Add parallel Print Page Options

Шта, онда, да кажемо о нашем праоцу Авра̂му? Шта је он са̂м по себи постигао? Јер, ако је Авра̂м постигао праведност оним што је учинио, он би, према томе, имао разлога да се хвали, али не пред Богом. Шта Писмо говори? „Поверова Авра̂м Богу, па му је то урачунато у праведност.“

Онај који ради, зарађује своју плату радом; не добија је милошћу. А ономе који не ради, а верује у Бога који оправдава безбожника, њему се вера урачунава у праведност. Тако и Давид каже да је блажен човек коме Бог урачунава праведност не узимајући у обзир његова праведна дела:

„Благо онима којима су безакоња опроштена,
    чији су греси покривени;
благо човеку коме Господ не урачунава грех.“

Да ли се ово блаженство односи само на обрезане, или и на необрезане? Већ смо рекли да је Авра̂му вера урачуната у праведност. 10 Како му је била урачуната? Када је био обрезан, или када је био необрезан? То није било након обрезања, него пре њега. 11 Он је примио знак обрезања као печат праведности коју је стекао вером, док још није био обрезан. Тиме је Авра̂м постао отац свих необрезаних који верују, а којима се то урачунава у праведност. 12 Он је, такође, и духовни праотац оних који нису само обрезани, него следе пример вере нашега оца Авра̂ма, коју је овај имао док је још био необрезан.

Божије обећање се прима вером

13 Јер, када је Бог обећао Авра̂му и његовом потомству да ће му припасти свет у наследство, то није било због тога што је Авра̂м држао Закон, већ због тога што је примио праведност од Бога посредством своје вере. 14 Јер, ако су наследници они који се држе Закона, онда је вера безначајна, а обећање безвредно, 15 зато што Закон са собом носи Божији гнев. А где нема Закона, тамо нема ни греха због кршења истог. 16 Зато се обећање темељи на вери, да би га људи прихватили као дар Божије милости, те да би било делотворно за све потомство, не само за оне који држе Закон, него и за оне који су судеоници у Авра̂мовој вери. Он је духовни отац свима нама. 17 Јер, овако је написано у Светом писму: „Ја сам те учинио оцем многих народа.“ Он је поверовао Богу који оживљава мртве и својом речју чини да ствари настану ни из чега. 18 Авра̂м је веровао и надао се и онда када није било разлога за наду. Тако је постао оцем многих народа, јер Свето писмо овако каже: „Толико ће бити твоје потомство.“ 19 Чак и кад се обазрео на своје готово обамрло тело, на својих стотину година, као и на Сарину неспособност да рађа, Авра̂м се није поколебао у својој вери. 20 Он није довео у питање Божије обећање, него је ојачан својом вером прославио Бога, 21 потпуно уверен да је Бог у стању да учини оно што је обећао. 22 Зато му је вера урачуната у праведност. 23 Речи: „То му је било урачунато“, нису биле написане само за њега, 24 него и за нас којима ће бити урачунато у праведност то што верујемо у оног који је ускрснуо из мртвих, нашег Господа Исуса. 25 Бог га је предао да умре за наше преступе, а ускрснуо га да нас учини праведнима.

Авраам оправдан вером

Шта ћемо, дакле, рећи да је открио Авраам, наш праотац по телу? Јер, ако је Авраам оправдан на основу својих дела, има чиме да се хвали, али не пред Богом. Шта кажу Писма? »Авраам поверова Богу и то му се урачуна у праведност.«(A)

Оном који ради, плата се не рачуна као дар, него као оно што му се дугује. А оном који не ради, али верује у Онога који оправдава безбожника, вера се рачуна у праведност. Тако и Давид говори о срећи човека коме Бог рачуна праведност без делâ:

»Благо онима чији су преступи опроштени
    и греси покривени.
Благо човеку
    коме Господ не рачуна грех.«(B)

Да ли је, дакле, ова срећа само за обрезане или и за необрезане? Јер, рекли смо да је вера Аврааму урачуната у праведност. 10 А када му је то урачуната? Док је био обрезан или необрезан? Не док је био обрезан, него док је био необрезан! 11 А обрезање је примио као знак, печат праведности коју је стекао вером док је још био необрезан. Тако је он отац свих који верују а необрезани су, да се и њима урачуна у праведност. 12 Он је и отац обрезаних, оних који нису само обрезани него и иду стопама вере нашег оца Авраама, коју је имао док је још био необрезан.

