Јосиф открива себе браћи

45 Јосиф није могао више да се уздржава пред својим слугама, па је повикао: „Нека сви изађу!“ Пошто нико од његових људи није остао с њим, Јосиф се открио својој браћи. ² Тада је гласно заплакао, тако да су га и Египћани чули. Чак је и фараонов дом дочуо за то.

³ „Ја сам Јосиф! – рекао је својој браћи. Је ли мој отац заиста још жив?“ Његова браћа нису могла да одговоре своме брату; били су потпуно уплашени пред њим. ⁴ Јосиф је затим рекао својој браћи: „Приђите к мени.“ Кад су пришли, рекао им је: „Ја сам ваш брат, Јосиф, кога сте продали у Египат. ⁵ Но, сада се немојте жалостити и гневити на себе што сте ме продали овде. Бог ме је, наиме, послао пред вама да вас одржи у животу. ⁶ Већ су две године од како је глад у земљи, а још пет година неће бити ни орања ни жетве. ⁷ Бог ме је послао пред вама да вам сачувам потомство на земљи и да вас одржим у животу великим избављењем.^[a]

⁸ Стога, нисте ме ви овде послали, него Бог. Он ме је поставио фараону за главног саветника, за управитеља целог његовог дома, те за господара над целим Египтом. ⁹ Зато се брзо вратите моме оцу, па му реците: ’Твој син Јосиф ти поручује: Бог ме је поставио за господара над целим Египтом. Зато дођи к мени, не оклевај! ¹⁰ Настанићеш се у крају Госену, па ћеш ми бити близу: ти, твоји синови, твоји унуци, твоје овце и говеда, и сва твоја имовина. ¹¹ Ја ћу се тамо бринути за тебе, јер глад ће трајати још пет година. Тако нећеш гладовати ни ти, ни твоја породица нити стока што ти припада.’ ¹² Ево, видите и својим очима, као што види и мој брат Венијамин, да сам то ја који вам говорим. ¹³ Испричајте оцу о свој мојој слави у Египту и о свему што сте видели. Пожурите и доведите овамо мога оца!“

¹⁴ Онда је пао своме брату Венијамину око врата и заплакао. Венијамин је такође плакао загрливши Јосифа. ¹⁵ Потом је плачући изљубио и сву осталу браћу. После тога су браћа разговарала.

¹⁶ Вест се прочула и на фараоновом двору: „Дошла су Јосифова браћа!“ То је било драго фараону и његовим дворанима. ¹⁷ Фараон рече Јосифу: „Реци својој браћи овако: ’Натоварите вашу стоку и идите у хананску земљу, ¹⁸ па поведите свога оца и вратите се к мени. Ја ћу вам дати најбољу земљу у Египту, па ћете се хранити од обиља земље.’ ¹⁹ Ти надаље нареди: ’Учините ово: узмите кола из египатске земље за вашу децу и за ваше жене, поведите свога оца и дођите овамо. ²⁰ Не жалите за својом имовином, јер вама припада најбоља земља у Египту.’“

²¹ Синови Израиљеви тако и учине. По фараоновој наредби им је дао кола и храну за пут. ²² Свакоме од њих је дао нову одећу, а Венијамину је дао три стотине сребрњака и пет пари нове одеће. ²³ А своме оцу је послао десет магараца натоварених најбољим производима Египта, те десет магарица натоварених житом, хлебом и намирницама оцу за пут. ²⁴ Затим је послао своју браћу. Док су одлазили, рекао им је: „Не свађајте^[b] се путем!“

²⁵ Пођу они тако горе из Египта и дођу своме оцу Јакову у Ханан. ²⁶ Затим га известе: „Јосиф је још увек жив! Шта више, он је владар над целом египатском земљом.“ Јакову се следило срце; није могао да им поверује. ²⁷ Али кад су му пренели све што им је Јосиф рекао и кад је видео кола која је Јосиф послао да га довезу, живнуо је дух њиховог оца Јакова. ²⁸ Тада Израиљ рече: „То је довољно! Мој син, Јосиф, је још увек жив! Отићи ћу да га видим пре него што умрем.“