1 Књига Самуилова 3
New Serbian Translation
Бог позива Самуила
3 А момчић Самуило је служио Господу под Илијевим надзором. У оним данима реч Господња је била ретка а виђења нису била честа.
2 Једнога дана догодило се ово: Илије је лежао у својој соби. Вид је почео да му се гаси те није могао да види. 3 Божији свећњак још није био угашен. Самуило је спавао у Господњем Дому где је био Ковчег Божији. 4 Господ позва Самуила, а он се одазва: „Ево ме!“ 5 Отрчи он к Илију и рече: „Ево ме, звао си ме.“ Илије му рече: „Нисам те звао. Врати се и спавај.“ Он се врати и легне.
6 Господ поново позва: „Самуило!“ Самуило устане и оде к Илију: „Ево ме, звао си ме.“ Илије му одговори: „Нисам те звао, сине, врати се и спавај.“
7 Самуило још није познавао Господа; реч Господња му још није била објављена.
8 Господ позва Самуила по трећи пут. Он устане и оде к Илију. Рекао му је: „Ево ме, звао си ме.“ Тада је Илије схватио да то Господ зове дечака.
9 Илије рече Самуилу. „Иди и спавај. Ако те поново позове, ти реци: ’Говори, Господе, слуга твој слуша.’“ Самуило оде и легне у своју собу.
10 Господ дође, стане тамо, и позове као раније: „Самуило, Самуило!“ Самуило одговори: „Говори, јер слуга твој слуша.“
11 Господ рече Самуилу: „Ево, учинићу у Израиљу нешто због чега ће свима који чују за то одзвањати у ушима. 12 У тај дан испунићу против Илија све што сам рекао о његовом дому, од почетка до краја. 13 Објављујем му да осуђујем његов дом до века за његову кривицу, јер је знао да су његови синови чинили светогрђе, а он их није обуздао. 14 Зато се кунем дому Илијевом да никаква жртва, ни принос неће откупити кривицу дома Илијевог.“
15 Самуило је лежао до јутра, а затим је отворио врата Дома Господњег. Самуило се плашио да исприча Илију виђење. 16 Тада је Илије позвао Самуила: „Сине мој!“
Овај одговори: „Ево ме.“
17 Илије рече: „Какву ти је поруку саопштио? Немој ништа да сакриваш од мене. Нека Бог тако учини с тобом и још више, ако од мене сакријеш једну реч од свега што ти је Он рекао.“ 18 Самуило тада исприча све и ништа није сакрио од њега. Илије на то рече: „Он је Господ; нека чини што му је воља.“
19 Самуило је растао а Господ је био с њим, те није допустио да и једна од његових речи остане неиспуњена. 20 Сав је Израиљ, од Дана до Вир-Савеје, знао да је Самуило постављен за пророка Господњег. 21 Господ је наставио да се указује у Силому; Господ се објављивао Самуилу у Силому кроз своју реч.
1 Самуило 3
Serbian New Testament: Easy-to-Read Version
Бог позива Самуила
3 Дечак Самуило служио је пред ГОСПОДОМ под Елијевим надзором. У то време је ГОСПОД ретко говорио људима, а ни виђења нису била честа.
2 Једне ноћи, док је Ели, чије су очи већ биле толико слабе да је једва шта видео, лежао на свом уобичајеном месту, 3 а Божија светиљка још није била угашена, Самуило је спавао у ГОСПОДЊЕМ храму, где се налазио Божији ковчег.
4 ГОСПОД зовну Самуила, а он одговори: »Молим?« 5 па отрча Елију и рече: »Молим? Звао си ме.«
Али Ели му одговори: »Нисам те звао, синко. Врати се и лези.«
И он се врати и леже.
6 ГОСПОД га опет зовну: »Самуило!« па он устаде, оде Елију и рече: »Молим? Звао си ме.«
А Ели рече: »Нисам те звао, синко. Врати се и лези.«
7 Самуило тада још није познавао ГОСПОДА, јер му се реч ГОСПОДЊА још није била открила.
8 ГОСПОД зовну Самуила трећи пут, па он устаде, оде Елију и рече: »Молим? Звао си ме.«
Тада Ели схвати да је то ГОСПОД звао дечака, 9 па му рече: »Иди и лези, па ако те опет зовне, реци: ‚Говори, ГОСПОДЕ. Твој слуга те слуша.‘«
И Самуило оде и леже на своје место.
10 Тада ГОСПОД дође и стаде тамо, па зовну као и раније: »Самуило! Самуило!«
А Самуило рече: »Говори. Твој слуга те слуша.«
11 ГОСПОД рече Самуилу: »Ево, учинићу нешто у Израелу од чега ће свакоме ко за то чује забридети оба уха. 12 Тога дана ћу против Елија од почетка до краја спровести све што сам рекао против његове породице. 13 Јер, рекао сам му да ћу његову породицу довека осудити због греха за који је знао: његови синови су ме презрели, а он их није обуздао. 14 Зато сам се заклео Елијевој породици: ‚Грех Елијеве породице никада неће бити окајан никаквом жртвом ни даром.‘«
15 Самуило остаде да лежи до јутра, а онда отвори врата Дома ГОСПОДЊЕГ. Плашио се да Елију исприча своје виђење.
16 Али Ели га позва говорећи: »Самуило сине!«
А Самуило одврати: »Молим?«
17 »Шта ти је рекао?« упита Ели. »Немој ништа да тајиш од мене. Бог те најстроже казнио ако ми затајиш ишта од онога што ти је рекао.«
18 И Самуило му све исприча, ништа не затајивши.
Тада Ели рече: »Он је ГОСПОД. Нека учини како мисли да је најбоље.«
19 Самуило је растао, а ГОСПОД је био с њим и није дао да се не обистини иједна од његових речи[a]. 20 Тако је сав Израел, од Дана до Беер-Шеве, увидео да је Самуило осведочен пророк ГОСПОДЊИ. 21 ГОСПОД се и даље показивао у Шилу, где се откривао Самуилу кроз своју реч.
Footnotes
- 3,19 да се не обистини … речи Дословно: да иједна од његових речи падне на земљу.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.
Copyright © 2003 by Bible League International