13 Јер, обећање Аврааму, или његовом потомству, да ће бити наследник света, није дато на основу Закона, него на основу праведности која долази од вере. 14 Ако су, наиме, наследници они који живе по Закону, онда вера нема вредности, а обећање је обеснажено. 15 Јер, Закон изазива гнев, а где нема Закона, нема ни прекршаја.

16 Зато обећање каже »од вере« – да би било по милости и да би било чврсто обећање за цело Авраамово потомство – не само за оне који живе по Закону него и за оне који живе по Авраамовој вери. Он је свима нама отац – 17 као што је записано: »Учинио сам те оцем многих народа«(C) – пред Богом, у кога је поверовао, који оживљава мртве и оно што није позива да буде.

18 Противно свакој нади, Авраам се надао и поверовао је да ће постати отац многих народа, као што је речено: »Толико ће ти бити потомство.«(D) 19 Није се поколебао у вери када је узео у обзир своје већ обамрло тело – имао је скоро сто година – и Сарину мртву утробу. 20 И није са неверицом гледао на Божије обећање, него се оснажио у вери и дао славу Богу, 21 потпуно уверен да Бог може и да учини оно што је обећао. 22 Зато му се и »урачуна у праведност.«

23 Али, ово »урачуна« није само ради њега записано 24 него и ради нас којима ће се урачунати, који верујемо у Онога који је из мртвих васкрсао Исуса, нашег Господа, 25 који је предат за наше грехе и васкрснут ради нашег оправдања.

Abraham Justified by Faith

What then shall we say(A) that Abraham, our forefather according to the flesh,(B) discovered in this matter? If, in fact, Abraham was justified by works, he had something to boast about—but not before God.(C) What does Scripture say? “Abraham believed God, and it was credited to him as righteousness.”[a](D)

Now to the one who works, wages are not credited as a gift(E) but as an obligation. However, to the one who does not work but trusts God who justifies the ungodly, their faith is credited as righteousness.(F) David says the same thing when he speaks of the blessedness of the one to whom God credits righteousness apart from works:

“Blessed are those
    whose transgressions are forgiven,
    whose sins are covered.
Blessed is the one
    whose sin the Lord will never count against them.”[b](G)

Is this blessedness only for the circumcised, or also for the uncircumcised?(H) We have been saying that Abraham’s faith was credited to him as righteousness.(I) 10 Under what circumstances was it credited? Was it after he was circumcised, or before? It was not after, but before! 11 And he received circumcision as a sign, a seal of the righteousness that he had by faith while he was still uncircumcised.(J) So then, he is the father(K) of all who believe(L) but have not been circumcised, in order that righteousness might be credited to them. 12 And he is then also the father of the circumcised who not only are circumcised but who also follow in the footsteps of the faith that our father Abraham had before he was circumcised.

13 It was not through the law that Abraham and his offspring received the promise(M) that he would be heir of the world,(N) but through the righteousness that comes by faith.(O) 14 For if those who depend on the law are heirs, faith means nothing and the promise is worthless,(P) 15 because the law brings wrath.(Q) And where there is no law there is no transgression.(R)

16 Therefore, the promise comes by faith, so that it may be by grace(S) and may be guaranteed(T) to all Abraham’s offspring—not only to those who are of the law but also to those who have the faith of Abraham. He is the father of us all.(U) 17 As it is written: “I have made you a father of many nations.”[c](V) He is our father in the sight of God, in whom he believed—the God who gives life(W) to the dead and calls(X) into being things that were not.(Y)

18 Against all hope, Abraham in hope believed and so became the father of many nations,(Z) just as it had been said to him, “So shall your offspring be.”[d](AA) 19 Without weakening in his faith, he faced the fact that his body was as good as dead(AB)—since he was about a hundred years old(AC)—and that Sarah’s womb was also dead.(AD) 20 Yet he did not waver through unbelief regarding the promise of God, but was strengthened(AE) in his faith and gave glory to God,(AF) 21 being fully persuaded that God had power to do what he had promised.(AG) 22 This is why “it was credited to him as righteousness.”(AH) 23 The words “it was credited to him” were written not for him alone, 24 but also for us,(AI) to whom God will credit righteousness—for us who believe in him(AJ) who raised Jesus our Lord from the dead.(AK) 25 He was delivered over to death for our sins(AL) and was raised to life for our justification.(AM)

Footnotes

  1. Romans 4:3 Gen. 15:6; also in verse 22
  2. Romans 4:8 Psalm 32:1,2
  3. Romans 4:17 Gen. 17:5
  4. Romans 4:18 Gen. 15:5