Add parallel Print Page Options

Озија, цар Јуде

26 Озија је имао шеснаест година када га је сав Јудин народ зацарио уместо његовог оца Амасије. Он је изградио Елат који је вратио Јуди, након што је цар починуо са својим прецима.

Озији је било шеснаест година кад је постао цар, а владао је педесет две године у Јерусалиму. Мајка му се звала Јехолија из Јерусалима. Чинио је што је праведно у очима Господњим, све како је чинио и његов отац Амасија. Он је тражио Бога у време Захарије који је разумео Божија виђења. И у време када је тражио Господа, Бог му је дао да напредује.

Отишао је и заратио против Филистејаца. Срушио је зидине Гата, зидине Јавне и зидине Азота, сазидао је градове око Азота и међу Филистејцима. Бог му је помогао против Филистејаца и Арапа који су пребивали у Гурвалу, и против Меуњана. Амонци су Озији плаћали данак, тако да се његово име прочуло до граница Египта. Толико је био осилио.

Озија је сазидао куле у Јерусалиму код Угаоних врата, код врата на долини, на углу зида и учврстио их је. 10 Сазидао је куле у пустињи, ископао много бунара јер су многа стада у низијама и равницама била његова. Имао је ратаре и виноградаре у планинама и воћњацима, јер је волео рад на земљи.

11 Озија је имао војску за борбу, оне који у четама иду у рат по броју који су пописали писар Јеиел и надгледник Масија, под вођством царевог заповедника Ананије. 12 Укупан број главара отачких домова, храбрих ратника, је био две хиљаде шест стотина. 13 Они су заповедали војном силом од три стотине седам хиљада пет стотина ратника, способних да снажно помогну цару пред непријатељем. 14 Озија је за њих, за читаву војску, спремио штитове, копља, кациге, оклопе, лукове и камење за праћке. 15 У Јерусалиму је направио ратне справе, умотворине изумитеља, да буду на кулама и на угловима, и одапињу стреле и велико камење. Тако се његово име прочуло јер му се предивно помагало све док није ојачао.

16 И, због све те снаге, срце му се узохолило док није себе упропастио. Радио је неверно против Господа, свог Бога, па је отишао у Господњи Дом и кадио на кадионом жртвенику. 17 За њим је дошао свештеник Азарија заједно са Господњим свештеницима, са осамдесеторицом одважних људи. 18 Супротставили су се цару Озији и рекли му: „Није твоје, Озија, да кадиш Господу, већ на свештеницима, на потомцима Ароновим који су посвећени да ка̂де. Изађи из Светилишта! Неверно си поступио и неће ти бити на част од Господа Бога.“

19 Озија се разбеснео док је у руци држао кадионицу да ка̂ди. И док је беснео на свештенике на челу му је избила губа, ту пред свештеницима у Господњем Дому и пред кадионим жртвеником. 20 Првосвештеник Азарија и сви свештеници га погледају и – гле – на челу му је била губа. И они га журно оданде изведоше, а и са̂м је пожурио да изађе јер га је Господ ударио.

21 Озија је био губавац до своје смрти. Живео је у одвојеној кући губаваца, одвојен од Дома Господњег, док је царев син Јотам био над двором и управљао народом и земљом.

22 Остала Озијина дела, од првог до последњег, записао је пророк Исаија, Амоцов син. 23 Озија се упокојио са својим прецима, па су га сахранили са његовим прецима на пољани царског гробља, јер су рекли: „Био је губавац.“ На његово место се зацарио његов син Јотам.

Озија, цар Јуде

(2. Цар 15,1-7)

26 Тада сав јудејски народ узе Озију, који је имао шеснаест година, и постави га за цара на место његовог оца Амацје. Он обнови Елат и врати га Јуди након што је Амацја умро.

Озија је имао шеснаест година када је постао цар, а у Јерусалиму је владао педесет две године. Мајка му се звала Јехолја, а била је из Јерусалима. Чинио је оно што је исправно у ГОСПОДЊИМ очима, као и његов отац Амацја. Тражио је савете од Бога у време Захарије, који га је учио да се боји Бога. Све док је тражио савете од ГОСПОДА, Бог му је давао да му све полази за руком.

Ратовао је против Филистејаца и пробио бедеме Гата, Јавнеа и Ашдода, а потом обновио градове близу Ашдода и другде међу Филистејцима. Бог му је помагао против Филистејаца, против Арапа који су живели у Гур-Ваалу и против Меунаца. Амонци су Озији доносили данак, а име му се прочуло све до границе Египта, јер је постао веома моћан. Озија је саградио куле у Јерусалиму на Угаоној капији, на Долинској капији и на углу зида, и утврдио их. 10 Саградио је и куле у пустињи и ископао много чатрња, јер је имао много стоке у Шефели и у равницама. Имао је и људе који су обрађивали његова поља и винограде у брдима и плодним крајевима, јер је волео земљу.

11 Озија је имао добро увежбану војску, спремну за покрет по четама, сходно броју људи који су јој одредили његов бележник Јеиел и надгледник Маасеја, а предводио ју је Ананија, један од царевих заповедника. 12 Било је укупно две хиљаде шест стотина глава породица које су заповедале ратницима. 13 Под њиховим заповедништвом била је војска од три стотине седам хиљада пет стотина људи вичних рату, моћна сила која је помагала цару против његових непријатеља. 14 Озија је сву војску снабдео штитовима, копљима, кацигама, оклопима, луковима и камењем за праћке. 15 У Јерусалиму је направио борбене справе, које су смислили домишљати људи, и ставио их на куле и углове бедема. Те справе су избацивале стреле и велико камење. Име му се прочуло надалеко, јер је имао велику помоћ од Бога док се није осилио.

