9 Кад је затрубио пети анђео, видео сам звезду која је пала с неба на земљу. Звезди је дат кључ од ждрела бездана. ² Ждрело бездана се отвори, и из њега покуља дим, као дим из велике пећи, тако да су се сунце и ваздух помрачили од дима из бездана. ³ Из дима изађоше на земљу скакавци; њима је дата моћ земаљских шкорпија. ⁴ Било им је речено да не нашкоде трави на земљи, ни зеленилу, нити икаквом дрвету, него само људима који на својим челима немају Божији печат. ⁵ Међутим, није им било дозвољено да их убијају, него само да их муче током пет месеци. Њихово мучење слично је мучењу од убода шкорпије. ⁶ У те дане, људи ће тражити смрт, али је неће наћи; желеће да умру, али ће смрт бежати од њих.

⁷ Скакавци су изгледом били слични коњима опремљеним за бој. На главама су имали нешто слично златним крунама. Лица су им била људска, ⁸ коса им је била женска, а зуби као у лава. ⁹ На себи су имали оклопе као од гвожђа, а шум њихових крила био је као тутњава бојних кола са мноштвом коња који хрле у бој. ¹⁰ На реповима су имали жалац као у шкорпије, и у њима моћ да науде људима током пет месеци. ¹¹ Они имају над собом цара, анђела бездана, који се на јеврејском језику зове Авадон, а на грчком Аполион.^[a]

¹² Прва невоља прође; ево, долазе још друге две за њом.

¹³ Кад је затрубио шести анђео, чуо сам један глас који је долазио из четири рога на златном жртвенику који стоји пред Богом. ¹⁴ Глас рече седморици анђела са трубама: „Одреши четири анђела који су свезани на великој реци Еуфрат.“ ¹⁵ Они одрешише четири анђела који су били спремни за тај час, дан, месец и годину, да побију трећину човечанства. ¹⁶ Чуо сам да је број те војске био две стотине милиона коњаника.

¹⁷ А коњи и њихови коњаници, које сам видео у виђењу, изгледали су овако: коњаници су имали на себи оклопе ватрене, плаветне и сумпорне боје; главе коња биле су као главе лавова, а из њихових уста излазили су огањ, дим и сумпор. ¹⁸ Од ове три пошасти – огња, дима и сумпора – које су излазили из њихових уста, погибе трећина човечанства. ¹⁹ Моћ ових коња била је у њиховим устима и у њиховим реповима. Наиме, њихови репови били су слични змијским главама помоћу којих могу да науде.

²⁰ Али остали људи који нису изгинули од ових пошасти, нису се покајали због идола које су начинили својим рукама. Они нису престали да се клањају злим духовима и идолима од злата, сребра, бронзе, камена и дрвета, који не могу ни да виде, ни да чују, нити да ходају. ²¹ Нису се покајали ни за своја убиства, ни за своја врачања, ни за своје блудничење, нити за своје крађе.