Add parallel Print Page Options

Бог утврђује свој савез с Давидом

Кад се цар настанио у своме двору, и кад му је Господ дао да отпочине од свих његових непријатеља унаоколо, цар рече пророку Натану: „Ево, погледај, ја живим у двору од кедровине, а Ковчег Божији пребива под шаторским завесама.“

Натан рече цару: „Иди и учини што ти је на срцу, јер је Господ с тобом.“

Али исте ноћи реч Господња дође Натану, говорећи:

„Иди и реци моме слузи Давиду: ’Овако каже Господ: зар ћеш ми ти саградити дом да пребивам у њему? Ја нисам пребивао у дому од дана кад сам извео Израиљце из Египта, па све до данас. Док сам се селио од места до места, Шатор ми је био пребивалиште. Где год сам ишао са свим Израиљцима, јесам ли рекао и једну реч којем од Израиљевих судија, којима сам заповедио да буду пастири мом народу Израиљу: „Зашто ми нисте изградили дом од кедровине?“’

А сад овако реци моме слузи Давиду: ’Говори Господ над војскама: ја сам те одвео с пашњака и од оваца, да будеш владар моме народу Израиљу. Био сам с тобом где год си ишао и затирао сам све твоје непријатеље пред тобом. Ја ћу твоје име учинити великим, као име великаша на земљи. 10 Одредићу место за мој народ Израиљ и засадити га тамо, па ће становати на свом месту и неће више стрепети, а опаки их више неће мучити као некада, 11 кад сам поставио судије над својим народом Израиљем. Ја ћу ти дати одмор од свих твојих непријатеља.

Господ ти објављује: Господ ће ти сазидати дом.[a] 12 А кад се заврше твоји дани и ти починеш са својим прецима, ја ћу подићи твога потомка после тебе, од тебе самог, и утврдити његово царство. 13 Он ће саградити дом моме имену, а ја ћу заувек утврдити престо његовог царства. 14 Ја ћу му бити Отац, а он ће ми бити син. Кад учини неправду, казнићу га прутем људи, и ударцима потомака људи. 15 Ипак, нећу повући своју милост од њега, као што сам је повукао од Саула, кога сам уклонио испред тебе. 16 Твој дом и твоје царство биће чврсто довека пред тобом, и твој престо ће бити довека утврђен.’“

17 Натан је пренео Давиду све ове речи и цело виђење.

Давидова молитва

18 Тада је цар Давид ушао, сео пред Господа и рекао:

„Ко сам ја, Господе Боже, и шта је мој дом да си ме довео довде? 19 И као да је ово било мало у твојим очима, Господе Боже, него си још говорио о дому свога слуге за далека времена. Зар је човек вредан да га овако учиш, Господе Боже?

20 Шта још да ти Давид каже? Ти познајеш свога слугу, Господе Боже. 21 Ради твоје речи и по свом срцу учинио си сву ову велику ствар да би је обзнанио своме слузи.

22 Зато си величанствен, Господе Боже, јер нема никог као што си ти, и нема Бога осим тебе по свему што смо чули својим ушима. 23 И ко је народ као твој народ, као Израиљ, једини народ на земљи чији је Бог отишао да откупи свој народ и да прослави своје име чинећи велика и страшна дела за њих и за своју земљу, откупивши их за себе из Египта, од народа и њихових богова? 24 Ти си подигао себи твој народ Израиљ да ти буде народ довека, и да им ти, Господе, будеш Бог.

25 А сад, Господе Боже, одржи довека обећање које си дао за свога слугу и за његов дом, и учини како си рекао. 26 Нека се заувек велича твоје име, да би људи рекли: ’Господ над војскама је Бог над Израиљем.’ А дом твога слуге Давида нека буде утврђен пред тобом.

27 Јер ти си, Господе над војскама, Боже Израиљев, открио ово своме слузи, рекавши: ’Ја ћу ти подићи дом.’ Зато се твој слуга усудио да ти се помоли овом молитвом. 28 А сад, Господе Боже, ти си Бог и твоје су речи истина; ти си дао своме слузи добро обећање. 29 Нека ти, стога, буде по вољи да благословиш дом свога слуге да остане довека пред тобом, јер ти си то рекао, Господе Боже. Нека дом твога слуге буде благословен твојим благословом довека.“

Footnotes

  1. 7,11 Бог овде обећава Давиду да ће успоставити царску лозу преко њега.

