Add parallel Print Page Options

Хоровођи. За Једутуна од Асафа. Псалам.

77 Глас свој Богу дижем,
    гласом својим вапим Богу и он ме услиши!
У дану невоље своје Господа сам тражио,
    руке неуморно ноћу сам пружао.
    Али душа моја неће утеху!

Спомињем Бога и јецам,
    јадам се, а дух ми малакше. Села
Капке очне не даш ми да склопим!
    Немиран сам, да причам не могу.
Мислим на минуле дане
    и године давне.
Ноћу се сећам своје песме
    па срцем својим размишљам
    и духом својим испитујем.

Одбацује ли Господ довека?
    Зар се неће опет приклонити?
Је ли му љубав довека ишчезла?
    Је ли пропало обећање дано нараштају сваком?
Зар је Бог заборавио да се смилује
    или је милосрђе своје у свом гневу угушио? Села

10 Рекао сам: „Ово је моја рана –
    десница Свевишњег више није иста!“[a]
11 Спомињем дела Господња,
    чуда твоја од старина памтим.
12 На сва дела твоја мислим,
    разматрам то што си учинио!

13 О, Боже, у Светињи је пут твој!
    Који је бог велик попут Бога нашег?!
14 Ти си Бог што чудеса чиниш,
    силу своју обзнањујеш међу народима.
15 Свој си народ откупио снагом својом,
    синове Јакова и Јосифа. Села

16 Кад те воде угледаше, Боже,
    кад те воде угледаше,
    скупише се, а дубине узбуркаше.
17 Облаци се провалише кишом,
    из облака грмљавина дође
    и севнуше твоје муње.
18 Пролом твога грома беше у вихору,
    муње светом засветлише,
    а земља се дрмала и тресла.
19 По мору је стаза твоја прошла,
    прошао си немирним водама,
    а стопама твојим трага нема.

20 Водио си свој народ ко стадо,
    Мојсијевом и Ароновом руком.

Footnotes

  1. 77,10 Овај стих може и овако да се преведе: И за овим жалим: за годинама када је десница Господња била испружена.