Add parallel Print Page Options

Несрећни град

Како седи престоница усамљена!
    А некад је пуна људи била.
Град постаде као удовица,
    а некад је свет га поштовао.
Та царица међу градовима
    робиња је сада потлачена.

Грозним плачем сву ноћ плаче,
    низ образе сузе рони.
Никог нема да је теши сада,
    а некада сви јој пријатељи беху.
Савезници сви је издадоше,
    постали су њени непријатељи.

Народ Јудин, робље беспомоћно,
    у невољи, у тешком прогонству,
по туђинским сад живе земљама.
    Нема места где би да почину.
Одасвуд их окружују гонитељи,
    из теснаца никуд да побегну.

Тужни су путеви ка сионском Дому,
    на празнике не долази нико.
Сва су врата разваљена,
    свештеници уздишу једнако,
уплакане су девојке које су некад певале.
    Сион је у горком ропцу.

Над њим сада господаре тлачитељи,
    због победе ликују непријатељи.
Многобројни су греси сионски,
    зато га је Господ изложио патњама.
Насилници заробише децу са Сиона
    и одведоше их у изгнанство.

Повукла се од ћерке сионске,
    повукла се сва слава његова.
Кнезови му постадоше као срне
    исцрпене од глади,
у бежању изгубише снагу
    испред ловаца који их гоне.

Јерусалим, рушевина усамљена,
    свог се сјаја опомиње,
а кад паде непријатељима у руке,
    никог нема да му помоћ пружи.
Гледају га тлачитељи,
    смеју му се зато што је пао.

Тешки греси и страдања тешка

Тешки ли су овог града греси!
    Гадан ли је, нечист ли је!
Ценише га, а сад га презиру:
    Град без части, го је у срамоти.
Само јечи, лице крије,
    осврће се, иза себе гледа.

Види му се да је нечист јако,
    али он не мари што га ово снађе.
Ужасно је како он пропада,
    а никога нема да га теши.
Погледај, Господе, његову невољу,
    јер непријатељи ликују ли, ликују.

10 Непријатељ граби, пљачка,
    све ризнице овог града.
Јерусалим гледа како странци
    проваљују Дому у Светилиште,
а њима си, Господе, забранио
    да ступају где ти збор ступа.

11 Цвили народ, како да не тугује!
    Траже хлеба, трампе драгоцености своје за храну,
не би ли живнули некако.
    „Смилуј ми се – плачу – о, Господе!
Смилуј ми се,
    јер падох у беду.“

Јерусалим у тузи

12 Погледајте ме, сви што пролазите
    – град довикује тужно
Има ли бола сличног овом болу
    што погоди мене?
Како ме је Господ ударио
    у дан кад се на ме разгневио.

13 Послао је огањ са висине,
    разгоре га по мојим костима.
Разапео мрежу испред мојих ногу
    и на земљу оборио.
Уцвилио ме је и ожалостио
    у мукама за сва времена.

14 Све моје грехе на мене навалио,
    руком их својом у бреме свезао,
на мој га је врат натоварио.
    Ослабих од овог терета.
Господ ме је предао мојим душманима,
    ја им се пак не могу супротставити.

15 Свим мојим јунацима
    Господ се наругао.
Дигао је ратнике против мене,
    да побије моје узданице младе.
Као грожђе у муљари
    изгазио је Господ лепу земљу Јудину.

16 Зато из мојих очију као поток лију сузе.
    Утешити не може ме нико;
охрабрити не може ме нико.
    Синови су моји побеђени,
непријатељ ништа народу не остави.

17 Сион руке своје пружа,
    али помоћ нико му не пружа.
Господ поста противник народу Јаковљеву,
    са свих страна наваљују тлачитељи;
с Јерусалимом поступају
    као да је гадост међу њима.

Реч о праведном Богу

18 Господ ме је праведно казнио,
    јер његову реч нисам послушао.
О, чујте ме, одасвуд народи,
    јаде моје гледајте, видите;
девојке моје, младиће моје,
    у прогонство отераше.

19 Позвах своје савезнике,
    а они ми помоћ ускратише.
Свештеници моји и старешине
    по градским улицама помреше,
а само су храну тражили
    не би ли у животу остали.

20 На мој ропац погледај, Господе,
    на измученост душе моје.
У грудима срце ми се грчи,
    жалостан сам због свога пркоса.
По улицама синове моје убијају,
    а унутра, по кућама, смрт коси.

21 Како цвилим, чуј ме.
    Нема никог да ме утеши.
За моју несрећу душмани су чули,
    те ликују зато што си ми је ти послао.
Дај да и мени сване!
    Нека слично мени и душмани пате.

22 Прокуни њихове опачине све,
    рачунај им зло за зло;
мене си већ за грехе казнио,
    и њих казни тако.
Само јечим ја у јаду сада,
    у мом је срцу туга.

