² Кад на мене навале опаки
    да ми тело ждеру,
моји противници и душмани,
    они се спотичу и падају.
³ Па да и војска крене против мене,
    моје се срце неће уплашити.
Да се и рат поведе против мене,
    и тада ћу бити пун поуздања.

⁴ Једно тражим од Господа
    и за тиме жудим:
да пребивам у Дому Господњем
    кроз све дане свог живота;
да посматрам лепоту Господњу,
    и савет потражим у његовом Дому.
⁵ Јер он ме склања под сеницу своју
    у дан невоље,
скрива ме у скровишту свог шатора,
    на стену ме подиже.

⁶ Узвисила се сада моја глава
    изнад мојих душмана око мене:
у његовом шатору жртве ћу хвале принети,
    певаћу Господу, песмом га славити.

⁷ Чуј, Господе, глас мој,
    смилуј ми се, услиши ме!
⁸ Моје ме срце упућује к теби:
    „Тражи лице моје.“
    Твоје лице тражим, Господе.
⁹ Не криј своје лице од мене,
    не изручи гневу слугу свога,
    ти си увек био моја помоћ,
не напуштај ме, не остављај ме,
    Боже спасења мога.
¹⁰ Ако ме напусте и отац и мајка,
    Господ ће ме примити.
¹¹ Учи ме, Господе, своме путу,
    равном ме стазом води,
    ради мрзитеља мојих.
¹² Не предај ме вољи мога противника,
    јер лажни сведоци устају на мене,
    који одишу насиљем.

¹³ Ја верујем да ћу видети доброту Господњу
    у земљи живих.
¹⁴ Чекај на Господа:
    буди јак и одважна срца,
    и чекај на Господа.