1 Мојсијева 21
New Serbian Translation
Исаково рођење
21 Господ је благословио Сару, и учинио јој као што је обећао. 2 Сара је затруднела и родила Авра̂му сина у његовој старости, у време кад је Бог рекао. 3 Своме сину кога му је родила Сара, Авра̂м је дао име Исак. 4 Авра̂м је обрезао свога сина Исака кад му је било осам дана, као што му је Бог заповедио. 5 Авра̂му је било стотину година кад му се родио син Исак.
6 Тада Сара рече: „Бог ме је заиста засмејао, а и свако ко чује о овоме смејаће се.“ 7 Додала је још: „Ко би икада рекао Авра̂му да ће му Сара дојити децу? Јер родила сам му сина у његовој старости.“
Агара и Исмаило отерани
8 Дете је расло и било одбијено од дојења. Тог истог дана кад је Исак био одбијен од дојења, Авра̂м је направио велику гозбу. 9 Тек, Сара опази да се син Агаре Египћанке, кога је ова родила Авра̂му, подсмева Исаку.[a] 10 Она рече Авра̂му: „Отерај ту слушкињу и њеног сина, јер син слушкиње неће делити наследство с мојим сином Исаком!“
11 Авра̂му је ово тешко пало, јер је и Исмаило био његов син. 12 Али Бог рече Авра̂му: „Не узбуђуј се због дечака и слушкиње. Послушај све што ти је Сара рекла, јер ће се твоје потомство наставити преко Исака. 13 Ипак, и од сина твоје слушкиње подићи ћу народ, зато што је твој потомак.“
14 Рано ујутро је Авра̂м узео хлеба и мешину с водом, те их дао Агари. Онда је то ставио на њена рамена, па ју је заједно с дечаком отпремио. Она је отишла и тумарала по вир-савејској пустињи.
15 Када је нестало воде из мешине, однела је дечака под један жбун, 16 а сама отишла и села мало даље, толико колико се луком и стрелом може добацити. Говорила је у себи: „Нећу да гледам како ми дете умире.“ Села је тамо, и гласно зајецала.
17 Али Бог је чуо дечаков глас; Анђео је Божији позвао Агару с неба, говорећи јој: „Шта те мучи, Агаро? Не бој се, јер је Бог чуо вапај дечаков тамо где лежи. 18 Устани, узми дечака за руку и подигни га, јер ћу од њега подићи велики народ.“
19 Тада јој Бог отвори очи, те она опази извор. Отишла је, напунила мешину водом, и напојила дечака.
20 Бог је био с дечаком. Одрастао је и живео у пустињи и постао вешт у лову луком и стрелом. 21 Док је живео у пустињи Фаран, мајка му је довела жену из Египта.
Савез између Авра̂ма и Авимелеха
22 У то време Авимелех у пратњи Фихола, заповедника његове војске, рече Авра̂му: „Бог је с тобом у свему што радиш. 23 Зато ми се овде закуни пред Богом да нећеш варати мене, моју децу, нити мог наследника. Као што сам ја био добар према теби, тако и ти буди добар према мени и према овој земљи у којој боравиш као странац.“
24 Авра̂м одговори: „Заклињем се!“
25 Онда је Авра̂м прекорио Авимелеха због бунара што су му га Авимелехове слуге отеле. 26 Авимелех одговори: „Не знам ко је то урадио, а ни ти ми ниси рекао. Тек сам данас чуо о томе.“
27 Авра̂м узе оваца и говеда, па их даде Авимелеху, те њих двојица склопише савез. 28 Онда је издвојио седам јагањаца из стада. 29 Авимелех упита Авра̂ма: „Шта значе ових седам јагањаца што си их издвојио?“
30 Авра̂м одговори: „Прими ових седам јагањаца из моје руке да ми буду сведок да сам ја ископао овај бунар.“
31 То место се зове „Вир-Савеја“[b], јер су се тамо обојица заклела.
32 Након што су склопили савез код Вир-Савеје, Авимелех и заповедник његове војске Фихол су се вратили у земљу филистејску. 33 А Авра̂м је код Вир-Савеје засадио тамариск, те призвао име Господа – вечног Бога. 34 Авра̂м је дуго живео као странац у земљи филистејској.
