Add parallel Print Page Options

Књига Друга

Псалми 42–72

За хоровођу. Поучна песма синова Корејевих.

42 Као што кошута чезне за потоцима,
    тако душа моја чезне за тобом, Боже.
Жедна ми је душа Бога, Бога живога.
    Када ћу доћи и пред Богом се појавити?
Сузе су ми храна и дању и ноћу,
    док ми поваздан говоре: „Где ти је Бог твој?“
Душа ми вене кад се сетим како сам ходио с многима,
    предводећи их к Дому Божијем уз клицање и хвалоспеве,
    с мноштвом које слави празник.

Што си ми клонула, душо моја,
    и што уздишеш у мени?
Богу се надај, јер опет ћу га славити,
    Спаситеља мог, Бога мог.

Клонула је душа у мени,
    зато те спомињем из краја јорданског,
    и с Ермона, на гори Мисару.
Дубина дубину дозива хуком слапова твојих,
    све бујице и таласи твоји пређоше преко мене.

Дању Господ шаље своју милост,
    а ноћу је песма његова са мном –
    молитва Богу живота мог.

Рећи ћу Богу: „Стено моја, зашто си ме заборавио?
    Зашто жалим под тлаком непријатеља свог?“
10 Кости ми се ломе од ругања душмана мојих,
    док ми поваздан говоре: „Где ти је Бог твој?“

11 Што си ми клонула, душо моја,
    што уздишеш у мени?
Богу се надај, јер опет ћу га славити,
    Спаситеља и Бога свог.