Цива доноси дарове Давиду

16 Када је Давид зашао мало даље од врха Маслинске горе, угледа Циву, Мефивошетовог слугу, који га је чекао са два осамарена магарца натоварена са двеста хлебова, сто гроздова сувог грожђа, сто летњих воћака и мешином вина.

² Цар га упита: »Шта ћеш с тим?«

А Цива одговори: »Магарци су да царева породица јаше на њима, хлеб и воће момцима за јело, а вино за окрепу онима који се уморе у пустињи.«

³ Тада га цар упита: »А где је унук твога господара?«

»Остао је у Јерусалиму«, одговори Цива, »пошто мисли: ‚Данас ће ми израелски народ вратити царство мога деде.‘«

⁴ На то му цар рече: »Све што је било Мефивошетово од сада је твоје.«

А Цива одврати: »Понизно ти захваљујем. Само да увек налазим милост у твојим очима, мој господару царе!«

Шими проклиње Давида

⁵ Када је цар Давид стигао до Бахурима, један човек из истог братства као и Саулова породица изађе оданде проклињући. Звао се Шими син Герин. ⁶ Он засу камењем Давида и све његове службенике и сав народ и ратнике који су стајали лево и десно од цара.

⁷ Проклињући, Шими рече: »Одлази! Одлази, крвниче, ништаријо! ⁸ Одузео си Саулу царство, па ти ГОСПОД враћа за сву крв Саулове породице коју си пролио. ГОСПОД је царство предао у руке твом сину Авесалому. Ето, снашло те зло јер си крвник!«

⁹ Тада Авишај син Церујин рече цару: »Зар да те проклиње ово цркнуто псето, мој господару царе? Пусти ме да одем преко и одрубим му главу.«

¹⁰ Али цар рече: »Шта ја имам с вама, синови Церујини? Ако он проклиње зато што му је ГОСПОД наредио: ‚Прокуни Давида‘, ко сме да пита: ‚Зашто то радиш?‘«

¹¹ Онда рече Авишају и свим својим службеницима: »Мој рођени син хоће да ме убије, па што да неће овај Венијаминовац. Пустите га нека проклиње, јер му је ГОСПОД тако заповедио. ¹² Можда ће ГОСПОД видети моју невољу и узвратити ми добротом за ове његове клетве данас.«

¹³ Тако Давид и његови људи наставише даље путем, а Шими је ишао падином преко пута Давида, проклињући, гађајући га камењем и засипајући га земљом. ¹⁴ Цар и сав народ с њим стигоше на своје одредиште изнурени и тамо се окрепише.

Ахитофелов савет

¹⁵ Када је Авесалом са свом израелском војском ушао у Јерусалим, с њим је био и Ахитофел.

¹⁶ Хушај Аркијац, Давидов пријатељ, дође Авесалому и рече му: »Живео цар! Живео цар!«

¹⁷ Авесалом га упита: »Зар тако показујеш љубав према свом пријатељу? Зашто ниси отишао с њим?«

¹⁸ »Не«, одговори му Хушај, »него, бићу с оним кога су изабрали ГОСПОД, овај народ и сви Израелци, и остаћу с њим. ¹⁹ Уосталом, коме треба да служим? Зар не треба да служим сину? Као што сам служио твом оцу, тако ћу служити и теби.«

²⁰ Тада се Авесалом обрати Ахитофелу: »Посаветуј нас. Шта да радимо?«

²¹ Ахитофел одговори: »Спавај с наложницама свога оца, које је оставио да воде бригу о палати. Тада ће сав Израел чути како си се ужасно замерио оцу, па ће те сви који су с тобом још више подржавати.«

²² Тако за Авесалома разапеше шатор на крову, па је спавао с наложницама свога оца наочиглед целом Израелу. ²³ А у то време су и Давид и Авесалом сматрали да је Ахитофелов савет исто што и савет добијен од Бога.