Псалми 102

New Serbian Translation

³ Моји дани нестају у диму,
    попут пећи кости ми спечене.
⁴ Срце је моје као трава кошена, увела,
    па ни хлеб се не сетим да једем.
⁵ Од јецања мога силног
    кожа ми се слепила за кости.
⁶ На пустињску буљину личим
    и на ћука с рушевина пустих!
⁷ Будан лежим,
    постао сам птица што самује на крову.
⁸ Поваздан ми се ругају душмани,
    именом мојим проклињу они што ме руже.
⁹ Пепео једем као да је хлеб;
    то што пијем са сузама мешам,
¹⁰ због твог гнева и љутине твоје;
    јер си ме подигао, па онда бацио.
¹¹ Као сенка бледе дани моји,
    ја сам као трава спарушена.

¹² А ти си, Господе, довека! Ти трајеш,
    спомињеш се кроз нараштај сваки.
¹³ Ти устајеш да Сиону се смилујеш,
    јер је време да га помилујеш,
    јер је дошло време одређено.
¹⁴ Јер слуге твоје воле му зидине,
    жао им је његових руина.
¹⁵ Дрхтаће народи од имена Господњег
    и од твоје славе сви цареви земаљски;
¹⁶ јер ће Господ да изгради Сион
    и објави се у његовој слави;
¹⁷ када чује молитву јадника
    њихове вапаје презрети неће.

¹⁸ Нек се то запише за нараштај нови,
    за народ саздан да Господа слави!
¹⁹ Јер ће с висине светости своје гледати Господ,
    с небеса ће земљу да погледа;
²⁰ чуће ропац заточених
    и од смрти спасти осуђенике;
²¹ да објави са Сиона име Господње
    и хвалу своју у Јерусалиму;
²² када се заједно окупе народи,
    и царства да Господу служе.

²³ Сред живота снагу ми је одузео
    и дане ми прекратио!
²⁴ Рекао сам:
„Не узми ме усред мојих дана
    кад већ живиш од рода до рода!
²⁵ Ти си у почетку утемељио земљу,
    и небеса су дело твојих руку.
²⁶ Она ће пропасти, али ти ћеш остати,
    и све ће се исхабати као изношена одећа,
    изменићеш их као одећу и проћи ће.
²⁷ А ти си увек исти,
    веку твоме нигде краја нема.
²⁸ Синови твојих слугу живеће
    и потомци њихови пред тобом спокојни ће бити.“