Add parallel Print Page Options

Хоровођи. Давидов напев: „Не погуби.“ Песма поуздања у Бога.

58 Зар ћутањем праведност јављате?
    Судите ли подједнако потомцима људи?
Штавише, смишљате неправду да је чините;
    рукама својим насиље земљом размеравате.

Застранише зликовци од мајчиног крила,
    залуташе говорници лажи од стомака.
Њихов отров наликује змијском отрову;
    попут кобриног је, што је глува, затвореног ува;
што не чује глас шаптача,
    врачара вештог у бацању врачки.

Зубе им, Боже, у устима поломи;
    Господе, чељусти лавићима скрши.
Нек испаре попут вода што отичу својим путем;
    стреле своје нек одапну као да су поломљене.
Нек исцуре попут пужа који пузи,
    нек су попут мртворођенчета што не види сунца.

Пре него ти лонци осете потпалу од трња –
    сировог ил’ свелог –
    биће развејано.
10 А праведник ће се радовати кад види освету;
    ногу ће опрати у крви зликовца.
11 И казаће свако:
    „Праведнику стварно плод припада.
    Стварно има Бога који суди земљи.“

Хоровођи. По напеву »Не затри«. Давидов. Михтам.

Зар заиста праведне пресуде доносите, поглавари?
    Зар поштено судите људима?
Не, јер у срцу смишљате неправду
    и рукама размеравате насиље по земљи.
Опаки још од мајчине утробе застрањују,
    још од мајчиног трбуха застрањују и говоре лажи.
Отров им је као змијски отров,
    као у кобре која је уши затворила,
па не чује глас кротитељâ,
    ма колико били вешти у чарању.

Поломи им зубе у устима, Боже,
    скрши лавље очњаке, ГОСПОДЕ!
Нека нестану као вода која отиче,
    нека буду згажени као трава на стази.
Нека буду као пуж који се топи док пузи,
    као мртворођенче које никад не виде сунца.
Пре но што им котлићи осете врелину трња,
    нека у љутом гневу буду живи одувани.

10 Радоваће се праведник кад буде освећен,
    кад ноге опере у крви опаких.
11 Тада ће људи рећи:
    »Заиста праведник добија награду.
    Заиста постоји Бог који суди на земљи.«