Add parallel Print Page Options

Давидов попис Јуде и Израиља

24 Господњи гнев је поново плануо на Израиља. Господ је подстакао Давида против њих, рекавши: „Иди и изброј Израиљ и Јуду.“

Цар рече Јоаву, заповеднику војске с њим: „Прођите по свим племенима Израиљевим, од Дана до Вир-Савеје, и избројте народ, да бих знао колико га има.“

Јоав рече цару: „Нека Господ, Бог твој, још умножи народ стопут више, и да мој господар цар може то видети својим очима. Али зашто мој господар цар жели тако нешто?“

Ипак царева реч је била јача од Јоава и заповедника војске. И тако су Јоав и заповедници војске отишли од цара да изброје израиљски народ.

Прешли су преко Јордана и утаборили се у Ароиру, на десно од града и потока, а потом су наставили преко Гада до Јазира. Затим су дошли у Галад и у подручје Тахтим-Одсије, а онда су отишли у Дан-Јан и околину Сидона. Затим су отишли у тирску тврђаву и у све градове Евејаца и Хананаца и у Вир-Савеју у Негеву Јудином.

Након девет месеци и двадесет дана, пошто су прошли целом земљом, вратили су се у Јерусалим.

Тада је Јоав известио цара о броју пописаног народа; у Израиљу је било осам стотина хиљада људи спремних да се лате мача, а Јудејаца је било пет стотина хиљада. 10 Међутим, Давида је запекла савест након што је избројио народ.

Давид рече Господу: „Тешко сам згрешио због тога што сам то учинио. А сад, Господе, опрости кривицу своме слузи, јер сам учинио велику лудост.“

11 Ујутро, кад је Давид устао, дође реч Господња пророку Гаду, Давидовом видеоцу: 12 „Иди и реци Давиду: ’Говори Господ: нудим ти три ствари; изабери једну од њих, а ја ћу то довести на тебе.’“

13 Гад дође Давиду и саопшти му то, рекавши: „Хоћеш ли да на тебе дођу три године глади у твоју земљу, или да бежиш три месеца од својих противника, или да три дана хара пошаст по твојој земљи? Размисли и одлучи какав одговор да донесем ономе који ме је послао.“

14 Давид одговори Гаду: „На великој сам муци… Нека паднемо у руке Господње, јер је велико његово милосрђе; само да не паднем у људске руке.“

15 Тада је Господ послао помор на Израиљ, почевши од тог јутра до дана који је био одређен. Умрло је седамдесет хиљада људи од Дана до Вир-Савеје. 16 Али кад је Анђео пружио руку да уништи Јерусалим, Господ је одустао од невоље, па је рекао Анђелу који је усмрћивао народ: „Доста је! Повуци своју руку!“ Тада се Анђео Господњи налазио код гумна Орне Јевусејца.

17 Кад је Давид видео како Анђео убија народ, рекао је Господу: „Ево, ја сам згрешио, ја сам учинио опако дело; али ово стадо, шта су они учинили? Нека твоја рука падне на мене и на дом мога оца.“

Давид подиже жртвеник

18 Тог дана је Гад дошао к Давиду и рекао: „Иди и подигни Господу жртвеник на гумну Орне Јевусејца.“ 19 Давид оде и учини по Гадовој речи, како је Господ заповедио.

20 Кад је Орна погледао доле, угледао је цара и његове слуге како долазе к њему. Орна изађе и поклони се цару лицем до земље. 21 Орна рече: „Зашто је мој господар цар дошао к своме слузи?“

Давид одговори: „Да од тебе купим гумно и саградим жртвеник Господу, да се заустави ова пошаст над народом.“

22 Орна рече Давиду: „Нека га мој господар цар узме, па нека принесе на жртву шта год му је по вољи. Ево, овде су волови за жртву свеспалницу, млат и волујски јармови за дрва. 23 Све то Орна даје цару.“ И још Орна рече цару: „Нека Господ, Бог твој, милостиво погледа на тебе.“

24 Цар одговори Орни: „Не, него ћу их купити од тебе по одређеној цени. Нећу принети свеспалнице Господу, Богу своме, а да ме ништа не кошта.“

Тако је Давид купио гумно и волове за педесет сребрних шекела. 25 Тамо је Давид саградио жртвеник Господу и принео жртве свеспалнице и жртве мира. Господ је услишио молитву за земљу, те је престала пошаст у Израиљу.

Давид врши попис народа

(1. Лет 21,1-27)

24 Једном приликом ГОСПОД плану гневом на Израелце, па подстакну Давида да се окрене против њих.

