Add parallel Print Page Options

Хоровођи, по напеву кошута у зори. Давидов псалам.

22 Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?!
    Далеко си од мога спасења,
    и од речи вапаја мојега.
Боже мој, вапим дању, а ти не одговараш;
    ноћу, али нема ми одмора.

А ти си онај Свети,
    престо ти је на хвалама Израиљевим.
У тебе су се наши преци уздали,
    уздали се и ти их избави.
Теби су вапили и избављени били,
    у тебе се уздали и нису се осрамотили.

А ја сам црв, а не човек,
    ругло људима, презир народа.
Ко год ме види, тај ми се руга,
    цере ми се и машу главама:
„У Господа се уздао, нека га он избави,
    кад у њему радост налази.“

Јер ти си ме извукао из утробе мајчине,
    на грудима мајке дао ми починак.
10 Теби сам предан од мајчина крила,
    од утробе мајчине ти си Бог мој.

11 Не удаљуј се од мене,
    јер невоља је близу,
    а помоћника нема.

12 Окружише ме многи бикови,
    бикови ме васански опколише.
13 На мене су чељуст раширили,
    као лав што раздире и риче.
14 Попут воде живот ми истиче,
    све су ми се кости разглавиле,
срце ми је ко восак постало,
    и топи се у мојим грудима.
15 Снага ми се као цреп сасуши,
    језик ми је уз непце прионуо;
    у смртни си ме прах ставио.

16 Јер пси су ме, ево, опколили,
    окружила ме чета зликоваца,
    руке су ми и ноге пробили.
17 Све кости своје избројати могу,
    а они ме гледају и зуре у мене.
18 Моје хаљине деле међу собом,
    коцку бацају за моју одећу.

19 Не удаљуј се од мене, Господе,
    снаго моја, пожури ми у помоћ,
20 душу моју избави од мача,
    и мој живот од канџи паса.
21 Избави ме од лавље чељусти,
    и од рогова биволових!

22 А ја ћу причати о твом имену браћи својој,
    хвалићу те усред збора.
23 Хвалите Господа, ви што га се бојите,
    славите га, све семе Јаковљево,
    сав род Израиљев, нек од њега стрепи!
24 Јер патњу угњетеног није презрео,
    нити му је постала одвратна,
није своје лице сакрио од њега,
    него му је вапај услишио.

25 О теби ћу певати на великом збору,
    испунићу завете своје пред онима који га се боје.
26 Понизни ће јести и бити сити,
    хвалиће Господа који га траже.
    Нека срца ваша живе довека!

27 Сетиће се и вратити Господу,
    сви крајеви земаљски,
пашће ничице пред тобом
    сва племена народа.
28 Јер Господње је Царство,
    он влада над народима.

29 Њему ће се клањати сви богати
    и сити на земљи,
пред њим ће клекнути сви који у прах силазе,
    којима се живот угасио.
30 Потомство њему ће служити,
    причаће о Господу будућем нараштају,
31 доћи ће и објавити праведност његову
    народу који се још није родио,
    да је он то учинио.

Хоровођи. По напеву »Кошута у зору«. Псалам Давидов.

Боже мој, Боже мој,
    зашто си ме оставио?
Далеко су од спасења
    речи мога ридања.
Боже мој, вапијем дању,
    а ти не одговараш,
    и ноћу, али нема ми починка.
Ти си Свети који царује
    међу хвалама Израеловим.
У тебе су се наши праоци уздали,
    уздали се, и ти их избавио.
Вапили су к теби, и спасавали се,
    у тебе се уздали, и нису се постидели.

А ја сам црв, а не човек;
    људи ме вређају, народ презире.
Сви који ме виде, исмевају ме,
    ругају ми се и одмахују главом:
»У ГОСПОДА се узда – нека га ГОСПОД спасе.
    Нека га избави ако му је омилио.«

А ти си ме извео из мајчине утробе,
    испунио ме уздањем већ на грудима мајке.
10 На тебе се од мајчине утробе ослањам;
    ти си Бог мој још откад сам јој у трбуху био.
11 Не буди далеко од мене, јер невоља је близу,
    а никога да помогне.
12 Многи бикови ме опколише,
    снажни бикови башански окружују ме.
13 Уста су разјапили на мене
    лавови што плен раздиру и ричу.

14 Као вода се изливам,
    све ми се кости ишчашиле.
Срце ми као восак,
    у мени се истопило.
15 Грло ми се осушило као суд грнчарски,
    језик за непце залепио.
    У смртни прах си ме положио.
16 Пси ме опколише,
    чопор зликоваца око мене кружи.
Руке и ноге ми прободоше[a],
17     све кости своје пребројати могу.
Гледају ме и ликују.
18     Моју одећу разделише међу собом
    и бацише коцку за моје одело.
19 Али ти, ГОСПОДЕ, не буди далеко од мене!
    Снаго моја, у помоћ ми похитај!
20 Душу ми избави од мача,
    живот драгоцени од псећих шапа.
21 Спаси ме из лављих уста,
    услиши ме пред роговима бивољим.
22 Објавићу твоје Име својој браћи,
    усред скупа ћу те хвалити.

23 Хвалите ГОСПОДА, ви који га се бојите.
    Славите га, сви потомци Јаковљеви.
    Плашите га се, сви потомци Израелови.
24 Јер, он није презрео патње невољникове
    ни гнушао их се.
Није сакрио своје лице од њега,
    него га је чуо кад је завапио.

25 Од тебе су моје хвале
    на великом скупу;
пред онима који те се боје
    извршићу своје завете.
26 Кротки ће јести и наситити се;
    хвалиће ГОСПОДА они који га траже.

Живели довека!

27 Сетиће се ГОСПОДА сви крајеви земље
    и вратити му се;
поклониће се пред њим
    све породице незнабожаца.
28 Јер, царска власт припада ГОСПОДУ –
    он влада над народима.
29 Јешће и клањати му се сви људи у снази.
    На колена ће пред њим пасти сви који у смртни прах силазе,
    који своју душу не могу да сачувају у животу.
30 Потомство ће му служити.
    О Господу ће причати следећем поколењу
31 и његову праведност објављивати народу још нерођеном:
    »Овако је учинио ГОСПОД.«

Footnotes

  1. 22,16 прободоше Овако стоји у старогрчком преводу Септуагинти, док у традиционалном хебрејском тексту стоји: као лав.