Footnotes
- 21,9 Септуагинта додаје да се Исмаило играо са њеним сином Исаком. Речи с њеним сином Исаком нема у изворном тексту. Ипак, многи преводи прате Септуагинту и додају с њеним, Сариним сином. У изворном тексту се једноставно каже да се Исмаило играо или смејао. Из контекста се, међутим, да̂ закључити да се Исмаило ругао Исаку, или да се играо с њим (реч цахак може да значи и смејати се и играти се), што је дало повода Сари да предложи Авра̂му да отера Агару с њеним сином.
- 21,31 То значи Заклетва код извора или Бунар седморице.
1 Мојсијева 21
Serbian New Testament: Easy-to-Read Version
Исааково рођење
21 ГОСПОД се смилова Сари као што је рекао и учини за њу оно што је обећао: 2 Сара затрудне и роди Аврааму сина у његовој старости, баш у оно време о коме му је Бог говорио. 3 Сину кога му је Сара родила Авраам даде име Исаак[a].
4 Када је његов син Исаак имао осам дана, Авраам га обреза као што му је Бог заповедио. 5 Авраам је имао сто година када му се родио његов син Исаак.
6 Сара рече: »Бог је учинио да се насмејем, и сви који за ово чују, смејаће се са мном.«
7 И још рече: »Ко је могао да каже Аврааму да ће Сара дојити децу? А ипак сам му родила сина у његовој старости.«
8 Дете је порасло и престало да сиса. А онога дана када је Исаак престао да сиса, Авраам приреди велику гозбу.
Агара и Јишмаел отерани
9 Сара виде како се син кога је Аврааму родила Египћанка Агара руга, 10 па рече Аврааму: »Отерај ову робињу и њеног сина, јер син ове робиње неће бити наследник са мојим сином, са Исааком.«
11 То веома узруја Авраама, јер се тицало његовог сина.
12 Али Бог му рече: »Немој да се узрујаваш због дечака и своје робиње. Послушај све што ти Сара каже, јер ће се твоје потомство рачунати по Исааку. 13 А и од сина робиње начинићу народ, јер је и он твој потомак.«
14 Авраам устаде рано ујутро, узе хране и мешину воде и даде их Агари. То јој напрти на плећа, па је отпреми заједно са дечаком. Она оде, па је лутала по пустињи Беер-Шеви. 15 Када је у мешини нестало воде, она стави дете под један жбун, 16 па оде и седе подаље, отприлике колико лук може да добаци, јер је мислила: »Не могу да гледам како дете умире.«
И док је тако седела, гласно заплака.
17 Бог чу дечаков плач, па Божији анђео позва Агару са неба и рече јој: »Шта је, Агаро? Не бој се. Бог је чуо како дечак тамо плаче. 18 Устани, подигни дечака и утеши га, јер ћу од њега начинити велик народ.«
19 Тада јој Бог отвори очи, и она виде бунар с водом, па оде и напуни мешину и даде дечаку да пије.
20 Бог је био са дечаком док је одрастао. Живео је у пустињи и постао стрелац. 21 Док је живео у пустињи Паран, мајка му из Египта доведе жену.
Авраам склапа савез с Авимелехом
22 У то време Авимелех, у пратњи Пихола, заповедника његове војске, рече Аврааму: »Бог је с тобом у свему што чиниш. 23 Зато ми се овде пред Богом закуни да нећеш варати ни мене, ни моју децу, ни моје потомке, него да ћеш мени и овој земљи у којој боравиш бити одан као што сам и ја одан теби.«
24 »Кунем се«, рече Авраам.
25 Тада се Авраам пожали Авимелеху због бунара с водом који су Авимелехове слуге присвојиле.
26 А Авимелех рече: »Не знам ко је то урадио. Ти ми о томе ниси говорио, и ја за то тек данас чујем.«
27 Авраам узе ситне и крупне стоке и даде је Авимелеху, па њих двојица склопише савез.
28 Потом Авраам одвоји седморо женске јагњади из стада, 29 а Авимелех га упита: »Шта значи ово седморо женске јагњади које си одвојио на страну?«
30 Он му одговори: »Прими од мене ово седморо женске јагњади као сведочанство да сам ја ископао овај бунар.«
31 Тако оно место доби име Беер Шева[b], јер су тамо њих двојица положили заклетву. 32 Када су Авимелех и Авраам склопили савез код Беер-Шеве, Авимелех и Пихол, заповедник његове војске, вратише се у земљу Филистејаца. 33 Авраам посади дрво тамариска у Беер-Шеви и тамо се поклони ГОСПОДУ, Вечноме Богу[c].
34 Авраам је још дуго боравио у земљи Филистејаца.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.
Copyright © 2003 by Bible League International