Add parallel Print Page Options

Давидова поучна песма, кад је био у пећини. Молитва.

142 Гласом својим ја Господу вапим,
    гласом својим ја Господа за милост преклињем.
Жалопојку своју пред њега изливам,
    муку своју њему образлажем.

Када дух ми на измаку беше,
    ти си знао стазу моју;
пут којим сам ишао,
    на коме су ми замку поставили.
Удесно погледај па види
    да нико на ме не обраћа пажњу;
мени више уточишта нема,
    нема никог да за мене мари.

О, Господе, теби вапим! Говорим ти:
    „Уточиште моје ти си
    и наследство моје у земљи живих!“

Јецај мој пажљиво почуј,
    јер сам јадан преко сваке мере;
од тлачитеља ме ослободи,
    јер за мене су прејаки.
Душу моју из тамнице вади
    па да хвалим име твоје;
па нека ме окруже праведни,
    јер си мени благонаклон био!