ГОСПОД му рече: »Иди и изврши попис Израела и Јуде.«

Цар рече Јоаву и заповедницима војске који су били с њим: »Обиђите сва Израелова племена од Дана до Беер-Шеве и пребројте народ, да знам колико га има.«

Јоав рече цару: »Мој господару царе, дао ГОСПОД, твој Бог, да твог народа буде још сто пута више и да ти то доживиш. Зашто хоћеш да урадиш тако нешто?«

Али царева реч била је јача од Јоавове и од речи заповедникâ војске, па они одоше од цара да преброје израелски народ. Када су прешли преко реке Јордан, утаборише се код Ароера, јужно од тога града у кланцу, па прођоше кроз Гад и даље према Јаазеру. Онда одоше у Гилад и у Тахтим-Ходшијев крај, одатле у Дан Јаан, па унаоколо према Сидону. Потом кренуше према тврђави Тир и у све градове Хивијаца и Ханаанаца. На крају одоше у Беер-Шеву у Јудином Негеву.

Прошли су целом земљом и вратили се у Јерусалим после девет месеци и двадесет дана. Јоав извести цара о укупном броју мушкараца способних за војску: у Израелу је било осам стотина хиљада војника који су умели да рукују мачем, а у Јуди пет стотина хиљада.

10 Након што је пребројао народ, Давида запече савест, па рече ГОСПОДУ: »Тешко сам згрешио што сам то учинио. Сада те молим, ГОСПОДЕ, опрости ми, јер сам поступио врло неразумно.«

11 Пре него што је Давид ујутро устао, реч ГОСПОДЊА дође пророку Гаду, Давидовом видеоцу: 12 »Иди и реци Давиду: ‚Овако каже ГОСПОД: Нудим ти три могућности. Изабери једну од њих, и ја ћу ти то урадити.‘«

13 Гад оде Давиду и рече му: »Хоћеш ли да ти у земљи три године влада глад, или да три месеца бежиш пред непријатељима, или да у твојој земљи три дана влада помор? Дакле, размисли и одлучи шта да одговорим ономе који ме је послао.«

14 Давид рече Гаду: »На великој сам муци. Дај да паднемо у ГОСПОДЊЕ руке, јер је његова самилост велика. Али немој да паднем у руке људима.«

15 Тако ГОСПОД пусти помор на Израел, који потраја од тога јутра па до краја рока који је одредио. Од њега погину седамдесет хиљада људи од Дана до Беер-Шеве.

16 Када је анђео пружио руку да уништи Јерусалим, ГОСПОД се сажали због ове несреће, па рече анђелу који је убијао народ: »Доста је било! Немој више!«

Анђео је тада био код гумна Аравне Јевусејца.

17 Када је видео анђела који је убијао народ, Давид рече ГОСПОДУ: »Ја сам тај који је починио грех и учинио зло. А шта је овај јадни народ скривио? Казни мене и моју породицу.«

18 Тог истог дана Гад дође Давиду и рече му: »Иди и ГОСПОДУ подигни жртвеник на гумну Аравне Јевусејца.«

19 И Давид оде да учини како му је ГОСПОД заповедио преко Гада.

20 Када је Аравна видео како према њему иду цар и његови службеници, изађе и ничице му се поклони, 21 па упита: »Зашто си, мој господару царе, дошао к мени, своме слузи?«

А Давид одговори: »Да од тебе купим ово гумно и на њему подигнем жртвеник ГОСПОДУ, да престане овај помор међу народом.«

22 Аравна рече Давиду: »Нека мој господар цар узме што год му драго и принесе на жртву. Ево волова за паљеницу, млатилâ и волујских јармова за дрва. 23 Све то, царе, ја, Аравна, дајем теби.«

И још рече: »Нека ти ГОСПОД, твој Бог, прихвати жртву.«

24 Али цар му одврати: »Не, хоћу да ти платим. Нећу да приносим ГОСПОДУ, своме Богу, жртве паљенице које ме ништа не стају.«

Тако Давид купи оно гумно и волове за педесет шекела[a] сребра, 25 па подиже жртвеник ГОСПОДУ и принесе жртве паљенице и жртве за заједништво. Тада ГОСПОД услиши молитву за земљу, и помор у Израелу престаде.

Footnotes

  1. 24,24 педесет шекела 570 грама.

David Enrolls the Fighting Men(A)

24 Again(B) the anger of the Lord burned against Israel,(C) and he incited David against them, saying, “Go and take a census of(D) Israel and Judah.”

