1 Мојсијева 27
New Serbian Translation
Јаков на превару добија очев благослов
27 Кад је Исак остарео, вид му се угасио, тако да није могао да види. Позове он свога старијег сина Исава и рече му: „Сине!“
Овај му одговори: „Ево ме!“
2 Исак му рече: „Ево, остарео сам а не знам кад ћу умрети. 3 Зато узми сад свој тоболац и лук, па пођи у пустару и улови неку дивљач за мене. 4 Онда ми скувај укусно јело, онако како волим, па ми донеси да једем, да те благословим пре него што умрем.“
5 Али Ревека је чула шта је Исак рекао своме сину Исаву. Кад је Исав отишао у пустару да улови дивљач своме оцу, 6 Ревека рече своме сину Јакову: „Ево, управо сам чула како твој отац говори твоме брату Исаву: 7 ’Донеси ми дивљач и скувај ми укусно јело да једем, па да те благословим у присуству Господњем пре него што умрем.’ 8 Зато, сине мој, послушај ме и учини оно што ти наредим. 9 Иди до стада па ми донеси оданде два лепа јарета, а ја ћу од њих припремити укусно јело за твога оца, баш како он воли. 10 Онда то однеси твоме оцу да једе, да те благослови пре него што умре.“
11 Јаков рече својој мајци Ревеки: „Али мој брат Исав је космат, а ја сам без длака. 12 Шта ако ме отац дотакне? Онда ће ме сматрати варалицом, па ћу на себе навући проклетство, а не благослов.“
13 Његова мајка му одговори на то: „Твоје проклетство нека падне на мене, сине мој. Само ти мене слушај и донеси ми јариће.“
14 Јаков оде па их донесе својој мајци, а она од њих приправи укусно јело, баш како је његов отац волео. 15 Онда Ревека узме најбољу одећу свога старијега сина Исава што је имала у кући и у њу обуче свога млађег сина Јакова. 16 А јарећом кожом обложи његове руке и голи део врата. 17 Онда је у руке свога сина Јакова ставила укусно јело и хлеб што је приправила.
18 Јаков оде к своме оцу и рече: „Оче!“ Овај се одазва: „Ево ме. Који си ти, мој син?“
19 „То сам ја, Исав, твој првенац“ – одговори Јаков своме оцу. „Учинио сам како си ми рекао. А сад устани, седи и једи од мог улова, да би могао да ме благословиш.“
20 Али Исак упита свога сина: „Како то да си тако брзо успео, сине мој?“
Јаков одговори: „Господ, Бог твој, ми је у томе помогао.“
21 Исак рече: „Примакни се, сине мој, да те дотакнем, да бих знао јеси ли ти мој син Исав или ниси.“
22 Јаков се примакао своме оцу Исаку, који га је, дотакавши, рекао: „Глас је Јаковљев, али су руке Исавове.“
23 Није га препознао, јер су му руке биле космате као руке његовог брата Исава. Зато га је благословио. 24 Ипак, упитао га је: „Јеси ли ти заиста мој син Исав?“
Јаков одговори: „Јесам.“
25 Онда Исак рече: „Принеси ми да једем од твог улова, сине мој, да бих те благословио.“
Јаков му је принео да једе, па је Исак јео. Уз то му је донео и вина да пије. 26 Затим му је његов отац Исак рекао: „Приђи, сине мој, да те пољубим.“
27 Јаков је пришао и Исак га је пољубио. Исак је при том осетио мирис одеће свога сина па га је благословио и рекао:
„Гле, мирис мога сина
је као мирис поља
што их је Господ благословио.
28 Нека ти да̂ Бог росу с неба
и родну земљу,
обиље жита и младога вина.
29 Нека ти служе народи,
и нека ти се клањају племена.
Буди владар својој браћи;
синови мајке твоје ничице нек падају пред тобом.
Ко тебе проклиње,
са̂м ће проклет бити,
а ко те благосиља,
благословен ће бити.“
30 Кад је Исак благословио Јакова, и чим је Јаков отишао од свога оца Исака, врати се његов брат Исав из лова. 31 И он је припремио укусно јело и дошао к своме оцу. Рекао му је: „Оче мој, устани и једи од улова свога сина, да би ме благословио.“
32 „Ко си ти?“ – упита га његов отац.
