⁵ Моје ране смрде, гноје се
    због моје лудости,
⁶ погнуо сам се, сасвим се згурио,
    па поваздан ходам у жалости.
⁷ Јер бедра су моја пуна бола љутог,
    на телу ми здравог места нема.
⁸ Потпуно сам укочен и сломљен,
    урлам јер ми срце стење.

⁹ О, Господе, знана ти је свака жеља моја,
    уздисање моје није ти скривено.
¹⁰ Срце моје силно удара,
    снага ме моја напушта,
    нема више светла у мојим очима.
¹¹ Пријатељи и ближњи моји
    одступају од мене због болести моје,
па и они који су ми род рођени,
    и они од мене стоје далеко.
¹² Они што ми о глави раде,
    они мени замке постављају;
ти што хоће мени да науде,
    такви мени прете уништењем,
па поваздан смишљају подлости.

¹³ А ја сам као глув и не чујем ништа,
    као нем сам који не отвара уста.
¹⁴ Постао сам као човек који не чује,
    и као онај чија уста немају одговор.
¹⁵ Јер на тебе ја чекам, Господе,
    ти одговори, Господе, мој Боже.
¹⁶ Ја рекох: „Не дај да се радују нада мном,
    да ликују нада мном кад ми нога посрне.“

¹⁷ Јер мој пад већ се примакао,
    бол мој стално је преда мном.
¹⁸ Ја признајем своје безакоње,
    забринут сам због свог греха.
¹⁹ А душмани моји пуни су живота,
    моћни су и бројни они што ме неправедно мрзе.
²⁰ Они који узвраћају зло за добро
    оптужују ме што следим добро.

²¹ Не остављај ме, Господе,
    не удаљуј се од мене, Боже мој!
²² Пожури ми у помоћ, Господе, Спаситељу мој!