Божије обећање Давиду

(1. Лет 17,1-15)

Када се цар настанио у својој палати, а ГОСПОД му дао починак од свих његових непријатеља који су га окруживали, он рече пророку Натану: »Ето, ја живим у палати од кедровине, а Божији ковчег је остао у шатору.«

А Натан одговори цару: »Учини што год да си наумио, јер ГОСПОД је с тобом.«

Те ноћи реч ГОСПОДЊА дође Натану: »Иди и реци мом слузи Давиду: ‚Овако каже ГОСПОД: Зар си ти онај који ће ми саградити кућу у којој ћу боравити? Нисам боравио у кући откад сам Израелце извео из Египта па све до сада. Стално сам се селио од места до места, а шатор ми је био боравиште. Али, куд год да сам се селио са свим Израелцима, никад нисам рекао неком од њихових судија којима сам заповедио да буду пастири мог народа Израела: »Зашто ми не саградисте кућу од кедровине?«‘

»Дакле, реци мом слузи Давиду: ‚Овако каже ГОСПОД над војскама: Ја сам онај који те довео с пашњака, где си ишао за стадима, да будеш владар над мојим народом Израелом. Био сам с тобом куд год си ишао и пред тобом сам уклонио све твоје непријатеље. Учинићу да ти име буде славно као што су славна имена највећих људи на земљи. 10 А одредићу и место за свој народ Израел и посадити га на њему да би имао свој дом и да га нико не би узнемиравао. Више га неће тлачити зликовци, као што су чинили у почетку 11 и као што су чинили откад сам поставио судије свом народу Израелу. А даћу ти и починак од свих твојих непријатеља. Ја, ГОСПОД, кажем ти да ћу сâм ја учврстити твоју владарску кућу. 12 Када дође време да умреш, учинићу да те наследи твој потомак – један од твоје крви – и учврстићу његово царство. 13 Он ће саградити дом за моје Име, а ја ћу довека учврстити престо његовог царства. 14 Ја ћу му бити отац, а он ће ми бити син. Када учини неко зло, казнићу га шибом и ударцима какве задају људи. 15 Али нећу му ускратити своју љубав, као што сам је ускратио Саулу, кога сам уклонио пред тобом. 16 Твоја владарска кућа и твоје царство опстаће преда мном довека. Твој престо биће довека учвршћен.‘«

17 И Натан пренесе Давиду све ове речи и све што је видео.

Давидова молитва

(1. Лет 17,16-27)

18 Тада цар Давид уђе и седе пред ГОСПОДА, па рече: »Ко сам ја, Господе ГОСПОДЕ, и шта је моја породица, да си ме оволико уздигао? 19 И као да ти то није било довољно, Господе ГОСПОДЕ, него си још говорио и о будућности моје породице. И још, Господе ГОСПОДЕ, пушташ да то човек види.

20 »Шта бих ја, Давид, још могао да ти кажем? Јер, ти ме знаш, Господе ГОСПОДЕ. 21 Ради своје речи и по својој вољи учинио си ово велико дело и обзнанио га мени, свом слузи. 22 Заиста си велик, Господе ГОСПОДЕ! Нема никога као што си ти и нема другог Бога осим тебе, баш као што смо својим ушима чули. 23 И ко је као твој народ Израел – једини народ на земљи који је Бог ишао да избави да му буде народ и да тако обзнани своје Име? Учинио си велика и страшна дела за своју земљу, пред својим народом, који си за себе избавио из Египта, од народâ и њихових богова. 24 Поставио си Израел да буде твој народ довека, а ти си, ГОСПОДЕ, постао његов Бог.

25 »А сада ГОСПОДЕ, Боже, нека обећање које си дао о мени, свом слузи, и о мојој породици остане довека. Учини као што си обећао. 26 Име ће ти бити велико довека и људи ће говорити: ‚ГОСПОД над војскама Бог је над Израелом!‘ Владарска кућа твог слуге Давида учврстиће се пред тобом. 27 ГОСПОДЕ над војскама, Боже Израелов, ти си ово открио мени, свом слузи, кад си рекао: ‚Подићи ћу ти владарску кућу.‘ Стога сам се и усудио да ти упутим ову молитву. 28 Да, Господе ГОСПОДЕ, ти си Бог! Твоје речи су истините, а ти си сва ова добра обећао мени, свом слузи. 29 Сада те молим да благословиш моју владарску кућу, да довека остане пред тобом. Јер, ти си, Господе ГОСПОДЕ, обећао, и нека твојим благословом моја владарска кућа буде благословена довека.«