Исав одговори: „То сам ја, Исав, твој првенац.“
33 Чувши то, Исак се сав препао. Онда је рекао: „Ко је онда онај што је уловио дивљач и донео ми је? Ја сам то јео пре него што си ти дошао. Њега сам благословио, те ће благословен и остати.“
34 Чувши речи свога оца, Исав гласно и горко зарида. Онда рече своме оцу: „Благослови и мене, оче мој!“
35 Исак одговори: „Дошао је твој брат и на превару добио твој благослов.“
36 Исав рече на то: „Не зове ли се с правом Јаков? Двапут ме је већ преварио: одузео ми је првородство, а сада ми је одузео и благослов.“ Онда је рекао: „Зар за мене ниси сачувао бар један благослов?“
37 Исак одговори Исаву: „Ето, њега сам већ поставио за господара над тобом, а сву његову браћу одредио за његове слуге. Обезбедио сам га житом и младим вином. Шта сад могу да учиним за тебе, сине мој?“
38 Исав му рече: „Зар ти имаш само један благослов, оче мој? Благослови и мене, оче мој!“ Исав је јецао на сав глас.
39 Тада му рече његов отац Исак:
„Далеко од родне земље
твој дом ће бити,
и роса је небеска неће натапати.
40 Од свога мача ћеш живети,
и своме ћеш брату служити.
Али једном кад се успротивиш,
јарам ћеш његов
са свог врата збацити.“
41 Исав је омрзнуо Јакова због благослова којим га је његов отац благословио. Говорио је у себи: „Ближе се дани жалости за мојим оцем; онда ћу убити свога брата Јакова.“
42 Кад су Ревеки јавили шта је рекао њен старији син Исав, позвала је свог млађег сина Јакова и рекла му: „Пази! Твој брат Исав помишља на освету. Хоће да те убије! 43 А сад, сине мој, послушај моје речи. Устани и бежи к моме брату, Лавану, у Харан. 44 Остани код њега неколико дана док се не стиша гнев твога брата. 45 А чим се стиша гнев твога брата и он заборави шта си му учинио, послаћу по тебе и довешћу те оданде. Зашто да вас обојицу изгубим у један дан?“
Исак шаље Јакова к Лавану
46 Ревека се затим обрати Исаку: „Живот ми се смучио због ових Хетиткиња! Ако се и Јаков ожени једном од жена ове земље, Хетиткињом, шта ће ми онда живот!“
1 Мојсијева 27
Serbian New Testament: Easy-to-Read Version
Јаков преваром добија очев благослов
27 Када је Исаак остарио и очи му толико ослабиле да више није видео, позва свог старијег сина Исава, рекавши: »Сине!«
А овај одговори: »Молим?«
2 Исаак рече: »Ето, остарио сам и не знам дан када ћу умрети. 3 Зато узми своје оружје – свој лук и тоболац – па иди у пустару да ми уловиш неку дивљач. 4 Припреми ми укусно јело, какво ја волим, па ми донеси да једем, да могу да те благословим пре него што умрем.«
5 А Ревека је слушала док је Исаак говорио свом сину Исаву, па када је Исав отишао у пустару да улови дивљач и донесе је, 6 Ревека рече свом сину Јакову: »Управо сам чула како твој отац каже твом брату Исаву: 7 ‚Донеси ми неку дивљач и припреми ми укусно јело да га поједем, па да те благословим пред ГОСПОДОМ пре него што умрем.‘ 8 Зато ме сада послушај, сине, и уради како ти кажем. 9 Иди до стада и донеси ми два лепа јарета, да од њих за твог оца спремим укусно јело, какво он воли. 10 Онда ћеш га ти однети оцу да једе, да може да те благослови пре него што умре.«
11 На то Јаков рече својој мајци Ревеки: »Али мој брат Исав је рутав човек, а моја кожа је глатка. 12 Шта ако ме отац дотакне? Испашћу варалица у његовим очима, па ћу на себе навући проклетство, а не благослов.«
13 »Сине«, рече му мајка, »нека твоје проклетство падне на мене. Само ти мене послушај: иди и донеси ми јариће.«
14 И он оде, ухвати јариће и донесе мајци, а она спреми укусно јело какво је његов отац волео. 15 Онда Ревека узе најлепшу одећу свог старијег сина Исава коју је имала у кући, па у њу обуче свог млађег сина Јакова, 16 а око руку и голог дела врата омота му јарећу кожу. 17 Потом свом сину Јакову даде оно укусно јело и хлеб које је спремила.
