Псалми 107

New Serbian Translation

² Нек говоре тако они што их је Господ откупио,
    они откупљени из руке душмана;
³ које је окупио из земаља истока и запада,
    са севера и с мора.

⁴ Тек, тумарали су по пустињи,
    по беспућу и нису нашли место да се скрасе.
⁵ А били су и гладни и жедни,
    душу своју да испусте.
⁶ Господу су завапили у чемеру своме
    и он их је избавио од њихових мука!
⁷ Равним путем их је повео
    да се скрасе, да се скуће.
⁸ Нек Господа они хвале за његову милост,
    за чудеса над потомцима људи!
⁹ Јер он поји грло жедном,
    добрим сити душу гладном.

¹⁰ Чаме у мраку, у тами;
    оковани и бедом и гвожђем;
¹¹ јер Божијим речима пркосе,
    презрели су савет Свевишњега.
¹² А он им је патњом срца понизио;
    срљали су, а помоћи ниоткуда.
¹³ Господу су завапили у чемеру своме
    и он их је спасао од њихових мука!
¹⁴ Извео их је из мрака, из таме,
    окове им поломио.
¹⁵ Нек Господа они хвале за његову милост,
    за чудеса над потомцима људи!
¹⁶ Јер је он разбио бронзана врата,
    изломио гвоздене вратнице.

¹⁷ Побудалише због својих преступничких путева,
    мучише се због својих кривица.
¹⁸ Души им се сва храна згадила
    и до самих врата смрти су пристигли.
¹⁹ Господу су завапили у чемеру своме
    и он их је спасао од њихових мука!
²⁰ Реч своју им је послао, па су оздравили;
    из рака њихових их је извукао.
²¹ Нек Господа они хвале за његову милост,
    за чудеса над потомцима људи!
²² Нек жртвују жртве захвалнице;
    нек му дела објављују, нека кличу!

²³ Они што су морем бродовима пловили,
    што су трговали на великим водама;
²⁴ они су видели дела Господња,
    његова чудеса у дубини;
²⁵ када је заповедио, ветру наредио
    да таласе мора олуја подигне.
²⁶ И они се дижу до небеса,
    ломе се до дубина,
    па им се душа топи од зебње.
²⁷ Љуљају се, тетурају ко пијани,
    нестаје им сва вештина.
²⁸ Господу су завапили у чемеру своме
    и он их је извео из њихових мука!
²⁹ Олују је умирио
    и таласи мора утихнуше.
³⁰ А када се стишају, поморци се радују;
    он их води до жељене луке.
³¹ Нек Господа они хвале за његову милост,
    за чудеса над потомцима људи!
³² Нека га уздижу на народном сабору
    и нека га славе у старешинском збору!

³³ Он претвара реке у пустињу,
    врела воде у тло спарушено;
³⁴ плодну земљу у слатину
    због зла оних који на њој живе.
³⁵ Од пустиње он језеро чини,
    од земље пусте водене изворе.
³⁶ Ту је гладне населио
    и они су град подигли;
³⁷ поља су засејали, винограде посадили
    и они обиље плодова рађају.
³⁸ И он их је благословио
    па су се веома умножили;
    ни стока им се проредила није.

³⁹ Али због тлачења, невоље и јада
    они се проредише, погурише.
⁴⁰ Он излива презир на племиће,
    пушта да тумарају пустаром беспутном;
⁴¹ док убогог уздиже, од невоље склања,
    попут стада његов пород множи.
⁴² Виде то праведни па се радују,
    а сви неправедни затварају своја уста.

⁴³ Ко је мудар? Тај нек ово памти,
    у Господњу милост нек прониче!