Add parallel Print Page Options

Давидове последње речи

23 Ово су последње Давидове речи.

„Говори Давид, син Јесејев.
    Говори човек постављен на високо место,
помазаник Бога Јаковљевог,
    певач песама Израиљевих.

Дух Господњи говори преко мене,
    реч је његова на моме језику.
Бог Израиљев проговори,
    Стена Израиљева рече о мени:
’онај што праведно влада над људима,
    онај што влада у страху Божијем,
он је као светлост јутарња,
    као сунце у јутру без облака,
што светлуца у трави после кише.’

Није ли такав мој дом са Богом?
    Јер са мном је вечни савез склопио,
уређен и чуван у свему.
    Неће ли он дати да мој успех никне,
    и да свака моја жеља процвета?
А ништарије су попут трња што се баца,
    јер га нико руком не дохвата.
Дотиче се само гвожђем или дршком копља,
    те се на месту потпуно спаљује.“

Давидови јунаци

Ово су имена Давидових јунака: Јосев-Васевет, Тахкемонац, главар тројице. Он је једном приликом завитлао копљем и побио одједном осам стотина.

За њим је био Елеазар, син Додов, сина Ахошова. Он је био један од тројице јунака који су с Давидом јуришали на Филистејце окупљене за битку. А Израиљци су се повукли. 10 Тада се он дигао и тукао Филистејце док му се рука није уморила, па се тако укочена стегла око мача. Тог дана је Господ извојевао велику победу. Затим се народ вратио само да покупи плен.

11 За њим је био Сама, син Агејев, Араранин. Филистејци се скупише у Лехији, где је била њива пуна сочива; а народ је побегао од Филистејаца. 12 Али он стане усред поља, одбрани га и потуче Филистејце. Тако је Господ извојевао велику победу.

13 У време жетве, водећа тројица међу тридесеторицом дођу к Давиду у одоламску пећину, док су Филистејци били утаборени у рефаимској долини. 14 Тада је Давид био у тврђави, а у Витлејему је био филистејски војни табор. 15 Давид жељно рече: „Е, кад би ме неко напојио водом из студенца што је код витлејемске капије!“ 16 Тада се она три јунака пробију кроз филистејски табор, извуку воде из студенца што је код витлејемске капије, понесу је и донесу Давиду. Али Давид није хтео да је пије, него је излио пред Господом. 17 Рече: „Не дај, Господе, да то учиним! Није ли то крв људи који су отишли не марећи за свој живот?“ Зато није хтео да пије.

То су учинила та тројица јунака.

18 Ависај, Јоавов брат, син Серујин, је био водећи међу тројицом. Он је подигао копље против три стотине и побио их. Тако је себи стекао име међу тројицом. 19 Пошто је био најславнији међу тридесеторицом, постао им је заповедник. Ипак, није достигао ону тројицу.

20 И Венаја, син Јодајев, из Кавзеела. Он је био храбар ратник, који је учинио велика дела. Он је убио два сина Ариела, Моавца. А једног снежног дана је сишао у јаму и убио лава. 21 Убио је и неког Египћанина, горостаса, који је имао копље у руци. Венаја је изашао пред њега са штапом, истргао копље из Египћанинове руке и убио га његовим копљем. 22 Венаја, син Јодајев, је учинио ове ствари, па је тако стекао име међу тројицом јунака. 23 Он је био најславнији међу тридесеторицом, али није достигао ону тројицу. Давид га је поставио за заповедника своје телесне страже.

24 Међу тридесеторицом су били:

Јоавов брат Асаило,

Додов син Елханан из Витлејема,

25 Шама Арођанин,

Елика Арођанин,

26 Хелис Фалћанин,

Ира, син Икисов, Текујанин,

27 Авиезер Анатоћанин,

Мевунеј Хусаћанин,

28 Салмон Ахошанин,

Марај Нетофаћанин,

29 Хелев, син Ванин, Нетофаћанин,

Итај, син Ривајев, из Гаваје Венијаминове,

30 Венаја Пиратоњанин,

Идај из долине Гаса.

31 Ави-Алвон Арваћанин,

Азмавет Варумљанин,

32 Елијава Салвоњанин,

Јонатан, од синова Јасинових,

33 Шама Араранин,

Ахијам, син Сахаров, Араранин,

34 Елифелет, син Асвеја Махаћанина,

Елијам, син Ахитофела Гилоњанина,

35 Есро Кармилац,

Фареј Арвијанин,

36 Игал, син Натанов, из Сове,

Ванија из Гада,

37 Селек Амонац,

Нареј Вироћанин, штитоноша Јоава, сина Серујиног,

38 Ира Јетранин,

Гарив Јетранин,

39 и Урија Хетит;

укупно тридесет седам.