Add parallel Print Page Options

Псалам Давидов. За сећање.

38 Не карај ме у гневу свом, Господе,
    не кажњавај у јарости својој,
јер твоје су се стреле заболе у мене,
    и твоја ме је рука притиснула.
На мом телу здравог места нема од твоје срџбе,
    ради мог греха кости ми немају починка.
Јер моје ме неправде преплавише,
    навалише се на мене као терет претешки.

Моје ране смрде, гноје се
    због моје лудости,
погнуо сам се, сасвим се згурио,
    па поваздан ходам у жалости.
Јер бедра су моја пуна бола љутог,
    на телу ми здравог места нема.
Потпуно сам укочен и сломљен,
    урлам јер ми срце стење.

О, Господе, знана ти је свака жеља моја,
    уздисање моје није ти скривено.
10 Срце моје силно удара,
    снага ме моја напушта,
    нема више светла у мојим очима.
11 Пријатељи и ближњи моји
    одступају од мене због болести моје,
па и они који су ми род рођени,
    и они од мене стоје далеко.
12 Они што ми о глави раде,
    они мени замке постављају;
ти што хоће мени да науде,
    такви мени прете уништењем,
па поваздан смишљају подлости.

13 А ја сам као глув и не чујем ништа,
    као нем сам који не отвара уста.
14 Постао сам као човек који не чује,
    и као онај чија уста немају одговор.
15 Јер на тебе ја чекам, Господе,
    ти одговори, Господе, мој Боже.
16 Ја рекох: „Не дај да се радују нада мном,
    да ликују нада мном кад ми нога посрне.“

17 Јер мој пад већ се примакао,
    бол мој стално је преда мном.
18 Ја признајем своје безакоње,
    забринут сам због свог греха.
19 А душмани моји пуни су живота,
    моћни су и бројни они што ме неправедно мрзе.
20 Они који узвраћају зло за добро
    оптужују ме што следим добро.

21 Не остављај ме, Господе,
    не удаљуј се од мене, Боже мој!
22 Пожури ми у помоћ, Господе, Спаситељу мој!