Add parallel Print Page Options

Тражила сам у ноћима на постељи својој
    оног кога воли душа моја,
тражила сам
    и нисам га нашла.
Устаћу, град ћу обиграти,
    по улицама и по трговима ћу тражити
оног кога душа моја воли.
    И тражила сам га, али га нисам нашла.
Нашли су ме стражари што обилазе град:
    „Јесте ли видели онога
    кога воли душа моја?“
И тек што сам их мало прошла,
    нашла сам оног ког ми душа воли.
Зграбила сам га и пуштала га нисам
    све док га нисам довела до куће мајке моје,
    до одаје оне што ме је родила.
Ћерке јерусалимске, заклињем вас
    ланадима и кошутама пољским,
не будите и не дижите моју љубав
    док јој се не прохте.

Шта се то из пустиње диже
    ко облаци дима,
намирисано смирном, тамјаном
    и свим мирисним помастима трговачким?
Гле, то је лежаљка Соломонова,
    а око ње су шездесет делија,
    неки од јунака Израиља.
Сваки од њих мач је дограбио,
    ратовању су вични;
сваком од њих мач о бедру,
    због ноћних страхота.
Од стабала ливанских је себи
    носиљку начинио цар Соломон.
10 Од сребра јој је начинио мотке,
    наслон од злата,
седиште од скерлета,
    а унутрашњост су јој кожом[a] обложиле ћерке јерусалимске.
11 Изађите и гледајте,
    о, ћерке сионске, цара Соломона
с круном којом га окрунила мајка његова
    на дан његовог венчања,
    на дан када му се срце радовало!

Footnotes

  1. 3,10 Игра речи на изворном језику: кожаса љубављу.