Савез Јонатана и Давида

18 Кад је Давид завршио разговор са Саулом, Јонатанова душа се везала за Давидову душу, и Јонатан га је заволео као самога себе. ² Тог дана га је Саул задржао код себе и није му дао да се врати кући свога оца. ³ А Јонатан је склопио савез с Давидом, јер га је волео као самога себе. ⁴ Јонатан је скинуо плашт који је носио на себи и дао га Давиду заједно с одором. Дао му је чак и свој мач, свој лук и свој опасач.

⁵ Давид је био успешан на свим походима на које га је Саул слао, па га је Саул поставио као заповедника над војском. То је било мило свему народу и Сауловим слугама.

⁶ Приликом њиховог повратка, кад се Давид вратио пошто је убио Филистејца, излазиле су жене из свих израиљских градова у сусрет цару Саулу певајући, играјући, и веселећи се уз бубњеве и цимбале. ⁷ Жене су се радовале и певајући одговарале једна другој:

⁸ Саул се веома наљутио; озлоједиле су га те речи. Рекао је: „Давиду су доделили десетине хиљада, а мени само хиљаде. Још му само треба царство!“ ⁹ Од тог дана је Саул попреко гледао Давида.

¹⁰ Сутрадан зао дух од Бога нападе Саула, тако да је почео да махнита по кући. Давид је свирао лиру као обично. Саул је у руци имао копље. ¹¹ Он баци копље говорећи у себи: „Приковаћу Давида за зид!“ Али Давид му се двапут измакнуо.

¹² Саул се бојао Давида, јер је Господ био с њим, а од Саула је био одступио. ¹³ Зато га је Саул уклонио из своје близине и поставио га као заповедника над хиљаду. Тако је Давид одлазио и враћао се на челу народа. ¹⁴ Давид је био успешан у свим својим подухватима јер је Господ био с њим. ¹⁵ Кад је Саул видео да је Давид веома успешан спопао га је страх од њега. ¹⁶ Сав је Израиљ и Јуда волео Давида јер је одлазио и враћао се њима на челу.

¹⁷ Саул рече Давиду: „Ево, даћу ти своју старију ћерку, Мераву, за жену. Само ми буди храбар и води ратове Господње.“ Саул је мислио у себи: „Нећу да се моја рука дигне на њега, него нека страда од филистејске руке.“

¹⁸ Давид одговори Саулу: „Ко сам ја и ко ми је род, и шта је дом мога оца у Израиљу, да будем царев зет?“ ¹⁹ Али кад је дошло време да Мераву, Саулову ћерку, дају Давиду, дали су је Адрилу Меолаћанину за жену.

²⁰ Међутим, Саулова ћерка Михала је волела Давида. Кад су то јавили Саулу, он је био задовољан. ²¹ Саул је говорио у себи: „Даћу му је да му буде замка како би страдао од филистејске руке.“

Саул рече Давиду: „Данас можеш да ми постанеш зет с овом другом.“ ²² Саул заповеди својим слугама: „Реците Давиду насамо: ’Ево, постао си драг цару, а воле те и све његове слуге; зато буди царев зет.’“

²³ Кад су Саулове слуге пренеле ове речи Давиду, он им одговори: „Зар вама изгледа као ситница постати царев зет? Ја сам само сиромашан човек, и без угледа.“

²⁴ Слуге јавише Саулу: „Ово је Давид рекао.“ ²⁵ Саул на то рече: „Овако реците Давиду: ’Цар не жели никакав женидбени дар, осим стотину филистејских обрезака, да се цар освети својим непријатељима.’“ Саул је мислио да ће тако удесити да Давид погине од руке Филистејаца.

²⁶ Кад су Саулове слуге пренеле Давиду ове речи, Давиду се свидело да буде царев зет. Још пре истека времена, ²⁷ Давид се спреми и оде са својим људима, и поби две стотине Филистејаца. Затим је донео цару њихове обреске на број, да би постао царев зет. Тада му је Саул дао своју ћерку Михалу за жену.

²⁸ Видевши то, Саул је схватио да је Господ с Давидом, а још је и његова ћерка Михала волела Давида. ²⁹ Зато се Саул још више бојао Давида. Саул је све време био Давидов непријатељ.

³⁰ Филистејски кнезови су излазили у бој, али кад год су излазили Давид је имао више успеха од свих Саулових слугу. Тако је његово име постало веома славно.