Давид у Кеили

23 Давиду су јавили: „Ено, Филистејци ратују против Кеиле и пљачкају гумна.“ ² Тада је Давид питао Господа: „Да ли да идем и нападнем те Филистејце?“

Господ одговори Давиду: „Иди, нападни Филистејце и спаси Кеилу.“

³ Рекоше Давиду његови људи: „Види, ми страхујемо и ту у Јуди, а шта ће бити ако одемо у Кеилу против филистејске војске?!“

⁴ Давид је поново упитао Господа, и Господ му је одговорио: „Спреми се и сиђи у Кеилу јер ћу изручити Филистејце у твоје руке.“

⁵ Давид оде са својим људима у Кеилу, ступи у бој против Филистејаца, отера њихова стада и нанесе им велики пораз. Тако је Давид спасао мештане Кеиле.

⁶ А кад је Авијатар, Ахимелеков син, побегао к Давиду у Кеилу, са собом је понео Ефод.

Саул прогони Давида

⁷ Кад је Саулу било јављено да је Давид дошао у Кеилу, Саул је рекао: „Бог ми га је предао у руке, јер је самог себе затворио, кад је ушао у град с капијама и преворницом.“ ⁸ Тада је Саул сазвао сав народ на бој, да сиђе у Кеилу и да опколи Давида и његове људе. ⁹ Кад је Давид дознао да му Саул смишља зло, рекао је свештенику, Авијатару: „Донеси Ефод.“

¹⁰ Давид рече: „Господе, Боже Израиљев, твој је слуга чуо да се Саул спрема да дође у Кеилу да разори град због мене. ¹¹ Хоће ли ме мештани Кеиле предати у његове руке? Долази ли Саул као што је чуо твој слуга? Господе, Боже Израиљев, реци своме слузи.“

Господ одговори: „Долази.“

¹² Давид настави: „Хоће ли мештани Кеиле предати мене и моје људе у Саулове руке?“ Господ одговори: „Предаће вас.“

¹³ Тада су се дигли Давид и његови људи, њих око шест стотина, и отишли из Кеиле идући с места на место. Кад су Саулу јавили да је Давид побегао, он је обуставио поход.

Давид код Хореша

¹⁴ Давид је боравио у пустињи, по скровиштима; настанио се у горју пустиње Зиф. Саул га је непрестано тражио али га Господ није дао у његове руке.

¹⁵ Давид је видео да је Саул изашао у поход да му одузме живот, и зато је остао у пустињи Зиф, код Хореша. ¹⁶ Тада се Јонатан, Саулов син, спремио и отишао к Давиду у Хореш, те му је улио поуздање у Господа. ¹⁷ Јонатан му рече: „Не бој се, јер те неће стићи рука мога оца, Саула. Ти ћеш царевати над Израиљем а ја ћу бити други до тебе. Чак и мој отац зна то.“

¹⁸ Затим су њих двојица склопили савез пред Господом. Давид је остао у Хорешу а Јонатан се вратио кући. ¹⁹ А Зифејци дођоше Саулу у Гавају и рекоше: „Не крије ли се Давид код нас по скровиштима код Хореша, на брду Ехеле, јужно од Јесимона^[a]? ²⁰ Сада, нека цар дође доле, ако му је по вољи, а наше је да га изручимо у цареве руке.“

²¹ Саул одговори: „Нека вас Господ благослови зато што сте се сажалили на мене. ²² Идите сад и још се боље припремите; извидите и дознајте где је место на коме се задржава, и ко га је тамо видео. Речено ми је, наиме, да је веома препреден. ²³ Извидите, дакле, и дознајте за свако скровиште где се крије. Кад то поуздано утврдите, вратите се к мени. Онда ћу ја поћи с вама, па ако је у том крају, трагаћу за њим по свим родовима у Јуди.“

²⁴ Они су се затим дигли и отишли у Зиф пре Саула. Давид и његови људи били су у пустињи Маон, у Арави, јужно од Јесимона. ²⁵ Саул и његови људи крену у потрагу. Кад су то јавили Давиду, он је сишао до стене, те је боравио у пустињи Маон. Саул је то чуо, па је кренуо у потеру за Давидом у пустињу Маон. ²⁶ Саул је ишао једном страном планине а Давид је са својим људима ишао другом страном планине. Давид се журио да умакне Саулу, јер су Саул и његови људи опкољавали Давида и његове људе да их заробе. ²⁷ Уто је дошао гласник к Саулу и рекао му: „Брзо дођи, јер су Филистејци напали земљу!“ ²⁸ Тада је Саул обуставио потеру за Давидом, и отишао да се супротстави Филистејцима. Зато се оно место прозвало „Стена раздвајања“.

²⁹ Оданде је Давид отишао у скровишта Ен-Гедија и тамо се настанио.