Add parallel Print Page Options

Псалам Давидов.

141 О, Господе, теби вапим: брзо мени дођи,
    глас ми почуј када те дозивам!
Молитва моја нек пред тобом као тамјан буде,
    моје руке подигнуте ко вечерњи принос.

О, Господе, пред уста ми стражу стави,
    чувај врата усана мојих!
Моме срцу не дај злој речи да скрене,
    да се предам злоби са злобним људима;
    не дај да се сладим сластима њиховим.

Нек праведник милошћу удара ме;
    нек ме кори, нек ми глава не одбије уље одабрано;
још увек се молим
    против злих дела злотвора.

Низ литицу бацише их њихове судије
    што су чуле речи моје,
    јер су милозвучне.
Ко кад неко оре и по земљи рије,
    расуте су кости наше све до ждрела Света мртвих.

А ја теби, о, Господе Боже,
    очи своје дижем;
ти си моје уточиште,
    душу моју не сатири!
Чувај ме, да ме не зграби замка
    што су ми је поставили
    и клопке злочинаца.
10 У мреже своје нек падну злобници,
    а ја нек их прођем!

Псалам Давидов.

Теби вапијем, ГОСПОДЕ: похитај к мени!
    Саслушај ме кад ти завапим.
Нека моја молитва буде прихваћена пред тобом као кâд,
    дизање мојих руку као вечерња жртва.

Стражу ми постави пред уста, ГОСПОДЕ,
    чувај врата мојих усана.
Не дај да ми се срце приклони злоделима,
    па да чиним опака дела с људима који неправду чине.
    Не дај да једем њихове посластице.
Нека ме праведник из љубави удари и изгрди –
    биће то уље на мојој глави,
то моја глава неће одбити,
    јер моја молитва је против злодела зликоваца.
Кад њихове судије баце с литице,
    увидеће како су благе биле моје речи:
»Као кад неко оре и копа земљу,
    тако су наше кости расуте пред устима Шеола.«

А моје очи у тебе су упрте, Господе ГОСПОДЕ,
    у тебе се уздам.
    Живот ми не узимај.
Чувај ме од замки које ми поставише,
    од клопки оних који чине злодела.
10 Нека опаки упадну у своје мреже,
    а ја онуда прођем безбедно.