³ Ти си мени испитао срце,
    дошао ми ноћу у посету,
мисли си ми огњем искушао,
    али ништа тамо ниси нашао;
    а ја реших да устима не згрешим.
⁴ По чему ће човек да поступа?
Према речи са твојих усана,
    ја се чувам стаза насилника.
⁵ Одржи ми стопе на својим стазама,
    да се моје ноге не оклизну.

⁶ Призивам те, Боже, јер ми одговараш,
    пригни ухо к мени, почуј моје речи.
⁷ Покажи милост своју чудесну,
    ти што десницом својом избављаш оне,
    који траже уточиште од својих злотвора.
⁸ Чувај ме као зеницу свог ока,
    под сенку ме својих крила склони,
⁹ од опаких који ме нападају,
    од душмана што ме опкољују.

¹⁰ Срце им је постало бездушно^[a],
    а уста им говоре узносито.
¹¹ Они мене гоне, опкољују,
    а очи им пажљиво гледају,
    како да ме на тло оборе.
¹² Као лав су што жуди да растргне,
    као млади лав што вреба из потаје.

¹³ Устани на њих, Господе,
    баци их на колена,
    мачем ме својим избави од опаког!
¹⁴ Избави ме својом руком, Господе,
    од људи којима је део овај свет пролазни;
нека им трбух пуни оно
    што си злима наменио;
сити ће им бити и синови,
    и за потомство ће им још остати.

¹⁵ А ја ћу у праведности лице твоје видети,
    кад се пробудим твога ћу се лика наситити.