОДЊИ. 16 Потом заузеше своја уобичајена места као што је прописано у закону Мојсија, Божијег човека, па су свештеници запљускивали крвљу коју су им додавали Левити. 17 Пошто се многи од народа нису освештали, Левити су морали да кољу пасхалну јагњад место свих оних који су били нечисти, да би их освештали за ГОСПОДА. 18 Иако се већина од мноштва оних који су дошли из Ефрема, Манасије, Исахара и Завулона нису очистили, ипак су јели пасхално јагње, противно оном што је записано.

Али Езекија се овако помоли за њих: »Нека ГОСПОД, који је добар, опрости свакоме 19 ко свим срцем тражи Бога – ГОСПОДА, Бога својих праотаца – ако и није чист онако како се захтева у светилишту.«

20 И ГОСПОД услиши Езекију и излечи народ.

21 Израелци који су били у Јерусалиму с великом су радошћу седам дана славили Празник бесквасног хлеба, а Левити и свештеници певали су хвалоспеве ГОСПОДУ сваки дан уз ГОСПОДЊЕ музичке инструменте. 22 Езекија је хвалио све Левите, који су вешто обављали ГОСПОДЊУ службу. Тих седам дана јели су оно што им је припадало од жртве, приносили жртве за заједништво и захваљивали ГОСПОДУ, Богу својих праотаца.

23 Потом се сва заједница сложи да славе још седам дана, па су још седам дана радосно славили. 24 Езекија, цар Јуде, прибави за заједницу хиљаду јунаца и седам хиљада грла ситне стоке, а поглавари још хиљаду јунаца и десет хиљада грла ситне стоке. Тада се освешта и велик број свештеника. 25 Сва Јудина заједница радовала се заједно са свештеницима и Левитима, свим окупљенима из Израела и са дошљацима који су дошли из Израела и дошљацима који су живели у Јуди. 26 У Јерусалиму је владала велика радост, јер још од времена Соломона сина Давидовог, цара Израела, није било ничег сличног у Јерусалиму. 27 На крају свештеници и Левити устадоше да благослове народ, и Бог их услиши, јер је њихова молитва допрла до неба, његовог светог пребивалишта.

Hezekiah Celebrates the Passover

30 Hezekiah sent word to all Israel(A) and Judah and also wrote letters to Ephraim and Manasseh,(B) inviting them to come to the temple of the Lord in Jerusalem and celebrate the Passover(C) to the Lord, the God of Israel. The king and his officials and the whole assembly in Jerusalem decided to celebrate(D) the Passover in the second month. They had not been able to celebrate it at the regular time because not enough priests had consecrated(E) themselves and the people had not assembled in Jerusalem. The plan seemed right both to the king and to the whole assembly. They decided to send a proclamation throughout Israel, from Beersheba to Dan,(F) calling the people to come to Jerusalem and celebrate the Passover to the Lord, the God of Israel. It had not been celebrated in large numbers according to what was written.

At the king’s command, couriers went throughout Israel and Judah with letters from the king and from his officials, which read:

“People of Israel, return to the Lord, the God of Abraham, Isaac and Israel, that he may return to you who are left, who have escaped from the hand of the kings of Assyria. Do not be like your parents(G) and your fellow Israelites, who were unfaithful(H) to the Lord, the God of their ancestors, so that he made them an object of horror,(I) as you see. Do not be stiff-necked,(J) as your ancestors were; submit to the Lord. Come to his sanctuary, which he has consecrated forever. Serve the Lord your God, so that his fierce anger(K) will turn away from you. If you return(L) to the Lord, then your fellow Israelites and your children will be shown compassion(M) by their captors and will return to this land, for the Lord your God is gracious and compassionate.(N) He will not turn his face from you if you return to him.”

10 The couriers went from town to town in Ephraim and Manasseh, as far as Zebulun, but people scorned and ridiculed(O) them. 11 Nevertheless, some from Asher, Manasseh and Zebulun humbled(P) themselves and went to Jerusalem.(Q) 12 Also in Judah the hand of God was on the people to give them unity(R) of mind to carry out what the king and his officials had ordered, following the word of the Lord.

13 A very large crowd of people assembled in Jerusalem to celebrate the Festival of Unleavened Bread(S) in the second month. 14 They removed the altars(T) in Jerusalem and cleared away the incense altars and threw them into the Kidron Valley.(U)

15 They slaughtered the Passover lamb on the fourteenth day of the second month. The priests and the Levites were ashamed and consecrated(V) themselves and brought burnt offerings to the temple of the Lord. 16 Then they took up their regular positions(W) as prescribed in the Law of Moses the man of God. The priests splashed against the altar the blood handed to them by the Levites. 17 Since many in the crowd had not consecrated themselves, the Levites had to kill(X) the Passover lambs for all those who were not ceremonially clean and could not consecrate their lambs[a] to the Lord. 18 Although most of the many people who came from Ephraim, Manasseh, Issachar and Zebulun had not purified themselves,(Y) yet they ate the Passover, contrary to what was written. But Hezekiah prayed for them, saying, “May the Lord, who is good, pardon everyone 19 who sets their heart on seeking God—the Lord, the God of their ancestors—even if they are not clean according to the rules of the sanctuary.” 20 And the Lord heard(Z) Hezekiah and healed(AA) the people.(AB)

21 The Israelites who were present in Jerusalem celebrated the Festival of Unleavened Bread(AC) for seven days with great rejoicing, while the Levites and priests praised the Lord every day with resounding instruments dedicated to the Lord.[b]

22 Hezekiah spoke encouragingly to all the Levites, who showed good understanding of the service of the Lord. For the seven days they ate their assigned portion and offered fellowship offerings and praised[c] the Lord, the God of their ancestors.

23 The whole assembly then agreed to celebrate(AD) the festival seven more days; so for another seven days they celebrated joyfully. 24 Hezekiah king of Judah provided(AE) a thousand bulls and seven thousand sheep and goats for the assembly, and the officials provided them with a thousand bulls and ten thousand sheep and goats. A great number of priests consecrated themselves. 25 The entire assembly of Judah rejoiced, along with the priests and Levites and all who had assembled from Israel(AF), including the foreigners who had come from Israel and also those who resided in Judah. 26 There was great joy in Jerusalem, for since the days of Solomon(AG) son of David king of Israel there had been nothing like this in Jerusalem. 27 The priests and the Levites stood to bless(AH) the people, and God heard them, for their prayer reached heaven, his holy dwelling place.

Footnotes

  1. 2 Chronicles 30:17 Or consecrate themselves
  2. 2 Chronicles 30:21 Or priests sang to the Lord every day, accompanied by the Lord’s instruments of praise
  3. 2 Chronicles 30:22 Or and confessed their sins to