1 Од Павла, слуге Исуса Христа, позваног да буде апостол, издвојеног да навести Божију Радосну вест, ² коју је Бог унапред обећао преко пророка у Писму. ³ Радосна вест се односи на његовог Сина, који је по својој људској природи потомак Давидов, ⁴ а по Духу светости постављен да буде Син Божији у сили, својим ускрсењем из мртвих. То је наш Господ, Исус Христос. ⁵ Бог нам се његовим посредством смиловао и удостојио нас да будемо апостоли, да у његово име позовемо све народе на послушност која долази од вере. ⁶ Међу овима сте и ви које је позвао Исус Христос. ⁷ Свима вама који сте у Риму, вама које Бог воли, позванима на посвећење: милост вам и мир од Бога, Оца нашега, и Господа Исуса Христа.

Павлова жеља да посети Рим

⁸ Пре свега, захваљујем своме Богу по Исусу Христу за све вас, јер се глас о вашој вери проноси по целом свету. ⁹ Бог мој, коме целим својим срцем служим објављивањем Радосне вести о његовом Сину, сведок ми је да вас се непрестано сећам ¹⁰ у својим молитвама. Стално се молим да ми Бог по својој вољи коначно омогући да срећно дођем к вама. ¹¹ Јер чезнем да вас видим да бих поделио са вама духовни дар да ојачате, ¹² то јест, да се узајамно охрабримо обостраном вером. ¹³ Ипак, желим да знате, браћо, да сам често намеравао да дођем к вама како би и у вашој средини имао род у обраћенима, као међу другим народима, али сам до сада био спречен у томе. ¹⁴ Дужник сам Грцима и варварима, умнима и неукима. ¹⁵ Тако сам спреман да навестим Радосну вест и вама у Риму.

Сила Радосне вести

¹⁶ Ја се, наиме, не стидим Радосне вести, јер је она Божија сила која води к спасењу свакога који у њу верује, прво Јеврејина, а онда и Грка. ¹⁷ Јер у њој се открива праведност Божија, која се прима вером, и само вером, као што је написано: „Праведник ће живети од вере.“

Кривица лежи на свакоме

¹⁸ Јер, Божији гнев се открива против сваке безбожности и неправедности људи, који својом неправедношћу потискују истину. ¹⁹ Њима је, наиме, познато оно што се може сазнати о Богу, јер им је Бог то открио. ²⁰ А Божије невидљиве особине – његова вечна сила и божанство, могу се јасно видети од постанка света на ономе што је створио. Стога нико нема изговора. ²¹ Јер, иако су упознали Бога, нису му као Богу исказали част и захвалност, него им умовање постаде безумно, те им тама обузе њихово неразумно срце. ²² Тврдили су да су мудри, а постали су неразумни, ²³ па су заменили славу бесмртнога Бога обличјем и сликом смртног човека, птица, четвороножаца и гмизаваца.

²⁴ Зато их је Бог препустио жељама њиховог срца, да буду нечисти, и да чине бесрамне ствари једни с другима. ²⁵ Они су заменили Божију истину за лаж, те поштују и клањају се творевини уместо Творцу, кога треба славити довека. Амин.

²⁶ Зато их је Бог препустио срамним страстима. Тако су њихове жене замениле природно општење за неприродно. ²⁷ Исто тако су и мушкарци оставили природно општење са женом, те се у својој пожуди успалили једни на друге. Тако мушкарци с мушкарцима чине бестидне ствари и тиме на себе саме навлаче заслужену казну за своју заблуду.

²⁸ И пошто нису сматрали вредним да се држе знања о Богу, Бог их је препустио њиховом изопаченом уму да чине недоличне ствари. ²⁹ Они су испуњени сваком врстом неправедности: злобом, похлепом, неваљалством; пуни су зависти, убиства, свађе, преваре, злонамерности; они су сплеткароши, ³⁰ оговарачи, богомрсци, насилници, охоли, разметљивци; они измишљају зла, непокорни су родитељима, ³¹ неразумни, непоуздани, безосећајни, немилосрдни. ³² Они знају Божији праведни захтев да који тако чине заслужују смрт. Међутим, не само да то сами чине, него одобравају и другима који чине исто.