Add parallel Print Page Options

114 Када је из Египта изашао Израиљ,
    дом Јаковљев из народа туђинског језика,
Јуда је постао његово Светилиште
    и Израиљ царство његово.

Видело то море, па устукну,
    а и Јордан потече уназад.
Ко овнови поскакаше горе
    и брежуљци попут јагањаца.

Море, што си утекло?
    Јордане, што си уназад потекао?
Горе, што скачете ко овнови
    и ви, брежуљци, попут јагањаца?

Пред Господом потреси се, земљо,
    пред Јаковљевим Богом;
што претвара стену у језеро,
    кремен-камен у свој извор воде.

Кад је Израел изашао из Египта,
    народ Јаковљев из народа туђег језика,
Јуда постаде његово светилиште,
    Израел његово царство.
Море то виде, и побеже,
    Јордан потече назад.
Горе су поскакивале као овнови,
    брда као јагањци.
Шта ти би, море, да си побегло?
    Јордане, зашто си потекао назад?
Горе, зашто сте као овнови поскакивале,
    ви, брда, као јагањци?
Дрхти, земљо, пред лицем ГОСПОДЊИМ,
    пред лицем Бога Јаковљевог,
који стену претвори у језеро,
    тврду стену у извор воде.