Add parallel Print Page Options

16 Човек нешто срцем намерава,
    али од Господа је језика одговор.

У очима својим човеку су чисти путеви,
    али Господ проверава намере срца.

Своја дела препусти Господу
    и учврстиће твоје науме.

Господ је начинио све за своју сврху,
    па чак и злобника за дан страдања.

Господу је мрско свако узносито срце.
    Нема сумње да тај неће проћи некажњено.

Милошћу и истином откупљује се кривица
    и богобојазност одвраћа од зла.

Када су Господу мили човекови путеви,
    он га и са непријатељима његовим мири.

Боље је и мало, а по правди,
    него обиље стеченог, а по неправди.

Срце човеково смера својим путем,
    али Господ усмерава његове кораке.

10 Цар пресуђује надахнутом објавом
    и одлуке му нису неправедне.

11 Праведне су Господње мере и теразије,
    сви тегови у торби његово су дело.

12 Гадост је кад цареви покварено раде,
    јер се праведношћу учвршћује престо.

13 Цареви цене правдољубива уста,
    они воле оног ко искрено збори.

14 Царева је срџба као весник смрти
    и мудар је човек гаси.

15 Живот је у ведрини царевог лица,
    наклоност је његова као облак пролећне кише.

16 Колико је боље тежити мудрости него злату,
    тежити умности више него тежити сребру!

17 Пут честитих је одвраћање од зла,
    живот свој чува онај ко свој пут сачува.

18 Пред пропашћу иде понос
    и пред падом иде дух надмени.

19 С понизнима боље бити понизан,
    него плен делити с бахатима.

20 Добро налази ко на реч припази
    и како је благословен онај ко се у Господа поузда!

21 Промућурним зову оног срца мудрог
    и љубазне усне су уверљивије.

22 Врело је живота проницљивост онима што је имају,
    а безумље је шиба безумнима.

23 Срце мудроме даје шта ће да каже
    и уснама његовим јача убедљиву поуку.

24 Медено саће су речи љубазне,
    сласт су души и здравље костима.

25 Неки пут пред човеком као да је прав,
    али завршава на путевима смрти.

26 Себи ради ко год да ради,
    јер га гладна уста нагоне на то.

27 Ништарија ископава зло
    и усне су му попут ватре која прљи.

28 Сплеткарош сплетке сплиће
    и клеветник раздваја блиске пријатеље.

29 Насилник мами ближњег свога
    и грозним га путем води;
30 намигује очима и гадости смишља,
    стиска уста и зло постиже.

31 Прелепа је круна коса седа
    кад се нађе на праведном путу.

32 Бољи је дуготрпљив човек од јунака,
    и онај који собом влада од освајача града.

33 У крило се коцка баца,
    али од Господа долази свака одлука њена.

16 Човеку припадају науми срца,
    а од ГОСПОДА долази шта ће језик одговорити.

Човеку се сви његови поступци чине чисти,
    али ГОСПОД одмерава побуде.

ГОСПОДУ препусти све што радиш,
    па ће ти науми успети.

ГОСПОД има одговор за све,
    чак и за опакога – дан несреће.

ГОСПОДУ су одвратни сви који су охолог срца;
    ово је извесно: неће проћи некажњено.

Лубављу и истином окајава се грех,
    а страхом од ГОСПОДА избегава се зло.

Када је човеков пут мио ГОСПОДУ,
    чак и непријатељи живе с њим у миру.

Боље је мало с праведношћу
    него велика добит стечена неправдом.

Човеково срце смишља његов пут,
    али ГОСПОД управља његовим корацима.

10 Када је одлука на царевим уснама,
    уста му не изневеравају правду.

11 Од ГОСПОДА су тачан кантар и теразије,
    сви тегови у џаку његово су дело.

12 Неправда је одвратна царевима,
    јер се престо учвршћује праведношћу.

13 Царевима су миле праведне усне
    и они воле оног ко говори право.

14 Царева јарост весник је смрти,
    али мудар човек уме да је стиша.
15 Кад се царево лице озари, то значи живот,
    а наклоност му је као облак кише пролећне.

16 Колико је боље стећи мудрост него злато
    и пожељније стећи умност него сребро!

17 Друм честитога заобилази зло
    и ко пази на свој пут, чува свој живот.

18 Бахатост претходи пропасти,
    а надменост паду.

19 Боље је бити понизан међу убогима
    него делити плен с охолима.

20 Ко слуша поуку, биће му добро,
    и благословен је ко се узда у ГОСПОДА.

21 Ко је мудар у срцу, зову га умним,
    а милозвучне речи поткрепљују поуку.

22 Разборитост је врело живота оном ко је има,
    а глупост је казна глупанима.

23 Срце мудрога управља његовим устима,
    а његове речи поткрепљују поуку.
24 Милозвучне речи су саће,
    слатке души и мелем костима.

25 Има пут који човеку изгледа прав,
    а на крају води у смрт.

26 Јешност радникова ради за њега,
    јер га глад тера.

27 Поган човек смишља зло,
    а речи су му пламтећи огањ.

28 Изопачен човек изазива кавгу,
    а оговарач раставља најбоље пријатеље.

29 Насилник мами ближњега
    и одводи га путем који не ваља.

30 Ко намигује, нешто изопачено смишља,
    а ко стеже усне, спрема зло.

31 Седа коса је круна славе;
    она се стиче на путу праведности.

32 Ко је стрпљив, бољи је од ратника,
    и ко се суздржава, од освајача града.

33 Коцка се баца у крило,
    али од ГОСПОДА је свака њена одлука.