Исак у Герару и Вир-Савеји

26 У земљи је завладала глад, другачија од оне што је била у Авра̂мово време. Зато је Исак отишао у Герар, к филистејском цару, Авимелеху. ² Господ му се указао и рекао му: „Не иди у Египат, него пребивај у земљи у коју те ја упутим. ³ Борави у овој земљи и ја ћу бити с тобом, те ћу те благословити. А теби и твоме потомству даћу сву ову земљу, да извршим заклетву којом сам се заклео твоме оцу Авра̂му. ⁴ Твоје потомство ћу умножити као звезде на небу и дати му све ове крајеве. Преко твог потомства биће благословени сви народи на земљи, ⁵ зато што је Авра̂м послушао мој глас, и покоравао се мојим заповестима, одредбама и законима.“ ⁶ Исак се тада населио у Герару.

⁷ Када су га мештани питали за његову жену, он им рекао: „Она ми је сестра.“ Плашио се, наиме, да каже да му је она жена, јер је мислио: „Ако кажем да ми је жена, мештани би ме могли убити због Ревеке, јер је веома лепа.“

⁸ Исак је већ тамо био дуже време, кад га је, једном приликом, филистејски цар Авимелех угледао с прозора како милује своју жену Ревеку. ⁹ Авимелех је тада позвао Исака и рекао му: „Она је очигледно твоја жена. Како си могао да кажеш: ’Она ми је сестра’?“

Исак му одговори: „Помислио сам: ’Да не умрем због ње.’“

¹⁰ Авимелех му тада рече: „Зашто си нам то учинио? Неко од људи је могао да легне с твојом женом и тако би на нас свалио кривицу.“

¹¹ Тада је Авимелех наредио целом народу: „Ко год такне овог човека или његову жену, изгубиће живот сигурно.“

¹² Исак је сејао у тој земљи, и те му је године уродило стоструко. Господ га је благословио, ¹³ па се човек обогатио. Богатство му се све више увећавало, док није постао веома богат. ¹⁴ Стекао је и стада оваца и говеда, те много слугу, тако да су му Филистејци завидели. ¹⁵ Зато су Филистејци затрпали све бунаре што су их слуге његовог оца Авра̂ма ископале – у време његовог оца Авра̂ма, напунивши их земљом.

¹⁶ Тада Авимелех рече Исаку: „Иди од нас, јер си постао много моћнији од нас!“

¹⁷ Исак је отишао оданде и поставио шатор у Герарској долини, где се и населио. ¹⁸ Исак је поново ископао бунаре који су били ископани у време његовог оца Авра̂ма, а што су их по његовој смрти затрпали Филистејци. Бунарима је дао иста имена која им је дао његов отац.

¹⁹ Копајући у долини, Исакове слуге нађу извор питке воде. ²⁰ Због тога су се герарски пастири посвађали са Исаковим пастирима говорећи: „То је наша вода!“ Тај извор су назвали Есек^[a], зато што су се свађали с њим. ²¹ Онда су ископали други бунар, али су се посвађали и због овог. Зато су назвали бунар Ситна^[b]. ²² Оданде се преселио и ископао други бунар. Око овога се нису свађали. Зато га је назвао Ровот^[c], рекавши: „Господ нам је дао простор да се умножимо на земљи.“

²³ Оданде је отишао у Вир-Савеју. ²⁴ Исте ноћи му се Господ указао у сну и рекао му: „Ја сам Бог твога оца Авра̂ма. Не бој се, јер ја сам с тобом. Благословићу те и умножити твоје потомство због мога слуге Авра̂ма.“

²⁵ Исак је тамо подигао жртвеник и призвао име Господње. Тамо постави свој шатор, а његове слуге ископају бунар.

²⁶ Тада му из Герара дође Авимелех са својим саветником Охозатом и Фихолом, заповедником војске. ²⁷ Исак им рече: „Зашто сте дошли к мени кад ме мрзите и кад сте ме отерали од себе?“

²⁸ Они одговорише: „Увидели смо да је Господ с тобом. Зато смо рекли: ’Хајде да се закунемо једни другима, и склопимо савез између себе.’ ²⁹ Ти нама нећеш чинити зла, као што ни ми тебе нисмо дирали. Напротив, чинили смо ти само добро и у миру те испратили. На крају, ти си од Господа благословени.“

³⁰ Исак им је онда приредио гозбу, па су јели и пили. ³¹ Кад су ујутро устали, заклели су се једни другима. Исак их онда испрати и они оду у миру. ³² Тог дана дођу Исакове слуге и известе га о бунару који су ископали. Рекли су му: „Нашли смо воду!“ ³³ Тај бунар су назвали Савеја. Зато се тај град све до данас зове „Вир-Савеја“^[d].

³⁴ Кад је Исаву било четрдесет година, узео је за жену Јудиту, ћерку Веира Хетита, и Васемату, ћерку Елона Хетита. ³⁵ Оне су загорчавале живот Исаку и Ревеки.