Псалми 35

Serbian New Testament: Easy-to-Read Version

⁴ Нека осрамоћени буду и постиде се
    они који би да ми узму живот.
Нека посрамљени узмакну
    они који ми смишљају зло.
⁵ Нека буду као плева на ветру
    када их анђео ГОСПОДЊИ потера.
⁶ Нека им пут буде мрачан и клизав
    када их анђео ГОСПОДЊИ буде гонио.
⁷ Јер, без разлога поставише мрежу пред мене
    и без разлога ми ископаше јаму.
⁸ Нека их задеси пропаст изненадна
    – нека их ухвати мрежа коју су поставили,
    нека упадну у јаму своје пропасти.
⁹ Тада ће ми душа клицати у ГОСПОДУ
    и радовати се у спасењу његовом.
¹⁰ Свим ћу својим бићем рећи:
    »Ко је као ти, ГОСПОДЕ?
Сиромаха спасаваш од јачега од њега,
    сиромаха и убогога од онога ко од њих отима.«

¹¹ Устају окрутни сведоци,
    испитују ме о оном што не знам.
¹² Злом ми узвраћају за добро
    и душу ми уцвељују.
¹³ А ја сам се, кад су били болесни,
    облачио у кострет
и постом морио своју душу.
    Кад су ми се молитве вратиле неуслишене,
¹⁴ у жалости сам ишао унаоколо
    као за пријатељем или братом,
    погружен као да своју мајку оплакујем.
¹⁵ А сад кад сам ја посрнуо,
    они се обрадоваше и удружише.
Нападачи се удружише против мене,
    да ме изненада нападну,
    па ме раздиру без престанка.
¹⁶ Погано се ругају ругаоци
    и на мене шкргућу зубима.

¹⁷ Докле ћеш само гледати, ГОСПОДЕ?
    Избави ми душу од њихових насртаја,
    живот драгоцени од ових лавова.
¹⁸ Захваљиваћу ти на великом скупу,
    хвалити те међу мноштвом народа.
¹⁹ Не дај да нада мном ликују
    моји лажљиви непријатељи;
не дај да злобно намигују очима
    ови што ме без разлога мрзе.
²⁰ Јер, они не говоре о миру,
    него смишљају лажне оптужбе
    против оних који мирно живе у земљи.
²¹ Разјапили су уста на мене и говоре:
    »Да, да! Својим очима смо видели!«
²² И ти си видео, ГОСПОДЕ
    – немој да ћутиш.
    Не буди далеко од мене, Господе.
²³ Пробуди се и устани да ме одбраниш
    у мојој парници, Боже мој и Господе.
²⁴ У својој праведности ме оправдај, ГОСПОДЕ, Господе мој,
    и не дај им да ликују нада мном.
²⁵ Не дај им да помисле:
    »Да, баш то смо хтели«,
    не дај им да кажу: »Прогутасмо га.«
²⁶ Нека се постиде и посраме
    сви који над мојом несрећом ликују.
Нека стид и срамоту обуку
    они који се нада мном узвисују.
²⁷ Нека кличу и радују се
    они којима је мило што сам оправдан.
Нека стално говоре:
    »Велик је ГОСПОД,
    мила му је добробит његовог слуге.«

²⁸ А мој ће језик о твојој праведности причати,
    хвале ти изрицати поваздан.