Add parallel Print Page Options

Псалам Давидов.

141 О, Господе, теби вапим: брзо мени дођи,
    глас ми почуј када те дозивам!
Молитва моја нек пред тобом као тамјан буде,
    моје руке подигнуте ко вечерњи принос.

О, Господе, пред уста ми стражу стави,
    чувај врата усана мојих!
Моме срцу не дај злој речи да скрене,
    да се предам злоби са злобним људима;
    не дај да се сладим сластима њиховим.

Нек праведник милошћу удара ме;
    нек ме кори, нек ми глава не одбије уље одабрано;
још увек се молим
    против злих дела злотвора.

Низ литицу бацише их њихове судије
    што су чуле речи моје,
    јер су милозвучне.
Ко кад неко оре и по земљи рије,
    расуте су кости наше све до ждрела Света мртвих.

А ја теби, о, Господе Боже,
    очи своје дижем;
ти си моје уточиште,
    душу моју не сатири!
Чувај ме, да ме не зграби замка
    што су ми је поставили
    и клопке злочинаца.
10 У мреже своје нек падну злобници,
    а ја нек их прођем!