Add parallel Print Page Options

Он

Лепа си, вољена моја, лепа си!
    Очи су твоје голубице иза вела твога,
коса ти је попут стада коза
    што се спушта низ гору Галад.
Зуби су ти као стадо остриганих оваца што долази са купања.
    Свака од њих близанце носи и јалове међу њима нема.
Усне су ти попут нити скерлета,
    а уста су ти љупка.
Као кришка нара
    чело је твоје иза вела твога.
Твој је врат као кула Давидова,
    начињена од поређаног камења.
Хиљаду штитова висе на њој,
    све штитови од ратника.
Груди су твоје као ланад,
    близанци срнини
    који пасу међу љиљанима.
Док дан не мине
    и сенке не ишчиле
отићи ћу на брдо смирнино
    и на гору од тамјана.
Сва си лепа, вољена моја,
    и на теби мане нема.

Хајде са мном са Ливана, невесто,
    хајде са мном са Ливана!
Сиђи са врха Амана,
    са врха Сенира и Ермона;
из брлога лавова
    и с гора рисових.
Срце си ми украла, сестро моја, невесто!
    Срце си ми украла
једним погледом очију својих,
    једном украсом огрлице своје.
10 Како је лепа љубав твоја,
    сестро моја, невесто!
Љубав је твоја од вина боља
    и мирис уља твојих од свих зачина.
11 Са усана твојих мед капље, о, невесто!
    Мед и млеко под твојим су језиком,
а мирис хаљина твојих
    је мирис Ливана.
12 Врт закључан ти си, сестро моја, невесто;
    врело затворено, запечаћен извор.
13 Твоји су изданци царски врт нарова
    с најбољим плодовима,
    са каном и нардом;
14     са нардом и шафраном,
    са мирисном трском и циметом,
    са свим стаблима тамјана,
    смирне и алоје,
    са свим пробраним зачинима.
15 Ти си врело вртовима,
    извор воде што жубори
    и с Ливана тече.

Она

16 Пробуди се, северни ветре!
    Дођи, јужни ветре!
Дуни, вртом мојим,
    нек полете његови зачини.
Нека дође мој вољени у свој врт,
    нека једе од пробраног воћа.

Мушкарац

Како си лепа, драгано моја,
    како си лепа!
Очи ти голубице испод твога вела.
    Коса ти као стадо коза
    које силазе са Гилада.
Зуби ти као стадо оваца,
    управо острижених,
које долазе са купања;
    свака има своју близнакињу
    и ниједна није усамљена.
Усне ти као конац скерлетни,
    уста прекрасна.
Образи ти под велом
    као кришке нара.
Врат ти као кула Давидова,
    сазидана од нанизаног камења;
хиљаду штитова на њој виси,
    све штитови ратникâ.
Две дојке твоје као два ланета,
    близанца газелина,
    која пасу међу љиљанима.
Док дан не сване
    и сенке се не разбеже,
похитаћу на гору смирне
    и на брдо тамјана.
Сва си лепа, драгано моја,
    и нема на теби мане.

Пођи са мном с Либана, невесто,
    пођи са мном с Либана.
Сиђи са врха Амане,
    са врха Сенира и Хермона,
из лављих брлога,
    са гора леопардских.
Срце си ми занела,
    сестро моја, невесто,
срце си ми занела
    једним погледом својих очију,
    једним драгуљем своје огрлице.
10 Како је заносна твоја љубав,
    сестро моја, невесто!
Колико је љубав твоја слађа од вина
    и мирис твојих помасти од свих зачина.
11 С усана твојих, невесто, медно саће капље,
    мед и млеко ти под језиком.
    Мирис твоје одеће као мирис је Либана.
12 Ти си врт закључан, сестро моја, невесто,
    врт закључан, бунар запечаћен.
13 Твоје су младице воћњак нара
    пун најбољих плодова,
    кане и нарда,
14 нарда и шафрана,
    иђирота и цимета,
сваке врсте тамјановог дрвета,
    смирне и алоја и најбољих зачина.
15 Ти си бунар у врту,
    извор живе воде,
    потоци који с Либана теку.

Жена

16 Пробуди се, северни ветре!
    Дођи, ветре јужни!
Задувајте над мојим вртом,
    нека се шире његови мириси.
Нека мој драги дође у свој врт
    и из њега најбоље плодове једе.