So the king said to Joab(E) and the army commanders[a] with him, “Go throughout the tribes of Israel from Dan to Beersheba(F) and enroll(G) the fighting men, so that I may know how many there are.”

But Joab(H) replied to the king, “May the Lord your God multiply the troops a hundred times over,(I) and may the eyes of my lord the king see it. But why does my lord the king want to do such a thing?”

The king’s word, however, overruled Joab and the army commanders; so they left the presence of the king to enroll the fighting men of Israel.

After crossing the Jordan, they camped near Aroer,(J) south of the town in the gorge, and then went through Gad and on to Jazer.(K) They went to Gilead and the region of Tahtim Hodshi, and on to Dan Jaan and around toward Sidon.(L) Then they went toward the fortress of Tyre(M) and all the towns of the Hivites(N) and Canaanites. Finally, they went on to Beersheba(O) in the Negev(P) of Judah.

After they had gone through the entire land, they came back to Jerusalem at the end of nine months and twenty days.

Joab reported the number of the fighting men to the king: In Israel there were eight hundred thousand able-bodied men who could handle a sword, and in Judah five hundred thousand.(Q)

10 David was conscience-stricken(R) after he had counted the fighting men, and he said to the Lord, “I have sinned(S) greatly in what I have done. Now, Lord, I beg you, take away the guilt of your servant. I have done a very foolish thing.(T)

11 Before David got up the next morning, the word of the Lord had come to Gad(U) the prophet, David’s seer:(V) 12 “Go and tell David, ‘This is what the Lord says: I am giving you three options. Choose one of them for me to carry out against you.’”

13 So Gad went to David and said to him, “Shall there come on you three[b] years of famine(W) in your land? Or three months of fleeing from your enemies while they pursue you? Or three days of plague(X) in your land? Now then, think it over and decide how I should answer the one who sent me.”

14 David said to Gad, “I am in deep distress. Let us fall into the hands of the Lord, for his mercy(Y) is great; but do not let me fall into human hands.”

15 So the Lord sent a plague on Israel from that morning until the end of the time designated, and seventy thousand of the people from Dan to Beersheba died.(Z) 16 When the angel stretched out his hand to destroy Jerusalem, the Lord relented(AA) concerning the disaster and said to the angel who was afflicting the people, “Enough! Withdraw your hand.” The angel of the Lord(AB) was then at the threshing floor of Araunah the Jebusite.

17 When David saw the angel who was striking down the people, he said to the Lord, “I have sinned; I, the shepherd,[c] have done wrong. These are but sheep.(AC) What have they done?(AD) Let your hand fall on me and my family.”(AE)

David Builds an Altar(AF)

18 On that day Gad went to David and said to him, “Go up and build an altar to the Lord on the threshing floor of Araunah(AG) the Jebusite.” 19 So David went up, as the Lord had commanded through Gad. 20 When Araunah looked and saw the king and his officials coming toward him, he went out and bowed down before the king with his face to the ground.

21 Araunah said, “Why has my lord the king come to his servant?”

“To buy your threshing floor,” David answered, “so I can build an altar to the Lord, that the plague on the people may be stopped.”(AH)

22 Araunah said to David, “Let my lord the king take whatever he wishes and offer it up. Here are oxen(AI) for the burnt offering, and here are threshing sledges and ox yokes for the wood. 23 Your Majesty, Araunah[d] gives(AJ) all this to the king.” Araunah also said to him, “May the Lord your God accept you.”

24 But the king replied to Araunah, “No, I insist on paying you for it. I will not sacrifice to the Lord my God burnt offerings that cost me nothing.”(AK)

So David bought the threshing floor and the oxen and paid fifty shekels[e](AL) of silver for them. 25 David built an altar(AM) to the Lord there and sacrificed burnt offerings and fellowship offerings. Then the Lord answered his prayer(AN) in behalf of the land, and the plague on Israel was stopped.

Footnotes

  1. 2 Samuel 24:2 Septuagint (see also verse 4 and 1 Chron. 21:2); Hebrew Joab the army commander
  2. 2 Samuel 24:13 Septuagint (see also 1 Chron. 21:12); Hebrew seven
  3. 2 Samuel 24:17 Dead Sea Scrolls and Septuagint; Masoretic Text does not have the shepherd.
  4. 2 Samuel 24:23 Some Hebrew manuscripts and Septuagint; most Hebrew manuscripts King Araunah
  5. 2 Samuel 24:24 That is, about 1 1/4 pounds or about 575 grams