16 Али, када се Озија осилио, његова охолост доведе до његове пропасти. Био је неверан ГОСПОДУ, своме Богу, и ушао у Храм ГОСПОДЊИ да на кадионом жртвенику пали кâд.

17 За њим уђе свештеник Азарја са још осамдесет храбрих ГОСПОДЊИХ свештеника 18 и они се успротивише цару Озији, рекавши му: »Није право, Озија, да ти палиш кâд ГОСПОДУ! То треба да раде свештеници, Ааронови потомци, који су освештани да пале кâд. Изађи из светилишта, јер си неверан. То ти не служи на част пред ГОСПОДОМ, Богом!«

19 На то се Озија, који је у руци држао кадионицу, спреман да запали кâд, разгневи. И док је био тако обузет гневом на свештенике пред кадионим жртвеником у Дому ГОСПОДЊЕМ, на челу му изби губа. 20 Када су главни свештеник Азарја и сви остали свештеници погледали у њега, видеше да му је на челу губа, па га брже-боље истераше напоље. А он је једва чекао да изађе, јер га је ГОСПОД ударио.

21 Цар Озија је имао губу све до дана своје смрти. Живео је у одвојеној кући, губав и одстрањен од Дома ГОСПОДЊЕГ, а његов син Јоатам управљао је царевим двором и народом у земљи.

22 Остала Озијина дела, од првог до последњег, записао је пророк Исаија син Амоцов.

23 Озија умре, па га сахранише крај његових праотаца на пољу близу царске гробнице, пошто су рекли: »Имао је губу.« На месту цара наследи га његов син Јоатам.

Uzziah King of Judah(A)(B)

26 Then all the people of Judah(C) took Uzziah,[a] who was sixteen years old, and made him king in place of his father Amaziah. He was the one who rebuilt Elath and restored it to Judah after Amaziah rested with his ancestors.

Uzziah was sixteen years old when he became king, and he reigned in Jerusalem fifty-two years. His mother’s name was Jekoliah; she was from Jerusalem. He did what was right in the eyes of the Lord, just as his father Amaziah had done. He sought God during the days of Zechariah, who instructed him in the fear[b] of God.(D) As long as he sought the Lord, God gave him success.(E)

He went to war against the Philistines(F) and broke down the walls of Gath, Jabneh and Ashdod.(G) He then rebuilt towns near Ashdod and elsewhere among the Philistines. God helped him against the Philistines and against the Arabs(H) who lived in Gur Baal and against the Meunites.(I) The Ammonites(J) brought tribute to Uzziah, and his fame spread as far as the border of Egypt, because he had become very powerful.

Uzziah built towers in Jerusalem at the Corner Gate,(K) at the Valley Gate(L) and at the angle of the wall, and he fortified them. 10 He also built towers in the wilderness and dug many cisterns, because he had much livestock in the foothills and in the plain. He had people working his fields and vineyards in the hills and in the fertile lands, for he loved the soil.

11 Uzziah had a well-trained army, ready to go out by divisions according to their numbers as mustered by Jeiel the secretary and Maaseiah the officer under the direction of Hananiah, one of the royal officials. 12 The total number of family leaders over the fighting men was 2,600. 13 Under their command was an army of 307,500 men trained for war, a powerful force to support the king against his enemies. 14 Uzziah provided shields, spears, helmets, coats of armor, bows and slingstones for the entire army.(M) 15 In Jerusalem he made devices invented for use on the towers and on the corner defenses so that soldiers could shoot arrows and hurl large stones from the walls. His fame spread far and wide, for he was greatly helped until he became powerful.

16 But after Uzziah became powerful, his pride(N) led to his downfall.(O) He was unfaithful(P) to the Lord his God, and entered the temple of the Lord to burn incense(Q) on the altar of incense. 17 Azariah(R) the priest with eighty other courageous priests of the Lord followed him in. 18 They confronted King Uzziah and said, “It is not right for you, Uzziah, to burn incense to the Lord. That is for the priests,(S) the descendants(T) of Aaron,(U) who have been consecrated to burn incense.(V) Leave the sanctuary, for you have been unfaithful; and you will not be honored by the Lord God.”

19 Uzziah, who had a censer in his hand ready to burn incense, became angry. While he was raging at the priests in their presence before the incense altar in the Lord’s temple, leprosy[c](W) broke out on his forehead. 20 When Azariah the chief priest and all the other priests looked at him, they saw that he had leprosy on his forehead, so they hurried him out. Indeed, he himself was eager to leave, because the Lord had afflicted him.

21 King Uzziah had leprosy until the day he died. He lived in a separate house[d](X)—leprous, and banned from the temple of the Lord. Jotham his son had charge of the palace and governed the people of the land.

22 The other events of Uzziah’s reign, from beginning to end, are recorded by the prophet Isaiah(Y) son of Amoz. 23 Uzziah(Z) rested with his ancestors and was buried near them in a cemetery that belonged to the kings, for people said, “He had leprosy.” And Jotham his son succeeded him as king.(AA)

Footnotes

  1. 2 Chronicles 26:1 Also called Azariah
  2. 2 Chronicles 26:5 Many Hebrew manuscripts, Septuagint and Syriac; other Hebrew manuscripts vision
  3. 2 Chronicles 26:19 The Hebrew for leprosy was used for various diseases affecting the skin; also in verses 20, 21 and 23.
  4. 2 Chronicles 26:21 Or in a house where he was relieved of responsibilities