Јерусалим оплакује своју судбину

Како пуста лежи престоница[a],
    некада пуна народа!
Као удовица је она,
    некада велика међу народима!
Кнегиња међу покрајинама
    сада је кулучарка постала.

Ноћу горко плаче, сузе јој на образима.
    Од свих њених љубавника
    ниједнога нема да је утеши.
Издадоше је сви њени пријатељи,
    непријатељи јој постадоше.

После невоље и тешког рада,
    Јуда оде у изгнанство.
Међу народима борави и не налази починка.
    Сви њени гонитељи стигоше је у теснацима.

Тугују путеви за Кћер сионску[b],
    јер нико не долази на празнике.
Све капије јој опустеле,
    њени свештеници јаучу,
    њене девојке уцвељене, а она пуна горчине.

Душмани јој постадоше господари,
    њени непријатељи живе лагодно.
Јер, ГОСПОД јој донесе уцвељеност
    због мноштва њених греха:
    деца јој одоше у сужањство пред душманином.

Сав сјај оде од Кћери сионске.
    Поглавари јој као јелени
    који не налазе пашу;
немоћни побегоше
    пред гонитељем.

Сећа се Кћи јерусалимска[c],
    у дане своје новоље и лутања,
свих блага која су била њена
    у прошлим временима.
Када јој народ паде у душманинове руке,
    никога не би да јој помогне.
Душмани су је гледали
    и смејали се њеној пропасти.

Кћи јерусалимска је тешко згрешила
    и тако постала нечиста.
Сви који су је поштовали, сада је презиру,
    јер видеше њену голотињу.
    А она јеца и окреће лице.

Нечист јој је на скутовима.
    Није мислила на своју будућност,
па јој је пад био запањујући.
    Никога не би да је утеши.
»Погледај моју невољу, ГОСПОДЕ,
    јер непријатељ победи.«

10 Непријатељ се доможе свег њеног блага.
    Њој наочиглед у светилиште јој улазе незнабошци,
они којима си забранио
    да уђу у твоју заједницу.

11 Сав њен народ јауче тражећи хлеба;
    своје драгоцености дају за храну,
    да се у животу одрже.
»Погледај, ГОСПОДЕ, и види,
    јер сам презрена.«

12 »Зар вам то ништа не значи,
    сви ви који пролазите овуда?
Погледајте и видите:
    има ли бола као што је бол
којим сам погођена, којим ме ГОСПОД ударио
    у дан свога љутог гнева?

13 »Са висине посла огањ –
    посла га у моје кости.
Мрежу ми разапе пред ногама
    и назад ме окрену.
Он учини да пуста постанем,
    да нејака будем поваздан.

14 »Греси ми свезани у јарам,
    његовим рукама уткани заједно,
на врат ми наваљени,
    а Господ ми снагу одузео.
Предао ме у руке онима
    којима не могу да се одупрем.

15 »Господ одбаци све ратнике усред мене.
    Против мене сазва скуп,
    да моје младиће сатре.
Господ у својој муљачи
    изгази Девицу-Кћер Јудину.

16 »Због тога плачем, очи ми лију сузе.
    Јер, далеко је од мене тешитељ,
    онај који може да ме врати у живот.
Деца ми без игде ичега,
    јер непријатељ надјача.«

17 Кћи сионска пружа руке – нема тешитеља.
    ГОСПОД одреди да Јакова окруже душмани;
међу њима Кћи јерусалимска
    постаде нешто нечисто.

18 »ГОСПОД је праведан,
    јер се против његове заповести побуних.
Слушајте, сви народи, мој бол гледајте:
    моје девојке и младићи одоше у изгнанство.

19 »Позвах своје љубавнике,
    али они ме преварише.
Моји свештеници и старешине помреше у граду
    тражећи хране да се у животу одрже.

20 »Погледај, ГОСПОДЕ, у каквој сам невољи.
    Утроба ми кључа, срце се у мени грчи,
јер сам се жестоко побунила.
    Напољу мач уцвељује, у кући смрт.

21 »Чули су моје јаукање,
    али нема за мене тешитеља.
Сви моји непријатељи чули су за моју невољу
    и радују се што си то учинио.
Дај да дође дан који си најавио,
    да и они постану као ја.

22 »Нека се све њихово зло покаже пред тобом,
    па поступи с њима као што си са мном
    због свих мојих греха.
Јер, много је мојих јаука и срце ми је слабо.«

Footnotes

  1. 1,1 пуста лежи престоница Дословно: пуст седи град.
  2. 1,4 Кћер сионску Дословно: Сион; исто и у 17. стиху.
  3. 1,7 Кћи јерусалимска Дословно: Јерусалим; исто и у 8. и 17. стиху.