18 Јаков оде оцу и рече: »Оче!«
»Молим?« рече Исаак. »Који си ти мој син?«
19 А Јаков рече оцу: »Ја сам Исав, твој прворођени син. Урадио сам као што си ми рекао. Сада се, молим те, придигни и поједи мало моје дивљачи, да можеш да ме благословиш.«
20 »Како си је тако брзо нашао, сине?« упита Исаак свог сина, а овај одговори: »Зато што ми је помогао ГОСПОД, твој Бог.«
21 Тада Исаак рече Јакову: »Приђи ближе, сине, да опипам да ли си ти заиста мој син Исав или ниси.«
22 Јаков се примаче свом оцу Исааку, и овај га опипа, па рече: »Глас је Јаковљев, али су руке Исавове.«
23 Није га препознао, јер су му руке биле рутаве као у његовог брата Исава. Када је хтео да га благослови, 24 упита га још једном: »Јеси ли ти заиста мој син Исав?«
А Јаков одговори: »Јесам.«
25 Тада Исаак рече: »Сине, принеси ми да поједем мало твоје дивљачи, да могу да те благословим.«
И Јаков му принесе, па је Исаак јео. А донео је и вина, па је Исаак пио.
26 Тада му његов отац Исаак рече: »Сада приђи и пољуби ме, сине.«
27 И Јаков му приђе и пољуби га, а Исаак осети мирис његове одеће, па га благослови, говорећи:
»Мирис мога сина сличан је мирису поља
које је ГОСПОД благословио.
28 Нека ти Бог даје росу са неба и плодну земљу
– обиље жита и младог вина.
29 Нека ти народи служе
и нека ти се племена клањају.
Владај над својом сабраћом
и нека ти се клањају потомци твоје мајке.
Проклет био ко те проклиње
и благословен ко те благосиља!«
30 Тек што је Јаков отишао од свог оца Исаака након што га је овај благословио, његов брат Исав стиже из лова. 31 И он спреми укусно јело, донесе га оцу, па му рече: »Оче, придигни се и поједи мало моје дивљачи, да можеш да ме благословиш.«
32 А његов отац Исаак га упита: »Ко си ти?«
»Ја сам твој син« одговори он, »твој прворођени син Исав.«
33 На то Исаак претрну од ужаса и рече: »Па ко је онда био онај који је уловио дивљач и донео ми је? Јео сам је пре него што си ти дошао и благословио сам га, и он ће бити благословен.«
34 Када је Исав чуо шта је његов отац рекао, силно и огорчено крикну, па рече оцу: »И мене благослови, оче!«
35 А Исаак рече: »Твој брат је дошао и на превару узео твој благослов.«
36 Тада Исав рече: »Зар се с правом не зове Јаков[a]? Већ ме је двапут преварио – узео ми је право првородства, а сада ми, ево, узе и благослов.«
Онда упита: »Зар за мене ниси сачувао ниједан благослов?«
37 Исаак одговори: »Њега сам поставио за твога господара и дао му сву његову сабраћу за слуге, обезбедио га житом и младим вином – па шта сад да учиним за тебе, сине?«
38 На то Исав рече оцу: »Зар имаш само један благослов, оче? Благослови и мене, оче мој!«
И гласно заплака.
39 Његов отац Исаак му рече:
»Далеко од плодне земље биће ти дом,
далеко од росе с неба.
40 Живећеш од свога мача
и своме брату служити.
Али, када се побуниш,
збацићеш његов јарам с врата.«
41 Исав замрзе Јакова због благослова који је овоме дао отац, па помисли: »Мој отац ће ускоро умрети[b]. Тада ћу убити свог брата Јакова.«
42 Када су Ревеки рекли шта њен старији син Исав намерава, она посла по свог млађег сина Јакова, па му рече: »Твој брат Исав се носи мишљу да те убије. 43 Зато ме сада послушај, сине: сместа бежи мом брату Лавану у Харан. 44 Остани код њега неко време, док твог брата не прође бес. 45 Кад се више не буде љутио на тебе и кад заборави шта си му урадио, јавићу ти да се вратиш. Зашто да вас обојицу изгубим у истом дану?«
Исаак шаље Јакова Лавану
46 Ревека рече Исааку: »Смучио ми се живот због ових Хетиткиња. Ако се и Јаков ожени неком од жена из ове земље – Хетиткињом као што су ове – шта ће ми живот!«
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.
Copyright © 2003 by Bible League International