Пословице 8
Serbian New Testament: Easy-to-Read Version
Хвалоспев мудрости
8 Зар мудрост не зове?
Зар умност не диже свој глас?
2 Она стоји на висовима дуж пута,
где се стазе сусрећу;
3 крај градских капија, на улазима,
из свега гласа виче:
4 »Вас позивам, људи,
својим гласом род људски.
5 Ви лаковерни, стекните разборитост,
ви нерезумни, уразумите се.
6 Слушајте, јер о важним стварима ћу говорити,
својим уснама казиваћу што је право.
7 Моја уста зборе истину,
опакост је одвратна мојим уснама.
8 Правичне су све речи мојих уста,
ниједна није крива ни изопачена.
9 Проницљивима све су оне праве,
исправне онима који имају знање.
10 Моје поуке узмите место сребра,
знање место сувог злата.
11 Јер, мудрост је вреднија од драгуљâ –
шта год да пожелите, није јој равно.
12 »Ја, мудрост, станујем с разборитошћу,
знање и промишљеност поседујем.
13 Страх од ГОСПОДА јесте мрзети зло.
Мрзим охолост и бахатост,
опако понашање и лажљива уста.
14 Моји су савети и здраво расуђивање,
ја имам умност и моћ.
15 По мени владају цареви
и владари правичне законе доносе.
16 По мени владају кнежеви
и племићи и све судије на земљи.
17 Ја волим оне који мене воле
и мене налазе они који ме траже.
18 Код мене су богатство и част,
трајно имање и благостање.
19 Мој плод је бољи од сувог злата,
мој принос вреднији од чистог сребра.
20 Ја идем путем праведности,
стазама правде,
21 да имање подарим онима који ме воле
и да им напуним ризнице.
22 »ГОСПОД ме изнедрио на почетку свога пута,
пре својих дела прадавних.
23 У најраније време сам обликована,
у почетку, пре настанка света.
24 Рођена сам пре океанâ[a],
док још није било изворâ вода обилних.
25 Рођена сам пре но што су горе
стављене на своје место,
пре брегова,
26 када још није створио земљу
ни поља,
пре праха земаљског.
27 »Када је небеса постављао, била сам тамо;
када је круг над океаном[b] урезивао,
28 када је у висинама облаке постављао,
када је надјачао изворе водâ подземних[c],
29 када је међу мору ударао,
да не пређе своје ивице,
када је темеље земље означавао,
30 расла сам крај њега[d],
његова наслада из дана у дан.
Све време сам се пред њим радовала,
31 радујући се свету, његовој земљи;
људски род био ми је наслада.
32 »Стога ме послушајте, синови;
благо онима који се мојих путева држе.
33 Послушајте моју поуку и будите мудри,
не занемарујте је.
34 Благо човеку који ме слуша,
који на мојим вратима из дана у дан бди
и крај мојих довратака чека.
35 Јер, ко мене нађе, живот налази
и стиче наклоност ГОСПОДЊУ,
36 а ко против мене згреши,
души својој наноси штету,
јер, сви који мене мрзе, смрт воле.«
Copyright © 2003 by Bible League International