[a]How deserted(A) lies the city,
    once so full of people!(B)
How like a widow(C) is she,
    who once was great(D) among the nations!
She who was queen among the provinces
    has now become a slave.(E)

Bitterly she weeps(F) at night,
    tears are on her cheeks.
Among all her lovers(G)
    there is no one to comfort her.
All her friends have betrayed(H) her;
    they have become her enemies.(I)

After affliction and harsh labor,
    Judah has gone into exile.(J)
She dwells among the nations;
    she finds no resting place.(K)
All who pursue her have overtaken her(L)
    in the midst of her distress.

The roads to Zion mourn,(M)
    for no one comes to her appointed festivals.
All her gateways are desolate,(N)
    her priests groan,
her young women grieve,
    and she is in bitter anguish.(O)

Her foes have become her masters;
    her enemies are at ease.
The Lord has brought her grief(P)
    because of her many sins.(Q)
Her children have gone into exile,(R)
    captive before the foe.(S)

All the splendor has departed
    from Daughter Zion.(T)
Her princes are like deer
    that find no pasture;
in weakness they have fled(U)
    before the pursuer.

In the days of her affliction and wandering
    Jerusalem remembers all the treasures
    that were hers in days of old.
When her people fell into enemy hands,
    there was no one to help her.(V)
Her enemies looked at her
    and laughed(W) at her destruction.

Jerusalem has sinned(X) greatly
    and so has become unclean.(Y)
All who honored her despise her,
    for they have all seen her naked;(Z)
she herself groans(AA)
    and turns away.

Her filthiness clung to her skirts;
    she did not consider her future.(AB)
Her fall(AC) was astounding;
    there was none to comfort(AD) her.
“Look, Lord, on my affliction,(AE)
    for the enemy has triumphed.”

10 The enemy laid hands
    on all her treasures;(AF)
she saw pagan nations
    enter her sanctuary(AG)
those you had forbidden(AH)
    to enter your assembly.

11 All her people groan(AI)
    as they search for bread;(AJ)
they barter their treasures for food
    to keep themselves alive.
“Look, Lord, and consider,
    for I am despised.”

12 “Is it nothing to you, all you who pass by?(AK)
    Look around and see.
Is any suffering like my suffering(AL)
    that was inflicted on me,
that the Lord brought on me
    in the day of his fierce anger?(AM)

13 “From on high he sent fire,
    sent it down into my bones.(AN)
He spread a net(AO) for my feet
    and turned me back.
He made me desolate,(AP)
    faint(AQ) all the day long.

14 “My sins have been bound into a yoke[b];(AR)
    by his hands they were woven together.
They have been hung on my neck,
    and the Lord has sapped my strength.
He has given me into the hands(AS)
    of those I cannot withstand.

15 “The Lord has rejected
    all the warriors in my midst;(AT)
he has summoned an army(AU) against me
    to[c] crush my young men.(AV)
In his winepress(AW) the Lord has trampled(AX)
    Virgin Daughter(AY) Judah.

16 “This is why I weep
    and my eyes overflow with tears.(AZ)
No one is near to comfort(BA) me,
    no one to restore my spirit.
My children are destitute
    because the enemy has prevailed.”(BB)

17 Zion stretches out her hands,(BC)
    but there is no one to comfort her.
The Lord has decreed for Jacob
    that his neighbors become his foes;(BD)
Jerusalem has become
    an unclean(BE) thing(BF) among them.

18 “The Lord is righteous,(BG)
    yet I rebelled(BH) against his command.
Listen, all you peoples;
    look on my suffering.(BI)
My young men and young women
    have gone into exile.(BJ)

19 “I called to my allies(BK)
    but they betrayed me.
My priests and my elders
    perished(BL) in the city
while they searched for food
    to keep themselves alive.

20 “See, Lord, how distressed(BM) I am!
    I am in torment(BN) within,
and in my heart I am disturbed,(BO)
    for I have been most rebellious.(BP)
Outside, the sword bereaves;
    inside, there is only death.(BQ)

21 “People have heard my groaning,(BR)
    but there is no one to comfort me.(BS)
All my enemies have heard of my distress;
    they rejoice(BT) at what you have done.
May you bring the day(BU) you have announced
    so they may become like me.

22 “Let all their wickedness come before you;
    deal with them
as you have dealt with me
    because of all my sins.(BV)
My groans(BW) are many
    and my heart is faint.”

Footnotes

  1. Lamentations 1:1 This chapter is an acrostic poem, the verses of which begin with the successive letters of the Hebrew alphabet.
  2. Lamentations 1:14 Most Hebrew manuscripts; many Hebrew manuscripts and Septuagint He kept watch over my sins
  3. Lamentations 1:15 Or has set a time for me / when he will